|
Knjiga Milorada Dragojevića
Borbena vozila, izdanje VINC, Beograd 1990.
Evo šta se kaže u ovoj knjizi - citiram:
U oslobodilačkim ratovima na Indokineskom poluostrvu (1965-1975), zbog specifičnih uslova u kojima je vođen rat, Amerikanci su oklopne jedinice koristili za patroliranje na PZT, obezbeđenje objekata i intervencije protiv oslobodilačkih snaga, jer su zemljište i klimatski uslovi ograničavali primenu većih oklopnih formacija.
Oslobodilačke snage Vijetnama veoma su često koristile sistem zasede u borbi protiv OJ američke vojske.
Karakteristična su dva slučaja upotrebe tenkova.
Vijetnamci su sa jednom četom od 10 tenkova PT-76 prvo preplivali reku Mekong, a zatim, iznenadnom vatrom, napadajući sa bočne strane, uništili jedan bataljon (50 tenkova M-48A3) znatno superiornijih tenkova.
Korišćenjem iznenađenja, a pre svega bočnog napada, i veoma savremenim tenkovima može se naneti veliki gubitak uz upotrebu i inferiornih sredstava ratne tehnike.
Drugi slučaj (1971), prilikom izvođenja desanta helikopterima, snage jednog vazdušnog puka neposredno su se sudarile sa dobro kamufliranom tenkovskom brigadom. Tenkovi T-34 i PT-76 neposredno su gađali helikoptere, tako da su helikopteri uništeni, desant razbijen, a najveći deo ljudstva zarobljen
I pored značajnih gubitaka u prvoj fazi rata 1973. izraelci su, koncentracijom OMJ na određenim pravcima, koristeći iskustva iz Drugog svetskog rata i primenjujući neke novine pri razbijanju sirijskih snaga i odsecanjem 3. egipatske armije rešili rat u svoju korist. Primenom posebnih jedinica sastavljenih od tenkova PT-76, Izraelci su uspeli da reše pitanje rata, odnosno pokazali su da se operativni uspeh oklopnih jedinica može pretvoriti u strategijski.
|
