Oficiri, šifranti i bezbednjaci

Oficiri, šifranti i bezbednjaci

offline
  • Pridružio: 28 Apr 2016
  • Poruke: 122

Posto ne znam puno o tome, voleo bih da cujem generalno od onih koji su radili u vojsci ( ja sam bio samo na redovnom odsluzenju) , da li je ,,trac ili istina" da su oficiri sifranti bili po prirodi posla najinformisaniji staresine u kasarni jer su preko njih isle informacije u oba smera, i da su znali neki put stvari koje i komandant kasarne nije znao.
takodje , sto se tice bezbednjaka, da li je istina da su se njih na neki nacin bojali i oni koji su bili veceg cina od njih, jer su ovi verovatno mogli da im ,,zaprze corbu" na neki nacin?
ja sam sluzio u dve kasarne srednje velicine i uvek je glavni bezbednjak formalno bio oficir po cinu obicno kapetan, ali glavne konce , najverovatnije zbog iskustva - i zivotnog i radnog, je vukao u pozadini podoficir :neki zastavnik ili stariji vodnik prve klase.
dakle , sta imate da kazete na sve ovo.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • bibliotekar
  • Pridružio: 19 Jul 2013
  • Poruke: 2090
  • Gde živiš: BG

За шифранте, нисам упознат, али безбедњак из касарне, мајор Б, изазивао је језу код свих, па и виших по чину, закључно са пуковником-командантом бригаде.
И ја сам само служио рок у ЈНА, али то је био општи утисак нас "ситне рибе".



offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6300

Centar stacionarnih veza služi samo za prenos informacija. Njima same te informacije možda i ne znače ništa. Šta njega briga bilo šta od toga što teleprintuje. Njemu je bitnije da marenda stigne.
Koliko ja znam "bezbednjak" je tu da češlja personalne dosijee, dojave, informacije kako se ono zvalo karakteristike. Nekada su kandidati za Vojnu akademiju nosili nekakvo pismo iz mjesne zajednice koje su pisali lokalni centralni komitet ili kako li se već to zvalo o podobnosti dotičnog. Čak i ako se neka gospođica udavala za nekog JNA lika pisali su ta pisma. Jesu li lokalne komunjare mogle da zajebu nekog nesretnika sa svojim moralisanjem - ne znam. Uglavnom moj deda im to nije dozvoljavao, odnosno iako kao golootočanin nije mogao da bude član tih odbora jasno im je rekao da nemaju prava da sabotiraju ni jednog jedinog iz našeg sela.
Tako da je "bezbednjak" dužan da zna napamet dosijea za sva ta civilna i vojna lica koja prelaze preko kapije. I o njihovim životima van kapije. Nije ti on nikakav "sudija dred". Da im zabiberi nešto - teško. U vojsci postoji ili je postojao sistem napredovanja kroz školovanja, doškolovanja ali i mentorstva. Oficiri se za položaje na neki način biraju međusobom, prolaze kroz napredovanja pod okom starijih kolega koji ih vremenom predlažu za činove ali i uvaljuju posao. "Bezbednjak" ako oće nešto da zabiberi mora da izađe sa dokazima ali nije jedina karika kontrole. S tim da "bezbednjak" jeste spoljna karika, nešto poput nezavisnog revizora.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29599
  • Gde živiš: ovalni kabinet

U suštini,prvi prenose informacije uglavnom one koje nisu za svačije oči i uši a što su stepenovane kao strogo poverljive ili državne tajne.Ovi drugi imaju uvid u iste zbog prirode posla što im je sigurno u opisu dužnosti.
Da, setih se, postoje i lica koja rade u tzv."ćoravim sobama" gde se koliko me sećanje služi radi na mobilizacijskim dokumentima.Sećam se da na tim prostorijama pored redovnih rešetki na vratima piše spisak lica koja imaju pravo ulaska kao i natpis da kucaš i čekaš jer ulaska nema dok ti on ne otključa...Pa ako si došao za vreme marende,ima da se načekaš Smile

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

RJ ::U suštini,prvi prenose informacije uglavnom one koje nisu za svačije oči i uši a što su stepenovane kao strogo poverljive ili državne tajne.Ovi drugi imaju uvid u iste zbog prirode posla što im je sigurno u opisu dužnosti.
Da, setih se, postoje i lica koja rade u tzv."ćoravim sobama" gde se koliko me sećanje služi radi na mobilizacijskim dokumentima.Sećam se da na tim prostorijama pored redovnih rešetki na vratima piše spisak lica koja imaju pravo ulaska kao i natpis da kucaš i čekaš jer ulaska nema dok ti on ne otključa...Pa ako si došao za vreme marende,ima da se načekaš Smile


Iskustvo čoveka koji je radio na tim poslovima. Znalo mi je da stigne po desetak telegrama (svaki po minimum dve strane, mada, moram da priznam bilo je i razumnih u komandi korpusa - oni su pisali samo po jednu stranu teksta, kako Bog zapoveda). Na svaki telegram se šalju odgovori. U jednom trenutku u kasarni je bilo osam jedinica kojima sam dostavljao telegrame i od kojih slao odgovore (ponekad i na nerazumne zahteve). Dnevni promet i do sto telegrama! Ali zato kucam brže od bilo kojeg operatora na bilo čemu sa tastaturom!

I sad još treba sve to da pročitam? Nisam lud! Barem tada nisam bio. Uvežban šifrer (u gotovo 95% slučajeva radi se o podoficirima, a ne oficirima) je "na sluh" kontrolisao rad svojih teleprintera. Lepo se čuje kad teleprinter radi redovno, za razliku od nekog kod kojeg nešto nije u redu.

Ako se pojavi nešto što je "interesantno" (kada je uplaćena plata, kako će biti povezani neradni dani sa državnim praznikom i slične "važne" teme) onda se to pročita, na preskok.
Ali džaba ti čitanje kada o tome ne smeš nikome da pričaš, osim kolegi koji je pored tebe i radi isti posao, baš u tom momentu, što se retko dešavalo.
Dakle šifreri su imali informisanost koja to nije.

Informisanost oficira bezbednosti je druga priča. Njegova informisanost se najčešće zasnivala na tome da su mu dojavljivali (ili odozgo dopisima službenom poštom, ili odozdo - informatori iz jedinice). Ponekad je to informfisanje uz pomoć "informatora" bilo smejurija. Na primer, našem bataljonskom bezbednjaku "neko" (čitaj moj i njegov klasić, naravno radio relejac) dojavi da sam iskoristio radio relejni uredjaj za održavanje amaterskih veza. I bezbednjak se da na posao! I ubio se od posla, čak je i popodne ostajao (da porazgovara, da se informiše, šta je bilo, kad je bilo, itd.).
Jedino što mu niko nije rekao bilo je da ta vrsta uredjaja nema vrste rada, frekventni opseg i domet za radioamaterske veze. Samo te tri sitnice!
Godinu i po nije razgovarao sa klasićem, a i ja nisam bio visoko kotiran kod njega, zbog te "šale"!

"Ćorava" soba, ili soba gde su se čuvali ratni planovi, je treća priča. U njoj si mogao da vidiš samo one stvari koje se odnose na tebe, tvoju jedinicu i tiču se tvog posla. Ništa više. Čak bi i za sitne i krupne promene koje su zahtevale daktilografa za to navatavali na krugu one koji su starešine i znaju daktilografiju. Čak smo i tada potpisivali dopunsku obavezu o čuvanju vojne tajne.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 487 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 0 sakrivenih i 481 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2732 - dana 31 Okt 2019 06:39

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: beowl, milanstankovic087, miodrag2, shsoft02, tokivoki01, wizzardone