offline
- MarKhan
- Legendarni građanin
- Pridružio: 10 Feb 2010
- Poruke: 3862
|
Мени се свиђа оно што је Khaless написао, имам исто размишљање.
Кхм, кхм, ево неког мог утопијског виђења одбране ове земље.
Дакле овако. Смањити број инсталација, поготово оних мањих по градовима, ту не мислим на смањење јединица него да се оснују мало веће базе које би примиле већи број различитих јеиница, по узору на америчке базе Форт Нешто, а не да сваки батаљон има своју адресу. Уситњене и растресите смештајне капацитете оставити само у близини КиМ тако да војска буде размештена и у мирнодопско време на ширем простору а не у већим центрима као у остатку земље. Не знам како сад стојимо по овом питању, можда је већ све укрупњено до крајности, али у доба ЈНА скоро сваки градић је имао неку касарну.
Даље, служење војног рока и за жене и за мушкарце без пардона. Ево ако овај систем почне рецимо 2015. године то значи да прва на ред долази отприлике генерација '96. Те године је рођено 82 000 људи, нека само 50% тог броја буде ушло у чизме (мада би требало више) имаћемо 40 000 рочника, наравно под условом да и жене служе. Ако би рецимо служили само мушкарци онда 20 000, али то под условом да тек сваки други рођен 1996. буде стварно служио. Током наредних година рађано је у просеку 75 000 годишње, значи стабилна база дугорочно. За десет година било би обучено 200 000 до 400 000 а можда и више људи што је више него довољна резерва. Они који тобоже имају приговоре некакве савести и не могу да носе оружје моћи ће да иду у неку врсту јединица за подршку-санитет, одржавање опреме и објеката, израда заклона , складиштари, возачи, и све за шта могу бити корисни а да се на томе не ангажују војници који се обучавају за борбу, и то све у униформи.
Што се тиче обуке, она мора бити убрзана и интезивна. Значи сваки дан од јутра до мрака се нешто ради и учи. Ако се не пуца онда се гледају наставни филмови, читају брошуре, чисти оружје и опрема, вежба на симулаторима, држе предавања, гледају документарци о историји, ратовима, војној техници итд. Велики део војног рока би проводили на терену где би се симулирали ратни услови. Мислим да је војни рок од 6 месеци довољан ако се добро учи и обучава. Такође сви центри за обуку би били максимално милитаризовани без паркића, клупица, цвећа, жардињера и живих паунова у дворишту (касарна ЈНА у Бенковцу). Значи бараке, гараже, стрелишта, терени и то је то.
Што се тиче сложеније технике (тенкови, ВБР, радари, самохотке, трупна ПВО) она би остала професионалцима који би годинама служили на истом средству и сродили се са њим а не да рочник служи војни рок као нишанџија и онда 20 година не седне у тенк. Евентуално би се неки способнији рочници упућивали и на те дужности. Професионалаца би било отприлике да се попуни сложена техника, специјалне јединице, командири јединица, специјалистичке дужности и остатак рочници који би осим за пешадију били обучавани за једноставнију технику (минобацачи, ПО системи, возачи моторних возила, везисти, евентуално хаубице итд.).
У средњим школама би требало увести предмет Одбрана или тако нешто али без праксе, дакле теоријска припрема и едукација о војсци, одбрани, војној техници, али не баш детаљно него само да стекну неку представу о томе шта је војска.
У наоружању тежити унификацији калибара и опреме. Неперспективна средства избацивати из употребе али уводити нова. Што се тиче модернизације опреме, максималан ослонац на домаћу производњу поготово лака опрема а можда би се могло и од Руса или са других страна јефтино набавити разна половна опрема. Рецимо они имају доста тих старих канти које би нама биле корисне, нпр. ЗСУ-23/4 или хаубице 152мм 2А65, тенкови Т-72, итд. Што се тиче РВ и ПВО ту тежиште треба бити на јаком ПВО, ако ишта знамо онда је то да без модерних ПВО система нема леба, а надзвучну авијацију укинути. Наставити развој авиона Кобац и вођене муниције за њега (опремити га ракетама В-В), система АЛАС и ЛОРАНА, НОРЕ Б-52 и вођене муниције дугог домета за њу и све то увести у наоружање. Значи да се нанесе прецизан удар непријатељу 20+км у дубину. Јачати хеликоптерске снаге а за обуку набавити врло рентабилне и јефтине хеликоптере Cabri G2 као што су то урадили Пољаци, или неке сличне. Аутоматски топови 30mm домаће производње што више, на оклопним и неоклопним возилима и као вучена средства.
Организација би остала на бригадном нивоу са могућношћу брзог формирања тактичких и оперативних група (виши официри би били спремани за то у школовању)+јача сарадња и заједничке вежбе са јединицама МУП-а.
И тако даље, и тако даље. Не знам колико је све ово могуће и у теорији, то је моја утопијска замисао, сад немојте бити превише оштри, машта ради у ситне сате.
|