Pristrastnost moderatora na temama iz 2.SR

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vnf ::
Zašto u toku prvog svetskog rata u CG nije došlo do sukoba među narodom. Šta mislim o sukobu u CG rekao sam, više se neću vraćati na tu temu.


Vidiš da opet ne poznaješ istoriju srpskog naroda.
Da li si čuo za Božićnu pobunu iz januara 1919. godine? Pa i tamo je bilo pucnjave samo što naši istoričari, a pre svega sredstva javnog informisanja (čitaj: kontrolisana od strane vlasti) to nisu nešto pominjala jer nije išlo u prilog tadašnjem viđenju zajedničke nam države. Naravno da je i tada došlo do sukoba između pristalica dinastije Petrović i onih koji su bili orijentisani za bezuslovno ujedinjenje. Naravno, Italijani su podstreknuli ove prve, koji su hteli da oslobađaju CG od Srba. Još napraviše Crnogorsku vojsku u egzilu, a gerilsko ratovanje se vodilo do sredine dvadesetih. Isto je tu bilo podela delimično plemenskoj liniji (plemena oko Cetinja su podržavali Petroviće) samo što nije uzelo zamaha jer je pobuna ugušena vrlo brzo i nije bilo vremena da traje kao sukob u Drugom svetskom ratu.
Čudno je to da si pomenuo Krstu Popovića, koji je imao vodeću ulogu u to doba i koji je bio saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu, a nisi pomenuo to da je on predvodio pobunu protiv ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom. I svi oni iz Božićne pobune kasnije su bili u kolaboraciji sa Italijanima kao što su u Srbiji bili Nedić i Ljotić sa Nemcima.

vnf ::

Kad kažem četnici, mislim ravnogorci. Kad kažem nacionalisti, mislim i na ravnogorce i SDK i SDS.
Po mom mišljenju i ravnogorci i ljotićevci i nedićevci su bili različite frakcije unutar srpske nacionalne opcije.


A zašto izbegavaš odgovor?
Ja te lepo pitah, a ti mi pričaš o frakcijama. Šta su radili SDK i SDS tokom rata s obzirom da su bili i oni nacionalisti tj. različita frakcija unutar „srpske nacionalne opcije“?

vnf ::
Što se tiče "Zbora" (ideologija, nastanak, delovanje, kolaboracija, suština njihove ideologije itd) to je malo složenije pitanje, možda ako nekad budem imao vremena, tim se pozabavim.

A šta ja čitam? Čitam knjige i tekstove autora i ravnogoraca i ljotićevaca i komunista.


Još jedno izbegavanje odgovora… već postaje klasika.
Od tebe je do sada dolazila samo literatura iz pera pristalica Zbora i Ljotića.
Ti si u jednoj temi čak pomenuo da je onaj logor koji je Ljotić osmislio za „korekciju SKOJ-evaca“ spasao srpsku omladinu jer je u njemu vladala demokratija i sa njima se postupalo dobro iako svedočanstva ali i izvori govore suprotnu. Ali dobro, nadam se da će nekad objasniti ideologiju Zbora. Baš bih voleo da pročitam.

vnf ::

Prvo, poznato mi je da su komunisti 1921 na izborima imali odličan uspeh (mislim da su na lokalu u BG pobedili). Ali KPJ je tridesetih bila marginalna.
Što se tiče zabrane rada KPJ 1921 godine, ne zaboravi da je zabrani KPJ predhodili pokušaj atentata na regenta Aleksandra, zatim atentat na ministra Draškovića, a akcije tipa štrajk koji parališe celu zemlju, nije baš tip parlamentarne borbe.

U vezi saradnje ustaša i komunista tridesetih, da sad ne citiram "Proleter" itd. Ja i ti očito imamo različita ubeđenja po tom pitanju, ali čak i da si u pravu u svojoj tezi da su komunisti hteli da uz pomoć ustaša hteli da oslabe poredak, a zatim uklone ustaše, zar nešto slično nisu i četnici pokušali sa nemcima. Prvo, da uz pomoć nemaca i italijana unište parrtizane, zatim da uz pomoć anglo-amerikanaca unište nemce.

Pobedili su oni u dosta gradova širom tadašnje Kraljevine (i to ove najveće zato što je tamo postojala nekakva radnička klasa koja je glasala za KPJ). Tridesetih godina oni nisu bili na političkoj sceni tako da je nemoguće oceniti da li su bili marginalni ili nisu jer nije moglo da se meri njihova popularnost.

Vidiš da opet ne znaš činjenice ili namerno ih izvrćeš: po tebi komunisti su prvi započeli sa atentatom na vladine službenike i zbog štrajkova.

Evo kako je tekao ovaj proces, hronološki:

-iako je KPJ u svom programu i pre izbora zagovarala uspostavljanje republike i „diktaturu proleterijata“ zvanična vlast u Kraljevini SHS je dozvolila učešće KPJ na izborima jer su smatrali da KPJ neće napraviti dobar izborni rezultat.
-28. novembra 1920. izbori za ustavotvornu Skupštinu KSHS – KPJ treća po snazi sa 59 mandata
-29. decembra 1920. zabrana svake aktivnost KPJ (koja je ušla u Ustavotvornu skupštinu) do usvajanje Ustava kao i rad svih sindikata i da se zabrani svaki oblik štrajka.
-28. juna 1921. – neuspeli atentat na Kralja Aleksandra Karađorđevića
-21. jul 1921. – uspeli atentat na Milorada Draškovića
-2. avgusta 1921. – Zakon o zaštiti države tj. odluka da se svaka komunistička aktivnost okvalifikuje kao zločin.

Po tadašnjim zakonima štrajk (konkretno član 33. Vidovdanskog ustava) je bio legalna opcija. Štrajkovi radnika nisu paralisali zemlju jer su svi pokušaji krvavo ugušeni ali jesu bili realna opasnost jer su komunisti nastojali da se nametnu kao vođstvo (procene su da je oko dvesta hiljada radnika bilo u sindikatima). Komunisti su i posle zabrane nastavili delovanje ali unutar drugih levih političkih partija.

Sad ti vidi kako je krenuo sukob, da li su Spasoje Stejić i Alija Alijagić pucali prvi zbog hira ili je to bila reakcija na zabranu aktivnosti KPJ. Zanimljivo je da je KPJ prihvatila parlamentarni sistem i učešće u njemu jer su izlazili na izbore, učestvovali u radu skupštine i iznosili predloge (npr. da se zakletva ne polaže kralju, itd) da bi kasnije započeli sa nasilnim metodama.

Eto ga sad: o ubeđenjima. Istoričar se trudi da razume čoveka u prošlosti, a ne da ide sa ubeđenjima i da pomoću tih ubeđenja razume čoveka u prošlosti. Istoričar ne treba da bude propagandista i da vadi činjenice koje mu odgovaraju, a ono da gura pod tepih. Ako želiš da se baviš nacionalnom propagandom lepo kaži „Ne interesuju me činjenice i istina, ja želim da pokažem da su Srbi žrtve i da sudim svima onima koji su bili protiv srpske stvari“.

Ne znam koja ti (politička) ubeđenja imaš ali ja ne podržavam niti jedne niti druge samo iznosim odgovor na ono što ti ovde vrlo često prećutkuješ – zbog čega, ne bih da polemišem. Zanimljivo je kako ti sve što je različito od tvog stava nazivaš tezom (ono što nije čvrsto, klimavo i mora da se dokaže) dok sve tvoje iskaze ne prati taj epitet.

Loš je primer poređenje četnika i partizana iz dva razloga:
-partizani nisu bili u ratnom sukobu tridesetih tipa Drugi svetski rat već su delovali konspirativno
-četnici su prihvatili saradnju sa partizanima (iako su znali za šta se partizani bore) i u njima u početku videli saveznika, da bi se kasnije predomislili i okrenuli se Nemcima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::vnf ::
Zašto u toku prvog svetskog rata u CG nije došlo do sukoba među narodom. Šta mislim o sukobu u CG rekao sam, više se neću vraćati na tu temu.


Vidiš da opet ne poznaješ istoriju srpskog naroda.
Da li si čuo za Božićnu pobunu iz januara 1919. godine? Pa i tamo je bilo pucnjave samo što naši istoričari, a pre svega sredstva javnog informisanja (čitaj: kontrolisana od strane vlasti) to nisu nešto pominjala jer nije išlo u prilog tadašnjem viđenju zajedničke nam države. Naravno da je i tada došlo do sukoba između pristalica dinastije Petrović i onih koji su bili orijentisani za bezuslovno ujedinjenje. Naravno, Italijani su podstreknuli ove prve, koji su hteli da oslobađaju CG od Srba. Još napraviše Crnogorsku vojsku u egzilu, a gerilsko ratovanje se vodilo do sredine dvadesetih. Isto je tu bilo podela delimično plemenskoj liniji (plemena oko Cetinja su podržavali Petroviće) samo što nije uzelo zamaha jer je pobuna ugušena vrlo brzo i nije bilo vremena da traje kao sukob u Drugom svetskom ratu.
Čudno je to da si pomenuo Krstu Popovića, koji je imao vodeću ulogu u to doba i koji je bio saradnik okupatora u Drugom svetskom ratu, a nisi pomenuo to da je on predvodio pobunu protiv ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom. I svi oni iz Božićne pobune kasnije su bili u kolaboraciji sa Italijanima kao što su u Srbiji bili Nedić i Ljotić sa Nemcima.


Kada sam u jednoj poruci postavio pitanje zašto u pvom svetskom ratu nije došlo do unutrašnjeg sukoba u CG, mislio sam na period AU okupacije.Zašto, kad je CG bila okupirana od AU nije došlo do međusobnog sukoba među različitim komitskim grupam? Odgovor, jer su komite imale jedinstvenu ideologiju. Ti si naveo primer Božićnje pobune, ali ona se desila kad su AU proterani iz CG. To je bio sukob između pristalica bezuslovnog ujedinjenja (bjelaša) i pristalica dinastije Petrović (zelenaša).
Krsto nije bio protiv ujedinjenja CG i srbije, već protivnik bezuslovnog ujedinjenja.

Znači sukob dve ideologije. Božićnja pobuna je vrlo interesatna za izučavanje (sa pravnog, političkog i vojnog aspekta). U predhodnoj poruci nisam spominjao Božićnju pobinu, jer sam se fokusirao na drugi svet. rat.

Što se tiče Krsta Popovića, vrlo interestna osoba, junak iz 1. svet. rata, nedovoljno se piše o njemu.
Malo je poznato da se Krsto deklarisao kao srbin i da većina učesnika božićnje pobune tako deklarisala.

Tačno je, da su partizani zvali Krsta da im se priključi (on je to odbio), likvidiran je u jednoj akciji OZNE, većina njegovih ljudi se priključila partizanima.


Gama ::

vnf ::

Kad kažem četnici, mislim ravnogorci. Kad kažem nacionalisti, mislim i na ravnogorce i SDK i SDS.
Po mom mišljenju i ravnogorci i ljotićevci i nedićevci su bili različite frakcije unutar srpske nacionalne opcije.


A zašto izbegavaš odgovor?
Ja te lepo pitah, a ti mi pričaš o frakcijama. Šta su radili SDK i SDS tokom rata s obzirom da su bili i oni nacionalisti tj. različita frakcija unutar „srpske nacionalne opcije“?



O tome sam pisao dosta na temi o Srpskom dobrovoljačkom korpusu.


Gama ::

vnf ::
Što se tiče "Zbora" (ideologija, nastanak, delovanje, kolaboracija, suština njihove ideologije itd) to je malo složenije pitanje, možda ako nekad budem imao vremena, tim se pozabavim.

A šta ja čitam? Čitam knjige i tekstove autora i ravnogoraca i ljotićevaca i komunista.


Još jedno izbegavanje odgovora… već postaje klasika.
Od tebe je do sada dolazila samo literatura iz pera pristalica Zbora i Ljotića.
Ti si u jednoj temi čak pomenuo da je onaj logor koji je Ljotić osmislio za „korekciju SKOJ-evaca“ spasao srpsku omladinu jer je u njemu vladala demokratija i sa njima se postupalo dobro iako svedočanstva ali i izvori govore suprotnu. Ali dobro, nadam se da će nekad objasniti ideologiju Zbora. Baš bih voleo da pročitam.


Nisam izbegao odgovor. Jednostavno "Zbor" i Ljotić su dosta široke teme. Evo mogu da odem na temu o SDK pa da pišem o tome.
Što se tiče zavoda u Smederevskoj Palanci, nisam rekao da je to bio raj na zemlji. Sigurno, da je bio
bolje u zavodu nego na Banjici. Pazi, svaka ideologija u uslovima građanskog rata se obračunava sa
protivnicima. Činjenica je da skojevci nisu streljani, ni poslati u neki logor, već da je većina doživela kraj rata Šta su radili komunisti sa članovima JURAO i drugih antikomunističkih organizacija, u toku i posle rata. Kako su prošli mladići (često od 16 ili 17 godina) koji su uhvaćeni da pišu porole protiv Tita i KPJ?

Gama ::
vnf ::

Prvo, poznato mi je da su komunisti 1921 na izborima imali odličan uspeh (mislim da su na lokalu u BG pobedili). Ali KPJ je tridesetih bila marginalna.
Što se tiče zabrane rada KPJ 1921 godine, ne zaboravi da je zabrani KPJ predhodili pokušaj atentata na regenta Aleksandra, zatim atentat na ministra Draškovića, a akcije tipa štrajk koji parališe celu zemlju, nije baš tip parlamentarne borbe.

U vezi saradnje ustaša i komunista tridesetih, da sad ne citiram "Proleter" itd. Ja i ti očito imamo različita ubeđenja po tom pitanju, ali čak i da si u pravu u svojoj tezi da su komunisti hteli da uz pomoć ustaša hteli da oslabe poredak, a zatim uklone ustaše, zar nešto slično nisu i četnici pokušali sa nemcima. Prvo, da uz pomoć nemaca i italijana unište parrtizane, zatim da uz pomoć anglo-amerikanaca unište nemce.

Pobedili su oni u dosta gradova širom tadašnje Kraljevine (i to ove najveće zato što je tamo postojala nekakva radnička klasa koja je glasala za KPJ). Tridesetih godina oni nisu bili na političkoj sceni tako da je nemoguće oceniti da li su bili marginalni ili nisu jer nije moglo da se meri njihova popularnost.

Vidiš da opet ne znaš činjenice ili namerno ih izvrćeš: po tebi komunisti su prvi započeli sa atentatom na vladine službenike i zbog štrajkova.

Evo kako je tekao ovaj proces, hronološki:

-iako je KPJ u svom programu i pre izbora zagovarala uspostavljanje republike i „diktaturu proleterijata“ zvanična vlast u Kraljevini SHS je dozvolila učešće KPJ na izborima jer su smatrali da KPJ neće napraviti dobar izborni rezultat.
-28. novembra 1920. izbori za ustavotvornu Skupštinu KSHS – KPJ treća po snazi sa 59 mandata
-29. decembra 1920. zabrana svake aktivnost KPJ (koja je ušla u Ustavotvornu skupštinu) do usvajanje Ustava kao i rad svih sindikata i da se zabrani svaki oblik štrajka.
-28. juna 1921. – neuspeli atentat na Kralja Aleksandra Karađorđevića
-21. jul 1921. – uspeli atentat na Milorada Draškovića
-2. avgusta 1921. – Zakon o zaštiti države tj. odluka da se svaka komunistička aktivnost okvalifikuje kao zločin.

Po tadašnjim zakonima štrajk (konkretno član 33. Vidovdanskog ustava) je bio legalna opcija. Štrajkovi radnika nisu paralisali zemlju jer su svi pokušaji krvavo ugušeni ali jesu bili realna opasnost jer su komunisti nastojali da se nametnu kao vođstvo (procene su da je oko dvesta hiljada radnika bilo u sindikatima). Komunisti su i posle zabrane nastavili delovanje ali unutar drugih levih političkih partija.

Sad ti vidi kako je krenuo sukob, da li su Spasoje Stejić i Alija Alijagić pucali prvi zbog hira ili je to bila reakcija na zabranu aktivnosti KPJ. Zanimljivo je da je KPJ prihvatila parlamentarni sistem i učešće u njemu jer su izlazili na izbore, učestvovali u radu skupštine i iznosili predloge (npr. da se zakletva ne polaže kralju, itd) da bi kasnije započeli sa nasilnim metodama.


Kad si govorio o hronologiji događaja, zaboravio si da napomeneš štrajk železničara iz 1920 koji je paralisao celu zemlju više od mesec dana, a iza koga su stajali komunisti. Što je zapravo i bio jedan od povod za "obznanu" .

Kažeš štrajk je bio legalno srestvo borbe. A zar štrajk nije bio dozvoljen i u posleratnoj jugoslaviji. Jeste!!!! Pa kako su prošli studenti 1968 godine? Dočekala ih je milicija sa palicama i suzavcem. Da ne pričam sad o tome kako su radnici huškani da sa gvozdenim šipkama krenu na studente.




Gama ::

Eto ga sad: o ubeđenjima. Istoričar se trudi da razume čoveka u prošlosti, a ne da ide sa ubeđenjima i da pomoću tih ubeđenja razume čoveka u prošlosti. Istoričar ne treba da bude propagandista i da vadi činjenice koje mu odgovaraju, a ono da gura pod tepih.

Tu se sa tobom slažem.


Gama :: Ako želiš da se baviš nacionalnom propagandom lepo kaži „Ne interesuju me činjenice i istina, ja želim da pokažem da su Srbi žrtve i da sudim svima onima koji su bili protiv srpske stvari“.

Ne znam koja ti (politička) ubeđenja imaš ali ja ne podržavam niti jedne niti druge samo iznosim odgovor na ono što ti ovde vrlo često prećutkuješ – zbog čega, ne bih da polemišem. Zanimljivo je kako ti sve što je različito od tvog stava nazivaš tezom (ono što nije čvrsto, klimavo i mora da se dokaže) dok sve tvoje iskaze ne prati taj epitet.
.

E, ovde mnogo grešiš. Nikakvom se ja propagandom ne bavim. Jednostavno iznosim svoje mišljenje. Na forumu prekraćujem vreme kad sam slobodan. Niti će koji komunista posle mojih poruka postati nacionalista, niti će koji nacionalista posle tvojih poruka postati komunista.
Ne bežim ni od jedne teme.

Gama ::


Loš je primer poređenje četnika i partizana iz dva razloga:
-partizani nisu bili u ratnom sukobu tridesetih tipa Drugi svetski rat već su delovali konspirativno
-četnici su prihvatili saradnju sa partizanima (iako su znali za šta se partizani bore) i u njima u početku videli saveznika, da bi se kasnije predomislili i okrenuli se Nemcima.

Komunisti su procenili tridesetih godina da masovni ustanak (gerila) nije moguća, pa su delovali konspirativno. A ovo o četnicima i partizanima je odlično pitanje. Zašto su ravnogorci okrenuli oružje protiv partizana?????????????????
Možda bi mogli pokrenemo posebnu temu o tome.

• 1Ovo se svidja korisniku: vnf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mozda bi prava tema bila uticaj komunista na Kraljevinu Jugoslaviju do 1941 , 17 Aprila i njihovo djelovanje/ponasanje u Jugoslaviji do 22 -og juna 1941 .
Kao sto im je odgovarala saradnja sa Ustasama na rusenju poredka Kraljevine, odgovarao im je i slom Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu .
Pogotovo sto su do 22 juna 1941 SSSR i Njemacka bili u dogovoru / savezu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Гама, јесу ли озбиљно комунисти сарађивали са усташама пре рата?

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma to su oni onako , kao koalicija protiv Srpske Burzoazije i Drzave Imali su zajednickog neprijatelja. Istorija im je oprostila njihovu vezu ...( humor )

Ostaje nejasno kako smo u SFRJ imali dvije himne , Hej Slaveni ( SFRJ) , koju su pjevale sve Republike i Lijepa Nasa ( jedina Republika koja je imala svoju himnu- je Lijepa njihova ). Kao i neke povlastice u vidu kvalitetne republicke teritorije.....

• 1Ovo se svidja korisniku: Sim.a
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

goxin ::Ma to su oni onako , kao koalicija protiv Srpske Burzoazije i Drzave Imali su zajednickog neprijatelja. Istorija im je oprostila njihovu vezu ...( humor )

Jak ti je humor, jos samo da nam objasnis u cemu se ta saradnja sastojala, pa da se valjamo po podu od smjeha.

goxin ::Ostaje nejasno kako smo u SFRJ imali dvije himne , Hej Slaveni ( SFRJ) , koju su pjevale sve Republike i Lijepa Nasa ( jedina Republika koja je imala svoju himnu- je Lijepa njihova ). Kao i neke povlastice u vidu kvalitetne republicke teritorije.....

I posle "maksim po diviziji". Pa kad nemas pojma o cemu pricas, vec pricas kolko da ti se cuje glas.

Svaka republika u bivsoj nam drzavi je imala svoju himnu i pre nego sto bilo sto ponovo tresnes, probaj da prvo proguglas, barem neces lupetati gluposti (ili smanjices to u nekoj meri).

Na kraju krajeva, zadnje dve strane treba da idu u temu "Istorijski revizionizam - pseudoistorija", samo sto je ta tema jos uvek zakljucana.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa dobro navedi mi himne republika SFRJ .
Zastava , grb da, republicka. I himna Hej Slaveni.
U SR Hrvatskj i Lijepa nasa .

Ocekujem izvini , i da da nastavimo diskusiju cinjenicama a ne osjecanjima ... ako su, sta ima veze...

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Svaka republika u bivsoj nam drzavi je imala svoju himnu i pre nego sto bilo sto ponovo tresnes, probaj da prvo proguglas, barem neces lupetati gluposti (ili smanjices to u nekoj meri).

Republike sa drzavnom tradicijom su imale svoje posebne republicke himne, one bez tradicije su za republicku himnu imale istu himnu kao i SFRJ. Na primer SR Srbija i SR Crna Gora imale su kao republicku himnu Hej Sloveni. Na republickim svecanostima u nekim republikama je intonirana samo Hej Sloveni, a u nekim i drzavna i republicka himna. Na osnovu ovog ja ne bih zakljucio da je svaka republika imala svoju himnu, mada si formalno u pravu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ Uglavnom himne su bile Hej Slaveni i jedino je Hrvatska imala posebnu -Lijepa Nasa .
Navodno , Hrvatska je bila protiv pristupanja SFRJ i cinjeni su joj ustupci da bi je zadrzali ( zaboravio sam cije su to rjeci bile)

O saradnji Ustasa i Komunista u Kraljevini Jugoslaviji mozete ovdje procitati , tekst je prilicno realan.
https://www.pogledi.rs/saradnja-partizana-sa-ustasama/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova tema nije mesto za diskusiju.

Što se tiče literature, Samardžićeva pisanjija su mešavina otvorenih falsifikata i gluposti, samim tim su za proučavanje istorije potpuno neupotrebljiva.