Šalu na stranu, radi. Probao sam. Dakle... čovek se veže za reč, vo za rogove.
Inače, pomaže i da u šator staviš vezu nane, bosiljka, paradajza. Ili da spaljuješ takvo lišće na vatrici.
Napravio sam sveću . Otopiti na pari - tu vam vaša lepša polovina može pomoći, pošto se tako prave mnogi kolači - sveće koje imate (u svakoj kući ima ostataka od raznih sveća). Ne zaboravite da ostavite i fitilj. Dok je parafin još tečan dodajte nekoliko kapi ulja od nane, eukaliptusa, ili zrnca kristala mentola. Takva sveća, u mom slučaju stavljena u standardnu metalnu kutiju od nekog ženinog krema za ruke, osim što osvetljava, prijatno miriše i tera krvopije.
Krvopije su, inače, dosta naoštrene na one koji izbacuju više ugljen dioksida. To su ljudi koji su fizički aktivniji, deblji, više se znoje ili su popili. Zato, ako ćeš već da drmneš koju, budi spreman na "kaznu".
Ah da, biolozi tvrde da na teritoriji naše zemlje ima oko 35 vrsta komaraca. Nepotreban podatak, ali možete se njime praviti važni.
A u stvari, hteo sam da vam predstavim novi kanal na ju-tjubetu. Čovek govori englezerski, iako je, verovatno, Rus. Nije najbolji u tome, ali ima dobru volju, pa se uglavnom može razumeti.
Znači, zato nosi belgijske maskirne pantalone! A ja mislio obična... Kad ono, danac! No dobro, ionako nikad ne slušam šta govore, samo gledam slike. Njima je divljina ispod prozora (to u Rusiji) a meni do nje treba bar sat vremena kolima.
Za one mladje medju nama, koji žele da nauče kako se vezuje čvor koji nazivaju dvostrukim ribarskim (planinari i alpinisti će o'ma da se jave i kažu da je to čvor sa drugim imenom, lovci sa trećim, izvidjači skauti i bojskauti će reći da je to neki četvrti...) Ja ću se potruditi da im dajem imena kako im je dao autor odakle "kradem znanje". Kupite bilo koja dva kanapa, važno je da su različite boje i vežbajte!
protiv bradavica:ako imate drvo smokve u blizini,otkinite list ili plod,pocece da curi bela sluz,kao mleko,time mazite bradavicu jednom dvaput dnevno,kad se setite,cetiri pet dana,otpasce za jedno desetak dana.proverio na sebi,deluje.
Nadjoh nešto novo "Bothy bag". Nešto kao lako prenosno sklonište. Koristi se tamo gde vam preti veća hladnoća, naročito pri zastancima, za bivakovanje u hladnijem prostoru... itd. itt.
Mene je pecanju učio stari. Dakle, pokojni ćale me je dva dana pred pecanje slao u grad da kupim crviće. Kupovao sam ih u po nekom normativu - dve rakijske čašice u flašicu vegete. Tada se vegeta tako prodavala.
Za to vreme je ćale pregledao vezove, oštrio udice, pakovao sve i svašta što treba. On nije pio, nije se bavio vradžbinama. Samo je voleo da peca.
Dan pred pecanje išao sam kod jedne komšinice, mladjeg uzrasta, da "malo provradžam". Svi su govorili da je to najbolje vradžanje - kad komšinicu malo uvatiš.... (za ruku, naravno, našta ti misliš. A i bio sam klinac, čim sam verovao u te praznoverice. Imao sam samo petnaest godina. ).
Onda odemo na Dunav, namontiramo se u čamac... ja pecam kedere, ćale vadi somove ili smudjeve. Nismo bili loši, pošto smo kod kuće imali mačora koji je imao skoro deset kila žive vage. Trebalo je tu alu nahraniti.
I da, pravilo je bilo, onaj ko prvi upeca ribu, plaća turu u kafani. Zato sam uvek pred polazak dobijao po stotinak dinara. Dovoljno i ostane za sitne potrepštine preko nedelje.
Kad se vratimo kući, ja čistim ribu.
Pošto tada nije bilo zamrzivača po kućama - ili, tačnije, nije ih bilo u kućama radnika hevimetalaca, policajaca uličara, sitnih komandira u vojsci (svi oni su činili naš komšiluk), ćale je svu ribu koja se pokazala kao višak poklanjao drugarima koji nisu stekli ružnu naviku da pecaju. Drugi dan pred veče se kuvala riblja čorba. U tome su učestvovali svi. Neko bi sekao drva, neko ložio neko pravio salatu, pouzdano znam da je jedna komšinica mešala (ne uvek čorbu), Družio se komšiluk medjusobno, a i pojedini članovi porodica su imali vremena da se druže medjusobno...tako da je skoro svako proleće u zgradama kmečalo po neko bebče.
Tako su se ljudi nekad družili. I tako je matori zarazio ceo komšiluk pecanjem. Ili barem muški deo komšiluka.
Neki moji školski drugovi i komšije iz tog vremena i dan danji idu na reku, iako više ne vradžaju.
Prošle su ih te praznoverice (ili ih je stigao brom iz vojske....)
Nemam pojma zašto sam ti ovo ispričao. Što-no rek'o Lane Gutović, može da bude korisno. U svakom slučaju nije štetno.
I ovo je kraj off-a.
Reportaža, na ruskom, o vijetnamskom selu koje se celo bavi pletenjem korpi i zamki za lov ribe. Pogledajte barem slike, ako već ne znate da čitate ruski
Umetnost u izradi Vrški kako smo ih mi nazivali i pravili od svega i svačega šta se našlo pri ruci dok današnja omladina ne bi ni pokušala da ih sama načini...
Vrške su dobre za vojvodjansko-pomoravske bare neposredno pored reke (u njima se može i napecati ponešto), a evo kako pregraditi brdsku reku i napraviti zamke za lov
Kao i uvek, podsećam da je ovakav način lova kod nas strogo zabranjen. Kupite dozvolu pa pecajte ko ljudi!
).
