Tenk MCS - Naslednik M1 Abrams

• 1Ovo se svidja korisniku: benjo34
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sve stoji vezano za logistiku, ali...

ako posaljes vise lako oklopljenih mcs, samo rizikujes da izgubis vise tenkova. a to je amerima problem, jer ce izgubiti i veci broj vojnika/posada, sto ima negativan uticaj na javno mnjenje. dakle, ja licno vidim mcs ne kao zamenu, vec eventualno dopunu abramsima u ulozi tenka za brzopokretljive jedinice i to za izbacivanje i transport sa c-17.

kolicina materijala nema bas jako puno veze sa cenom. sam materijal za izradu oklopnog tela ucestvuje zanemarljivo. cena oklopnog tela kod m1a1 je u ceni vozila ucestvovala sa 9 %. recimo, cena panthera je bila priblizno ista kao kod pz4, iako je 2x tezi. medjutim, cena tigera je bila 2-3x veca od panthera, iako je samo nekih 10 t tezi. cena izrade ne zavisi toliko od kolicine materijala, koliko od procesa proizvodnje, koriscenih tehnika itd. uz to, abramsi vec postoje, kupljeni su i u svakom slucaju su jeftiniji u odnosu na mcs koji ce tek trebati da se proizvede. samo im treba remont i to je to...

tacno je da kolicina baterija zavisi od oklopljene zapremine. medjutim, ako smanjis masu 3x, za istu oklopljenu zapreminu, dobijes izuzetno tanak oklop, mozda neces ni moci strukturalno da ispostujes cvrstinu i krutost konstrukcije. recimo strukturalno, m84/t72... je dovoljan bocna ploca od 20 mm da se zadrzi strukturalna cvrstina. bok abramsa je svega 25-30 mm. to dovoljno govori o tome koliko mozes da ustedis ako hoces oklopljenu zapreminu. s druge strane, ako dodas jos i teske baterije, njihov uticaj na masu ce biti poprilican.

zasto insistiram na oklopu? ponavljam - aktivni sistemi zastite se jos uvek ne koriste zbog visoke cene, a i efiknost, iako se svi hvale, pitanje kolika je. poseban problem je potkalibarna municija. vec imas rpg-30 koji je anmenjen protiv aktivnog oklopa. ne sumnjam ja da je buducnost u akt.sist.zastite, ali nisam siguran da je doslo vreme za potpunu zamenu pasivnog oklopa. bojim se da ca dve vrste zastite jos dugo koegzistirati.

ono sto se meni cini kao bolja stvar, jeste da se kod tenkova (glavnih borbenih) zadrzi masa, mozda ne preko 60 t, ali negde recimo do 55 t, ali da se narocito pojaca bocna i krovna zastita. savremeni sistemi pogona, vec danas obezbedjuju da se trup abramsa i leoparda skrati za 1 m, a kasnije mozda i vise. baterije na pod i bokove, da pruzaju dodatnu zastitu, slicno kao kod merkave. dakle, nije buducnost u povecanju vec u smanjenju oklopne zapremine i preraspodelom unutar vozila. uz akt.sist.zast.

sto se tice lakih tenkova, ne znam sta hoce ameri sa mcs? imali su odlicni m8, pa onda thunderbolt, baziran na m8 ali sa hibridnim pogonom, cak je mogao da nosi i 4 vojnika, dakle, postoji potencijal da se dodatno smanji oklopna zapremina i poboljsa pasivni oklop, nosi vise baterija, goriva, itd.

Dopuna: 14 Maj 2009 9:53

sad sam video za avione...

ok, ako c17 nosi 3 tenka mcs, mozda bi bilo celishodnije da nosi dva tenka na koje bi se naknadno postavljala oklopna zastita, koju bi mozda mogli da prense i c-130? dodatni modularni oklop bi se postavljao na licu mesta i pruzao bi zastitu od sredstava koja prema proceni ima protivnik. dakle, ako ides protiv nekoga ko nema svoje tenkove, stavi sastitu protiv kumualtivnih sa svih strana. ako ima tenkove, stavi sto deblji pasivni oklop na celu, zaboravi recimo krov i bokove. ako pobedis njegove tenkove, a on predje na gerilski nacin ratovanja, opet stavi protivkumulativni oklop.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Aktivni sistemi zastite se dele u dve grupe sisteme za ometanje projektla i sisteme za presretanje projektila. Sistemi za ometanje projektila koji spadaju u sisteme aktivne zastitu su vec korisceni na zapadnim oklopnim vozilima u borbenim uslovima deo francuskih lakih tenkova je njima bio opremljen njima u operaciji pustinska oluja, a takođe je i deo americkih oklopnih vozila dobio IC sistem za ometanje projektila VLQ-6. Ukupno je proizvedeno 1991 godine 2,600 sistema VLQ-6. Sto se tice sistema aktivne zastite namenjenih za presretanje projektila iako ih zapad jos uvek nije uveo u operativnoj upotrebi rusi su njima bili jos pre vise od 20 godina opremili deo svojih tenkova. Podaci o IC sistemu za ometanje raketa VLQ-6.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Nema podataka o efikasnosti aktivnih sistema zastite ne tenku MCS posto su jos uvek u fazi razvoja pa cu objaviti podatke o efikasnosti postojecih sistema aktivne zastite. Ruski sistem za ometanje projektila Stora smanjuje verovatnocu od pogođanja tenka vođenim projekilima Maverik i Helfire 5 puta a od dejstva raketa TOW i Milan 3 puta. U avganistanu stari ruski sistem DROZD je uspeo da presretne 80 % RPG projektila koji su lansirani na tenk. Naravno najvecu zastitu od vođenih projektila moze da obezbedi samo kombinovanje uredjaja za ometanje i presretanje projektila na jednom tenku. Ukoliko Amerikanci uspeju da dostignu efikasnost postojecih ruskih sistema zastite i ugrade na tenk MCS obe vrste aktivnih sistema zastite mogli bi da smanje gubitke tenkova MCS od vođenih raketa 15-25 puta.

Sto se tice cene aktivnih sistema zastite sistem Arena kosta oko 300 000 $ a cena IC sistem za ometanje raketa kojima je bio opremljen deo Abramsa je bila oko 20 000 $ sto je zanemarivo u odnosu na cenu tenka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ako su ti sistemi toliko jeftini i efikasni, zasto se ne koriste? arena nije operativna, samo je to bio drozd, eventualno drozd 2. odakle ti podaci za afganistan?

recimo indija nije kupila storu za svoje t-90. zasto?

ja se bojim da su sve one cifre tipa 5x, 3x itd., posledica nekih simulacija ili eventualno ispitivanja pod nekim najpogodnijim uslovima.

opet, treba reci da evo, nisu se ti sistemi ni pojavili kako rteba kao operativni, a vec postoji relativno jednostavna protivmera, a to je ispaljivanje dva projektila. prvi, manji, aktivira sistem zastite. sistem ga unistava, ali ne moze da odreaguje i za drugi, onaj koji i nosi bojevu glavu. jednostavno, rusi su uzeli rpg-27 i dodali cev sa predprojektilom. u buducnosti ce biti samo jos vise ovakvih trikova, koji ce otezati presretanje. vrlo jednostavno, sad mi pade na apmet, dovoljno je da premazu projektil protivradarskim premazom i resena stvar. drugo resenje je profilisanje vrha tako da dobije stelt osobine i kombinacija oba resenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::ako su ti sistemi toliko jeftini i efikasni, zasto se ne koriste?


To da je ruski sistem aktivne odbrane bio koriscen u Avgnistanu je opste poznata stvar. Problem sa ranijim sistemima aktivne zastite zbog koga nisu bili uvedeni u operativnu upotrebu u vecem broju nije uopste bila njihova efikasnost vec velika kolateralna steta koje su izazivali. Mozes zamisliti kakav efekat na pratecu pesadiju su imali projektili kalibra 107 mm i mase 19 kg koje je sistem Drozd korisitio za presretanje neprijateljskih projektila. Zbog velike kolateralne stete koju je izazivao ovaj sistem je povucen sa tenkova kopnene vojske.

Cak i posle njegovog povlacenja iz kopnene vojske sistem je ostao u operativnoj upotrebi u jedinicama sovjetske mornaricke pesadije koja je posedovala 250 tenkova T-55 opremljenim sistemom aktivne zastite Drozd. Ako je sistem Drozd bio instaliran na 250 tenkova to znaci da je prvi sistem aktivne zastite uveden u operativnu upotrebu pre vise od 20 godina.

Each unit cost around $30,000, was 80-percent successful against incoming RPGs in Afghanistan, but proved to provide too high of a collateral damage issue to surrounding troops that were dismounted from their armored vehicles.

The project was abandoned by the Army, but completed by the Soviet Naval Infantry to increase protection for about 250 older T-55

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

eto, sam si odgovorio, odnosno pronasao odgovor...

oslanjati se na sisteme aktivne zastite se meni licno ne cini bas pogodnim, ako cu pobiti pola trupa u blizini tenka. problem sa arenom bi bio verovano vrlo slican - poseduje projektile sa parcadnim dejstvom ili kuglicama usmerenim prema dole, pod uglom.

imali u, da li britanci ili ameri, ne secam se, pogledacu, sistem slican kao na brodovima - sistem sa mitraljezom koji je trebalo da obara nadolazece rakete i granate. uz to, koristio bi se i u klasicnom nameni. nista od njega do kraja ne bi bilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
Britanski TAMS, evo ga ovde
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tako je care!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sebab ::eto, sam si odgovorio, odnosno pronasao odgovor...

oslanjati se na sisteme aktivne zastite se meni licno ne cini bas pogodnim, ako cu pobiti pola trupa u blizini tenka. problem sa arenom bi bio verovano vrlo slican - poseduje projektile sa parcadnim dejstvom ili kuglicama usmerenim prema dole, pod uglom.

imali u, da li britanci ili ameri, ne secam se, pogledacu, sistem slican kao na brodovima - sistem sa mitraljezom koji je trebalo da obara nadolazece rakete i granate. uz to, koristio bi se i u klasicnom nameni. nista od njega do kraja ne bi bilo.


Mene kod aktivnih sistema brine nesto drugo.
Svi koriste radar koji je meka meta. Znaci dodaj jednog snajperistu u PT tim i vrlo verovatno si resio problem aktivnog odbrambenog sistema.

Doduse mozda sam totalno omanuo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

uopste nisi, to mozes da odradis sa teskim snajperom 12,7 mm i sa preko 1 km, pa ga onda nadji ako mozes...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vec je uveden u operativnu upotrebu i sistem aktivne odbrane Trophy tako da nije tacno da je Drozd bio jedini sistem aktivne zastite u operativnoj upotrebi.

Noviji sistemi prave daleko manju kolateralnu stetu od starijih sistema poput Drozda. I ko kaze da sistemi aktivne zastite moraju obavezno da koriste parcadno dejstvo. Primera radi izraelski sistem Iron first da bi smanjio kolateralnu stetu uopste ne koristi parcadno dejstvo. Americki sistem Quick Kill ce za dejstvo po bliskim ciljevima da bi smanjio kolateralnu stetu koristiti mini rakete sto sam vec bio spomenuo u clanku kada sam rekao da je taj sistem opremljen sa dvema vrstama raketa od kojih je prva namenjena za dejstvo na vecim daljinama po vođenim raketama veceg dometa, dok je druga vrsta namenjena za blisku odbranu tenka od RPG projektila ispaljenih sa manjih daljina.

sebab :: prvi, manji, aktivira sistem zastite. sistem ga unistava, ali ne moze da odreaguje i za drugi, onaj koji i nosi bojevu glavu. jednostavno, rusi su uzeli rpg-27 i dodali cev sa predprojektilom.

Protivmera koju koristi RPG-30 nije efikasna protiv tenka MCS jer ce on posedovati sistem aktivne zastite Quic Kill koji ce biti u stanju da ga odbrani od njegovog dejstva. Jedan od zahteva prilikom projektovanja tog sistema aktivne odbrane bila je upravo sposobnost delovanja po vise ciljeva istovremeno tako da lansiranje 2 projektila ne bi pomoglo sistemu rpg-30 da izbegne presretanje posto ce Quick Kill biti u stanju da gađa i unisti oba projektila istovremeno.