Baterija raketa obala-more (BROM)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolika bi bila mogućnost, tehnički gledano, da neka zemlja sa dovoljno naučnog, tehničkog i ekonomskog potencijala, remontuje i preradi rakete R20/21/22 u rakete M-Z ili Z-Z?

Na sledeći način:
Zamena upravljačkog dela i ugradnjom kompjutera misije.
Ugradio bi se i INS/GPS navigacija i radio visinomer.
Namena gađanje nepokretnih, rentabilnih ciljeva u dubini neprijateljeve teritorije.

Pošto raketa ima domet od 80Km na maloj visini, pretpostavljam da bi balističkom putanjom (gde u najvišoj tački putanje motor prestaje sa radom) bio višestruko veći. Od 250-450Km.

• 1Ovo se svidja korisniku: radza
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Radovići. detcembar2000-detcembar2001...1ORD...108 Obalsko Raketna Brigada

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CHARLIE JA. ::Kolika bi bila mogućnost, tehnički gledano, da neka zemlja sa dovoljno naučnog, tehničkog i ekonomskog potencijala, remontuje i preradi rakete R20/21/22 u rakete M-Z ili Z-Z?

Na sledeći način:
Zamena upravljačkog dela i ugradnjom kompjutera misije.
Ugradio bi se i INS/GPS navigacija i radio visinomer.
Namena gađanje nepokretnih, rentabilnih ciljeva u dubini neprijateljeve teritorije.

Pošto raketa ima domet od 80Km na maloj visini, pretpostavljam da bi balističkom putanjom (gde u najvišoj tački putanje motor prestaje sa radom) bio višestruko veći. Od 250-450Km.

To je već pokušano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I? Jeli zaživelo? Ili je odbačeno...
Pretpostavljam da nisu nečim bili zadovoljni jer nisam čuo da se negde ta konverzija radi.
Inače raketa tog tipa ima "u izobilju". Ja stvarno neznam koliko je to komplikovano i skupo, ali napraviti relativno preciznu raketu M-Z dometa 250Km nije mala stvar.

bojeva glava ima 450Kg eksploziva čini mi se.
Mali brodovi poput korveta klase Tarantul deplasmana oko 500t mogli bi da nose 4-6 takvih raketa. Što predstavlja ogromnu udarnu snagu na tako malom plovilu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kaćuša
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 19 Feb 2012 15:21



Dopuna: 19 Feb 2012 22:29



Dopuna: 22 Feb 2012 10:56

Venecuela ce nabaviti Бал-Э.

http://rusnavy.com/news/navy/index.php?ELEMENT_ID=14377

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kaćuša, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rumuni - Hi Res foto !!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ORD Radovici . Samo su 1 ili 2 bili u funkciji 2001-02.
Mislim da su prodati sada.

• 1Ovo se svidja korisniku: VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lambda, jel znaš koje gorivo koriste te rakete. Jel znaš na koju bi visinu morale da se popnu da bi dostigle 250 km. Jel može to ta aerodinamika. Kakvo bi vođenje ugradio da imaš kakav takav pogodak na cilju. Odnos cena borbena efikasnost koliki bi bio tako? Jel nam je dozvoljeno da razvijamo rakete tih dometa.
Al na kraju šta bi gađali sa takvim raketama? Ajd da vidimo imamo li bar jedan regularan cilj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa kopno,zemlja(jug Srbije)- more(juzni Jadran,Otranska vrata)?Mnogo ambiciozno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rakete P-15 mogu da se i nemodifikovane koriste za gađanje zemaljskih ciljeva , a upravo ih je tako iskoristila indijska mornarica protiv Pakistanaca u ratu 1971. Više o tome na Vikipediji :

en.wikipedia.org/wiki/Operation_Trident_(Indo-Pakistani_War)
en.wikipedia.org/wiki/Operation_Python

Ove dve akcije su najuspešnije operacije P-15 (pored potapanja Elijata) i praktično su označile kraj klasičnih razarača iz 2.sv.rata koji su do tada službovali u mnogim mornaricama .

Interesantno je međutim da su u tim akcijama gađani i tankovi u skladištu goriva u Karačiju , kojom prilikom je u stvari napravljena mnogo veća šteta Pakistancima nego gubitak tih nekoliko ratnih brodova . Rakete P-15 imaju prilično jednostavan sistem vođenja u originalnoj konfiguraciji . One lete dosta visoko nad morem (par stotina metara) i lako se otkrivaju radarom ali zato mogu da izbegnu mnoge zemaljske objekte u koje bi inače udarile da lete niže . Radarom sa broda-napadača moguće je zahvatiti priobalne ciljeve koji su nešto viši od tla (kao ti pakistanski tankovi ) i nisu u radarskoj senci . Nakon toga , oni se gađaju kao da su brodovi - radarom se označe a senzor u raketi samo prati odbijeni signal (polu-aktivno radarsko vođenje) .

Postoji priča da je bivša RM JNA htela da gađa neke svoje priobalne objekte (valjda u Splitu) koji su pali u hrvatske ruke 1991. ali su odustali zbog velike kolateralne štete koja bi nastala . Da li je to istina ne znam , možda ima neko na forumu ko bi mogao da potvrdi ili demantuje .