|
odlican snimak. Jel to afganistan ?
A o prijateljskoj vatri moze roman da se napise.
evo ja cu dati svoje misljenje o dva najtipicnija primera,odnosno greske kako je do toga nastajalo kod nas.
1.neuvezanost artiljeriske podrske izmedju sebe i sa jadinicama u napadu.
Najveci problem je bio,kada se artiljeriska podrska prilikom napada davala sa razlicitih nekada i prilicno udaljenih tacaka,i kada je u akciji ucestvovalo vise od jedne jedinice,a svaka imala svoju podrsku (ovo zvuci neverovatno,ali bas tako je nekada bilo) dakle artiljerija tuce sa vise polozaja, a plus nema ni jedinstveno navodjenje.naravno ovo vazi kada se navodjenje vrsi posredno,kada je direktno,ili poluposredno onda je situacija laksa. Zato je kasnije i razvijen jean krajnje zanimljiv i specifican sistem,al da ne duzimo.
2. prilikom pada ili zauzimanja linije,posebno u urbanim uslovima (dakle naseljena mesta) kada dodje do ubacivanja u pozadinu, ili tome slicni primeri,i svi ostali primeri kada se ''vojska izmesa''.
posebno je ovaj problem bio aktuelan na nasim prostorima, isti jezik,isti izgled,ista oprema,isto naoruzanje.Zato je uvek prilikom akcija vrseno dodatno obelezavanje (najcesce je to bila marama oko desne ruke,odredjene boje,recimo bele,crvene,zute) dakle svi pre akcije osim oruzja duze i maramu :-) Pa opet se desavalo svasta, posebno kao produkt neobucenosti,desavalo se da prilikom ciscenja udju jedni na zadnja jedni na prednja vrata u istu kucu,ne znajuci jedni za druge,i pripucaju...
a primera,gde su recimo jedinice reda velicine po 50 ljudi, vodile borbu po sat vremena, a dotur dobijali skoro iz istog kamiona,da bi tek posle sat vremena shatili da pucaju jedni na druge... zivot pise romane.
a posebna grupa,ako tu uopste i spada prijateljska vatra, su bili pojedinacni slucajevi, i oni su, skoro neizbezni u tim uslovima.
|
