Srpsko višenamensko oklopno vozilo "Lazar"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dr Brumble ::Zna li se nešto o četvorki? Pominje li se?

Sad se tvrdi po netu, od ljudi bliskih SNSu, da tako nesto ne postoji u planu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dr Brumble, MB120mm, AleksaRadojicic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo usko gledate stvari, pricate u proizvodnji isklucivo za Lazara, ne gledate siru sliku.

Dacu primer iz civilnog sektora koji mi je odlicno poznat.

Recimo kompanija Karcher vecinu svojih proizvoda sustinski ne proizvodi. Svi proizvodi su po Karcher specifikacijama, Karcher ih samo sklapa dok delove proizvodi neko drugi. Proizvode ih drugi ali je etiketa Karcher.

Kako stvar funkcionise. Karcher je projektovao neki ventil i ponudio saradnju fabrici koja proizvodi ventile. Toj fabrici garantuje otkup odredjenog broja ventila godisnje koji ce nositi etiketu Karcher. Fabrika ima pravo da proizvede vecu kolicinu tih ventila ali sa etiketom fabrike XYZ. Tako da ako vam zatreba rezervni ventil za Karcher masinu i odete u prodavnicu, mozete naci ventil sa etiketom Karcher i identican ventil sa etiketom XYZ po znacajno nizoj ceni. Sta vise bas ti ventili sa etiketom XYZ mogu se naci kod konkurencije

Zasto je ovo znacajno za Karcher, a zasto za fabriku XYZ.

Karcher -u se ne isplati graditi fabriku za proizvodnju odredjenog ventila, jednostavno ne bave se proizvodnjom polu proizvoda.
Fabrici XYZ se isplati jer nisu placali istrazivanje i razvoj za ventil koji na kraju mozda niko ne bi kupovao. To je platio neko drugi koji jos i garantuje kupovinu odredjenjog broja proizvoda na godisnjem nivou. Sve sto se proizvede iznad tog broja, fabrika moze da proda kao bilo kome drugom ali sa etiketom XYZ...



E to Srbiji treba. Recimo fabrika koja proizvodi vesanje recimo. Sa i bez Lazara ona ga proizvodi i prodaje. Pa ako zatreba vesanje odredjenih karatkeristika za Lazara, fabrika moze da ga proizvede. A ako Lazar prestane da se proizvodi, fabrika nece propasti jer Lazar nije bio primarno trziste.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Upravo tako, potpuno se slažem. To i jeste bila neka osnovna ideja onoga što sam pisao ranije. Pametnim razvojem, dobrom organizacijom ulaganje u sopstvenu proizvodnju i komponente se na kraju isplati. Pa i ovo što si napisao vezano za brend. Nisam o tome razmišljao, ali odličan pristup, rekao bih pozitivno zapadnjački. Primenjiv praktično na sve. A mi bi rekli - neće da se baci. Na nekom mnogo višem nivou. Nešto slično proizvodnji sa kooperantima, ali mnogo čistije, jasnije i pametnije. U obostranu korist. Na nivou Srbije bi na ovaj način mogle da se rade i kompleksnije stvari od vešanja. Ali o tom po tom Ovo je i dobar način uvođenja novih kooperanata i upošljavanje male privrede i privatnog sektora za potrebe vojnoindustrijskog kompleksa. Što više razmišljam o ovome, sve mi se više dopada. Da li bi to za početak, na takav način mogao da pokrene YI kao krovna kompanija, ili bi to bilo naivno očekivati?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taj opisani model je odličan. Samo kome to u Srbiji objasniti.
Decenijama je Srbija i Jugoslavija bila izvoznik sirovina i poluproizvoda po smešnim cenama.
Kako objasniti ljudima školovanim u komunijmu da treba težiti gorivom proizvodu jer ima najveću moguću vrednost!?
Što rekao profesor Zec: "Koliko košta kilo krompira a koliko kilo ajfona". Ja bi dodao...da bar od krompira pravimo minut pire nego ga samo operemo od zemlje(nekad ni to kako treba) i tako ga prodamo.
Komponente koje ima smisla treba sami da proizvodimo. Pošto pričamo o nezavisnom ogibljenju, takav sklop stvarno može biti veoma isplativ pod uslovom da ga dobro projektujemo a još važnije kvalitetno proizvedemo.

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, pedja63, Vlada1389
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AlfaRomeo ::
Decenijama je Srbija i Jugoslavija bila izvoznik sirovina i poluproizvoda po smešnim cenama.
Kako objasniti ljudima školovanim u komunijmu da treba težiti gorivom proizvodu jer ima najveću moguću vrednost!?


Имаш ли какве податке или то онако одокативно?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srbija je imala čak i predimenzionisani prerađivački sektor u nekim oblastima. Koji je temeljno posrnuo 90ih (60% proizvodnje u dobrom delu fabrika je inače plasiran u bivše republike) a dokusuren početkom 2000ih (posebno naglom liberalizacijom uvoza).
To ne znači da i dalje to nije bila delimična istina, ali ne postoji način da nekog sprečiš da proda sirovinu strancu. Slovenci npr. su sirovinu često kupovali za keš sa plaćanjem " odma' ".

A sad, da ljudi ne znaju šta ima najveću vrednost ili da to ima isključivo veze sa komunizmom je demagogija koja se potura, da opravda sadašnje stanje stvari, ili da pruži lakonsko objašnjenje onima koji se prvi put susreču sa problemom a nemaju uvid u širu sliku. I obično sve počne od prasadi koje se kolju za slavu (tema koja se provlači decenijama) ili još 70-ih rasprave oko bejbi bifa (o kome danas mnogi pričaju svašta, naročito oni koji uopšte nemaju pojma šta je to).

Igrom slučaja sam ponešto i pročitao na tu temu u tekstovima iz tog vremena. Što opet dovodi do zanimljivog dela, svi ti tekstovi postoje, ali je čak i naučnim radnicima lakše mozgati sa vremenske distance i filozofirati umesto pročitati zašto je nešto rađeno kako je rađeno. Oni su tad znali da budu prilično bolno iskreni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@amstel
Pa svi imamo te podatke. Svi znamo da je jako mali % izvoza bio gotov proizvod (malo konditorskih proizvoda, nešto municije, nešto simbolično automobilske i industrijske mašine), veći deo izvoza je bio poljoprivredni proizvodi( uglavnom sveže i smrznuto, kukuruz, pšenica), čelik, drvo delimično obrađeno ili neobrađeni, ugalj i slične sirovine.

Recimo profesor Zec je radio analizu industrije bivše Jugoslavije. Po njegovim rečima sve je bilo dobro i napredovalo se dok su ljudi zapošljavani na manuelnom poslovima gde je nivo proizvodnje povećavan prostim povećanjem broja zaposlenih, od prilike do kraja 60-ih i početka 70-ih. Kad je većina stanovništva zapošljena i nije bilo moguće više povećavati obim proizvodnje na taj način. Bivša juga a i sad Srbija prave grešku. Da bi se nastavio trend povećanja vrednosti u industriji tad a i sad trebalo je ići u dva pravca:
1. Povećanje produktivnosti ( da se stvore uslovi da jedan radnik stvori veću vrednost)
2: Menjanje strukture proizvodnje ( kretanje ka oplemenjivanje odnosno stvaranje uslova da se umesto polufabrikata i sirovina proizvode gotovi proizvodi za krajnjeg potrošača).
Jedini način za to je ulaganje u tehnologiju ( mašine) i obrazovanje ( prosečno viši nivo stručne spreme).
Kod nas je najveći problem obrazovanje jer su nam svi nivoi obrazovanja uništeni idiotskim zakonima pre svega a i dodatno odlivom kvalitetnih kadrova.
To sad pokušavaju da nadoknade štancanjem i kupovinom diploma, doktorata.
Recimo 2000 je Srbija imala oko 450 doktora nauka ( pre uvođenja Bolonje, mislim da je podatak za tehničke nauke a možda čak i sveukupan broj), a onda podatak iz 2007 godine Srbija ima 3.000 doktora nauka a 2012 Srbija ima 13.000 doktora nauka. Tu nešto ne valja!

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, kib0
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Može molba?

Da pišete o ovome na nekoj drugoj temi? Verovatno ima negde neka već započeta.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@AlfaRomeo

Priča je malo kompleksnija od toga zapravo. Tu se mora poći i od nekih drugih stvari, jer je ta ekonomija imala i određena doktrinarna usmerenja. Ne znači da ekonomista nije znao šta bi mu trebalo činiti nego je imao određena ograničenja. Slično kao sa idejom bastion odbrane SFRJ u vrletima BIH. Ali nije ovo tema za to. Iako je vrlo zanimljiva.

Što se tiče obrazovanja isto smo kao društvo posetili obe krajnosti obrazovnog sistema, a lakih rešenja nema.
Kraj of-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@stegonosa
Ne mislim da treba sprečavati na bilo koji način izvoz sirovina nego samo pomoći industriji da poveća produktivnost.
To u slučaju Lazara i generalno namenske je povećanje ulaganja prvo u razvoj KVALITETNOG proizvoda ( da bude zanimljiv kupcima iz inostranstva).
Onako sad iz glave, razvoj nezavisnog vešanja o kojem smo pričali moglao bi da spusti cenu većem pbroju proizvoda naše namenske a pritom da poveća kvalitet a ne samo Lazaru.
Recimo ta firma koja bi ga proizvodila može pored Lazara i Miloša da podupre proizvodnju NTV-a, MRAP M20. Ako strani kupac želi MRAP sa nezavisnim vešanjem, doraditi M20 i ponuditi.
Inače Lazar, Miloš i MRAP M20 bi mogli biti OSNOVNE platforme za desetak različitih oruđa i specijalnih vozila a to bi ne samo bilo korisno za izvoz zbog niže cene nego i za našu vojsku, lakše i jeftinije održavanje. Umesto šarenila dobila bi se u dobroj meri unificiranost.
Primer: Osnovno vozilo recimo Pasars16 bi moglo biti modularnih tipa i da ima 7-8 nadogradnji( ovako na brzaka: Pasars16,Sora,Modularni Oganj, Sanitetsko vozilo, Upravljačka stanica za besposadne i robotizovane platforme, mobilni PVO osmatrački centar, Centar za elektronsko ometanje i telekomunikacije...i još svašta nešto što neko smisli a ima potrebe da bude na oklopljenoj osnovi...sve u varijanti sa običnom krutim vešanjem i po želji kupca opcija sa nezavisnim vešanjem.