Povodom devedesetgodisnjice solunskg fronta, drustvo srpskih ratnika, podruznica Nis, organizovala je literarni konkurs. Imam cast da se pohvalim nagradom za pesmu 'Spomen casti' koju napisah za tu priliku.
Спомен части
Под истим небом
ветром ношени
али са другим звездама у оку,
ти и твој предак дика
понос српских ратника.
Место Мајке,
туђинска те рука
путем амбиса води.
ти, бедниче, пљуни
на крв и патњу корена
и ходи, безбрижно ходи
у заборав.
Нека те спокој
и сунце Зејтинлика подсети,
да гробови Вида
не почивају злу понизни.
Ти, безбрижношћу непонесен
одај им почаст,
чинећи да прошлост
не буде ветром однесена.
Макар наслути да под јелом
што је из дома збуњено гледаш
тамо негде јутрима далеко
изнурен и самцит
у тишини белој
нечији је дед душу дао
отаџбини целој.
Срђан Радић
|