Poslao: 10 Dec 2012 09:39
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2011
- Poruke: 171
|
ray ban11 ::Petar Pan ::ray ban11 ::hm ,upitno je to da je usao u teritorijalne vode jer je to inace pojas od obale ogranicen sa svega 12 NM ( oko 20-tak km ) a pre svega nosacu i nije potrebno da se primice tako blizu obale, naravno mislim u toku ratnih dejstava, pogotovo zemlje koja trpi napade aviona koji polecu sa palube istog ,tako da te price ipak treba ostaviti po strani ,na kraju svega napasti uopste americki nosac i naneti mu bilo kakvu stetu moze samo prouzrokovati dovodjenje jos vise tih kako ih Ameri zovu `nosaca ratnih pobeda`
Nisam siguran da li je bila rec o ulasku u teritorijalne vode ili neke druge "vode" u kojima zaracene strane legitimno dejstvuju. To sto kazes za napad na nosac je OK-ali kakva bi bruka bila da ga potopi/osteti potcenjeni protivnik! . Samo jedan pogodak na pravo mesto bi mogao da bude fatalan i za nosac (svaka glava raketa ima 500 kg eksploziva a svaka baterija ima dve rakete, a bilo je ..operativnih baterija). hmmm..
pogledaj samo borbeni raspored nosaca za vreme `pustinjske oluje ` 1991 i napada na Irak i sve ce ti biti jasno ,tamo ih je bilo bas mnogo i svi su bili rasporedjeni ili u istocnom Mediteranu ,crvenom moru ili arabijskom moru ,znaci daleko od iracke obale ,mislim da nijedan nije ni prisao golfskom zalivu a to za bilo kakav udarac nosacu ,rekoh Ameri ih imaju 12 ali nebitno bilo kakav napad na ijedan od njih bi samo prouzrokovao jos goru situaciju za potencijalnog protivnika bez obzira na nekakvu euforiju u slucaju pogotka
Meni kao da je ostala slika u secanju da su nosaci bili u zalivu tokom pustinjske oluje a Britanci su se bas igrali vatrom u Libiji i njihov nosac je bio stacioniran 50 milja od obale
1.bp.blogspot.com/-3Hpddwglhfk/T2bDAKSWHfI/.....ssiles.bmp
Eh pusti snovi , masta i 1999. Imali bi jos jednog kapitalca uz F-117
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2012 15:30
|
offline
- Pridružio: 03 Okt 2011
- Poruke: 3580
- Gde živiš: Tanhauser Gate
|
Mane zanima koliko su ovakvi sistemi otporni na odbranu sistemima tipa Phalanx?
|
|
|
|
Poslao: 14 Dec 2012 23:00
|
offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
U iole ozbiljnim zemljama ovakvi sitemi se koriste vrlo malo a i u tom slučaju samo radi gađanja VELIKIH TRGOVAČKIH brodova.
Nisu za bacanje ni kod obalske odbrane ali SAMO ako nemaš ništa bolje.
Stare verzihe Termita nisu otprone na Falanks, ali ni na većinu raketa brod-vazduh, generalno su LAKO oborljivi u odnosu na modernije rakete.
Ipak je to PRVA velikoserijska raketa brod-brod na svetu.
Međutim kineske i jedna iranska verzija su bogami mnogo nezgodnije od ovih originala. Mnogo mada, veličina, brzina i dalje spadaju u lakše mete nego savremeni projektili.
Međutim Iranu specifično trebaju rakete te veličine radi eventualnog gađanja TANKERA
a Kini, ne znam, možda ako nekom opali blokadu obale...ili tako nešto pa joj treba msakr trgovačkih brodova.
E, da i kada nekom hoćeš da razlupaš LUKU, mnogo su dobre, bolje od modernih...
NESELEKTIVNO lupaju sve po luci.
|
|
|
|
Poslao: 15 Dec 2012 14:51
|
offline
- Trpe Grozni
- Legendarni građanin
- Pridružio: 03 Apr 2008
- Poruke: 5874
|
I ove stare rakete mogu da se iskoriste, ali ako se koriste u masovnom napadu, kada jedan brod iz grupe gadja po nekoliko desetina raketa, tako da Falanga nesto i oboril (*nesto ce da obore i drugi sistemi odbrane), ali deo ce proci odbranu i doci do broda/brodova.
Obicno, takvi napadi podrazumevaju ispaljivanje salve raketa iz vise pravaca, tempiranih tako da do broda dodju u isto vreme, cime u jednom trenutku nastaje zasicenje odbrane broda/brodova.
|
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Mar 2013 01:20
|
offline
- Vl veliki
- Počasni građanin
- Pridružio: 28 Okt 2007
- Poruke: 831
|
Istočnonemački BROM
Priču o sistemu postavio je kolega „kljift“ u temi: http://www.mycity-military.com/Vojske-sveta-baze-i.....ke_14.html
kljift ::Küstenraketenregiment -18 "Waldemar Verner"
Krajem 1978. vršeno je aktivno planiranje u procesu formiranja jedinica obalske raketne odbrane. Oktobra 1981 izvršena je prva isporuka samohodnih raketnih lansera sa opremom i priborom za formiranje 1. obalskog raketnog abtajlunga. Proces formiranja kompletirane obalske raketne regimente 18 završen je 01.11.1983.
Regimenta 18 nagrađena je počasnim imenom "Waldemar Verner" 1985. Počasnu titulu "Bester Truppenteil", Regimenta je dobila na proslavi 40. godišnjice DDR 7.oktobra 1989.
Regimenta je bila bazirana na potezu između Rostoka i Stralsunda.
Struktura:
Sedmooktobarske Parade u Berlinu:
1984
1989
Proces obuke u Baltijsku 1982:
Povratak u Varnemunde.
Samohodni obalski raketni lanser 3P51M
Länge: 13950 mm, Breite: 3150 mm, Höhe: 4050 mm, mit ausgefahrener Antenne 7000 mm
Bodenfreiheit: 400 mm, Spurbreite: 2375 mm, Wattiefe: 1100-1300 mm
Wenderadius: 13500 mm, Steigfähigkeit: 30° (65%), Überschreitfähigkeit: 2500 mm
Radstand: 1. bis 4. Rad 7700 mm
Kraftstoffverbrauch: 125 l auf 100 km, Geschwindigkeit: 60 km/h
Aktionsradius: 650 km, Tank: 2 x 350 l
Leistung: 525 PS (386 KW)
Gewicht: ohne Raketen 34995 kg, mit Raketen 40215 kg
Motordaten:
Diesel (W-2) Typ: D12A - 525A
V-Motor 4-Takt 12 Zylinder
schnelllaufender Dieselmotor mit Direkteinspritzung
Hubraum: 38,8 l
max. Leistung bei 2300 U/min > 525 PS
Motormasse: 1450 kg
Verdichtung 1:14-15
Trockensumpfdruckumlaufschmierung
Šasija sa pogonom 8x8
Prenos snage putem:
- 1 menjač
- 1 hidraulični konvertor sa planetarnim prenosnikom
- 1 Verteilergetriebe
- 2 Achs-Zwischengetriebe
- 4 Achsausgleichsgetriebe
- 8 točkova - čvorište
- nezavisno oslanjanje, amortizeri
- kočioni sistem
- sistem kontrole pritiska u gumama
Funkmeßtechnik
Raketna tehnika P21TTA
Tehnička jedinica:
2 mobile Regelfahrzeuge (KIPS), 1 Auftank- und Transportanlage für Oxidator, 1 Stromerzeugungsaggregat, 1 Dieselkompressor für HD- Luft, ein Neutralisierungs - und Spülfahrzeug, 1 Auftank - und Transportanlage für Brennstoff
Periodično održavanje raketa u garnizonskim uslovima sa DK 150
Rakete P21- TTA
Taktika dejstva obalske raketne odbrane
Zadnje gađanje obavljeno je jula 1989. Regimenta je rasformirana 31.03.1991.
Poslednje postrojavanje 10. septembra 1990 pred "ekspertima" Bilda.
|
|
|
|
|
|