Strah

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Страх је један природни штит који нас штити од опасности. Замислите да сваки пут прођете са колима кроз црвено светло. Зато је са страхом као и са правим штитом, може да у одређеним ситуацијама да буде претежак и да омета своју функцију штита. У том случају је боље свој страх савладати и покушат што трезвенији бити. То је у суштини и сажетак, владати својим страхом.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Setila sam se necega zanimljivog. Ovo je deo iz Andriceve pripovetke "Cilim" (zbirka pripovedaka "Nemirna godina"). Zakljucak izvucite sami.


" Sa Gorice je pocela austrijska baterija ubrzanom paljbom da bije sarajevsku tvrdjavu i mahale oko nje. Sa Zute tabije odgovarala su joj dva teska turska topa, duboko, neujednaceno, i, covek bi rekao, gnevno. A uporedo sa dizanjem sunca i jacanjem paljbe rastao je i dizao se strah. Nevidljiv i zarazan, nemocan samo pred onima koji se ne boje, jer se biju, strah je igrao svoju igru sa sitnim bezbrojnim ljudima posakrivanim po kucama; peo im se u glavu, mutio misli i prevrtao shvatanja koja su izgledala nepokolebljiva i vecna; savetovao im da beze, a podsecao im noge, vodio ih u zaklone, pa im odmah dosaptavao da je mesto prekoputa mnogo sigurnije. Strah likuje i povija coveka, gde god moze, kao travku... "





Deo iz pripovetke "Bife Titanik":


" Sad vec i Mento uvidja da je ovo zaista crni petak iza kojeg za Jevreje i nema vise subote, nego crna propast i crni svrsetak. Ne zna zasto i ne vidi kako ni kada, ali oseca to po ovoj tisini i pustosi oko sebe, kao sto je onda osetio po Nailovom pogledu i teskom mucanju. U stvari, jedino sto oseca je strah. Strah je sada za njega mera i izraz svega.

Strah je u ovim zemljama posejan kao usev, na vreme, sa planom i dobrim poznavanjem tla i svih uslova, zatim pazljivo negovan i odrzavan, i sada je donosio plodove. Strah je ono sto pljacka i kolje ovakve kao sto je Mento, strah im koci pamet i vezuje ruke, a ustase lako izvrsuju pljacku i klanje.

Taj strah je i u ovom slucaju svrsavao glavni deo posla. I Mento je bio jedan od onih koji su se tako uplasili i izbezumili da se i ne pitaju kakva je i kolika je ta ubilacka stihija koja ih goni, da li covek moze izbeci njen udarac, kad se vec njenoj sili ne moze da suprotstavi silom, nego samo cekaju kad ce doci red na njih. A kako i da ne bude uplasen, on sa svojom plitkom pameti i porocnim zivotom, kad su se uplasili toliki drugi, pametniji, ugledniji i jaci.

Mento se izmenio za ovo nekoliko meseci. Slabo se hrani a malo i pije. Tek uvece po jednu duplu ljutu, koliko da strah u njemu obamre. Nema vise ni s kim ni sa cim da se kocka, i nije mu do toga, a sale i obesenjacke podvale iz nekadasnjeg "Titanika" ne padaju mu na pamet. Omrsaveo je, protanjio se i profinio nekako, lice mu sada bledo i mrsavo, oci dosle vece, a vlazna senka straha koja stalno lezi u njima daje njegovom pogledu neki nov izraz tuge i dostojanstva... "

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@zgembo
dobra su ti opazanja
@ A. nevski
Citat:Страх је један природни штит који нас штити од опасности
Sta je to andrenalin?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljudski je bojati se , nema čoveka toliko krutog i hladnog kao kakav panj koji se nikada nije uplašio .
Istina je , strah obuzima , strah udje u čoveka i sledi mu srce , zatrese mu kolena i neda mu ni makac dalje , ali i strah je taj koji nas tera na taj odsudni korak , na tu odluku koja nam može promeniti život . Svako se plaši , ali nije svako kukavica . Kukavica je onaj koji beži od suočavanja sa svojim strahom , onaj koji gubi i onda kada je sve izgubljeno , kukavica je onaj ko se boji i straha i samoga sebe , onaj koji ne može da se suoči sa stvarnošću .

Svi smo mi patili , svi smo mi nekada u našem životu zajecali beznadežno zapomažući , ali pre ili kasnije smo shvatili da nema očajavanja , da nije gotovo sve dok se sami ne odreknemo sebe , sve dok nas ne obuzme sumnja , sumnja u nas same i sve ono što smo uradili u našim životima . Onaj koji shvati da ukoliko želi da živi ne sme da se preda i napusti sebe , ne sme da kroči sa bojnog polja ovog života , već da veruje u sebe , da se nada i da želi da živi , da želi da napreduje i dosegne vrhove zacrtane u njegovoj glavi .

Onaj koji shvati da se ne sme plašiti sebe pobediće strah .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

strah verovatno svaki dan od necega..... ni bitke ni ratove svog zivota ne mozes uvek dobiti ali ih ni po koju cenu ne smes izbeci nego hrabro glavu gore zivot pod noge ......
@10x10 sam nadimak ti kaze ono sto si definisao cista desetka odlican tekst..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice drzave i njenog odnosa prema vrlinama i propagiranju straha, negde sam procitao da zavisno od stanja drzave i okruzenja ona propagira vrline koje su joj potrebne. Za vreme rezima pre 5oktobarskih promena, kad je drzava bila ugrozena sa raznih strana, kad je ekonomski bila urusena, ona je propagirala hrabrost kao vrhunsku vrlinu. To joj je zaista bilo potrebno i to je zaista pozitivna vrlina. Kad se medjutiim promeni situacija, i kad je primer drugih zemalja u pitanju, zemalja kod kojih je razvijena ekonomija, npr. kod zemalja zapadne Evrope, nasuprot, uopste se ne propagira hrabrost kao vrhunska vrlina, vec trgovina, privredjivanje, radnost, produktivnost... U korpusu takvih vrednosti nalazi se i tiho provucen propagiran strah. Takva drzava mora svoje podanike da kljuka strahom da bi covek radio, malo se bunio ili nikako, imao strah od sefa, gazde, vlasnika, bio srecan sto ima i to sto ima. Siri se strah od izlaska iz "masine", ekonomskog porobljivackog sistema kredita i zaduzenja, posla 9-17h, itd... Negde u Kanadi, cini mi se da je to pricao nas dramski pisac Kovacevic, u bogatoj drzavi, kad su isli na nekakvu predstavu u centralnom delu grada, naleteli su u parku na beskucnike koji su lezali na klupama. Kovacevic je pitao prijatelja, koji mu je bio domacin, kako to da i u bogatom gradu u bogatoj Kanadi im beskucnika. Domacin je odgovorio: naravno da mi mozemo srediti smestaj za ovu sacicu beskucnika, ali oni ipak leze po parku da budu opomena nama ostalima koji radimo, sta nam se moze desiti ako izadjemo iz masine, i pomislimo da ne radimo......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10, stvarno si potrefio u vezi ovih sto su "pacifisti" i "covekoljubci". Cini mi se da je stvorena takva atmosfera da oni sto se kolebaju prosto prihvataju takvo razmisljanje kao normalno.
Samo me zanima, kako toga nije bilo u prosla vremena, nego su se ljudi trkali ko ce prvi da bude u jurisu???

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Geronimo
Mislim da su nekada moralne norme ipak bile drugacije.
Treba imati u vidu cinjenicu da je do pre nekih mozda 15-ak godina bilo sramota da je neko nesposoban za vojsku ili da je nije sluzio. A sada je velika faca onaj koji izbegne sluzenje vojske ili bar odsluzi civilno.
Vremena sa menjaju, ljudi se menjaju pa samim tim i prihvacene vrednosti.