rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Hvala sunburn,
Pre nego spomenem još neku opremu i njenu korelaciju sa e-dizanom da napravim malu digresiju al ću ipak ostati u okviru teme:
3D Štampa – revolucionarno rešenje za prototipski razvoj
Primena 3D printera pruža mogućnost brže, jeftinije i jednostavnije izrade modela koji može poslužiti za ocenu uspešnosti konstrukcionih rešenja, prikaz korisniku, a u izvesnoj meri i za ispitivanja. Značajnu prednost u vojnoj primeni predstavlja mogućnost provere taktičko-tehničkih zahteva koji se odnose na pogodnost rukovanja, maskirne, odnosno karakteristike vidljivosti i minijaturizacije, odnosno mogućnost optimalnog iskorišćenja raspoloživog prostora.
Prototipski razvoj zahteva brzu proveru i ulazak u sledeće faze razvoja. Ovo je naročito važno kada se radi o kompleksnim mašinskim uređajima i opremi zbog izražene potrebe brzog kreiranja 3D modela objekta i potvrde njegove funkcije, gabarita, tolerancija i ostalih parametara koji se mogu fizički sagledati. Primena 3D modela značajna je i u arhitekturi, urbanizmu, industrijskom dizajnu, geografiji, GIS-u, arheologiji, vojnoj industriji itd.
Zahvaljujući saradnji slovenačke firme IB-PROCADD i njenog predstavnika u Srbiji DIGITLOGlKE iz Beograda, krajem oktobra, na sajmu „Grafima 06“, beogradskoj publici je prvi put predstavljena potpuno nova tehnologija automatske izrade trodimenzionalnih modela: 3D štampači danske firme CONTEX. Tom prilikom, demonstriran je rad monohromatskog štampača Contex DESIGNmate Mx, a prikazane su kolor makete i modeli izrađeni na kolor štampaču Contex DESIGNmate Cx.
Razvoj 3D modela realizuje se u nekom od CAD softvera koji su pogodni za uvođenje u 3D štampu. Ovaj način je blizak svima koji su na bilo koji način vezani za tehničko crtanje, odnosno programe kao što su ArchiCAD, BricsCAD, AutoCAD, CATIA itd., pošto je ovim moćnim alatima moguće veoma precizno definisati sve prostorne karakteristike budućeg modela.
Drugi način je verovatno lakši, ali podrazumeva posedovanje za sada veoma specifične opreme. Naime, pomoću 3D skenera moguće je, uz dovoljno detaljno „skeniranje“, dobiti veoma precizne podatke o svim karakteristikama budućeg modela, naravno samo u slučaju kada predmet čiji model želimo da napravimo već postoji. Pri tom, pod predmetom ne podrazumevamo samo objekte manjih dimenzija.
Primenom 3D štampanja nakon 3D projektovanja, dobija se fizički model koji je, zavisno od dimenzija objekta, u pravoj veličini ili umanjen.
Izrada modela primenom 3D štampača neuporedivo je jeftinija i brža jer ne zahteva izradu konstrukcione i tehnološke dokumentacije i alata, a ni korišćenje skupih materijala za izradu modela. Ovako dobijeni model može ukazati na postojanje eventualnih problema vezanih za međusobni položaj pojedinih delova i sklopova, ergonomiju, oblik ili neki drugi pokazatelj uspešnosti konstrukcije, što se ranije uočavalo tek pri izradi modela ili prototipa. Dakle, primenom 3D štampača i njime izrađenog modela, eventualni propusti u konstrukciji uočavaju se i otklanjaju pre izrade konstrukcione i tehnološke dokumentacije, odnosno pre izrade modela i prototipa i za to potrebnih alata.
Specifičnost primene 3D štampe u razvoju vojne tehnologije
Razvoj sredstava naoružanja i vojne opreme i specifičnosti njihove primene ne nose sa sobom veće razlike i posebnosti u odnosu na druge proizvode. Kao i kod „civilnog razvoja“ zadržane su sve prednosti 3D modelovanja, a značajnu pogodnost u vojnom razvoju predstavlja mogućnost provere taktičko-tehničkih zahteva koji se odnose na minimizaciju, ergonomiju i pogodnost održavanja. Važan aspekt vojne primene 3D štampe u izradi modela naoružanja i vojne opreme predstavljaju konture i linije sredstava koje se odnose na njihovu vidljivost na bojištu, posebno kod prenosnih uređaja i uređaja koji se prislanjaju uz telo.
Primena 3D štampača je naročito korisna pri projektovanju uređaja, podsistema i komponenti koje treba ugraditi u zone ograničenog prostora postojećeg realnog vozila. Naime, projektovana komponenta se izradi kao realni gabaritni model u 3D štampaču (može biti sastavljena iz više delova zbog ograničenja gabarita štampača) i kao takva se unese u realno vozilo. Na ovaj način se efikasno može sagledati ugradnja projektovane komponente u vrlo ograničenom raspoloživom prostoru vozila, način njenog oslanjanja, itd. Sagledavanje prostora raspoloživog za ugradnju komponenti može se znatno unaprediti primenom 3D skenera kojim se vrlo precizno „snima” konfiguracija prostora u koji želimo da ugradimo komponente ili sklopove.
Primena 3D štampača u procesu projektovanja predstavlja uvođenje nove međufaze u razvojnom postupku. Naime, u dosadašnjem postupku konstruisanja, nakon 3D projektovanja vozila u nekom od raspoloživih programskih paketa, pristupalo se razradi konstrukcione i tehnološke dokumentacije da bi se potom prešlo na realizaciju modela ili prototipa koja je najčešće zahtevala i izradu nekih alata. Tokom ili nakon izrade modela, odnosno prototipa, uočavali bi se eventualni problemi vezani za međusobni položaj pojedinih delova i sklopova, ergonomiju, oblik ili neki drugi pokazatelj uspešnosti konstrukcije. Uočeni problemi bi zahtevali povratak na fazu projektovanja, a zatim ponovnu izradu modela.
Model izrađen u 3D štampi je mnogo očigledniji i pruža neuporedivo jasniju sliku za prikaz korisniku, nego virtuelna prezentacija urađena na računaru. Modeli urađeni u 3D štampi mogu poslužiti i za neka aerodinamička ispitivanja.
Kako radi 3D printer
Pre početka samog pravljenja modela programski paket koji povezuje kompjuter i 3D printer virtuelni softverski model „seče“ se na virtuelne slojeve debljine 0,l mm koji se, kasnije, jedan po jedan, koriste u konačnom modelovanju.
Iako se čini da bi za ovaj uređaj primeren naziv bio „modelar“, u svetu je ipak široko prihvaćen izraz „3D štampač“, a način na koji on radi neverovatno je jednostavan. Ceo proces izrade modela obavlja se u jednoj komori na čijem dnu se nalazi pokretna platforma sa preciznim mehanizmom za spuštanje i dizanje u koracima od 0,l mm. Iznad te vertikalno pokretne platforme, celom njenom širinom proteže se mehanički sistem koji se kreće napred-nazad i na sebi nosi ink-džet glave za štampanje koje se po njemu kreću u pravcu levo-desno. Na ovaj način su dostupne sve tri prostorne koordinate.
U prvom prolazu pokretna platforma se nalazi na najvećoj visini, a mehanički sistem u svom prolazu „napred“ po celoj površini platforme nanosi specijalni prah u sloju debljine 0,l mm. Prilikom kretanja ovog sistema u smeru „nazad“, ink-džet glave za štampanje, krećući se u pravcu levo-desno, na nanetom sloju štampaju izgled prvog sloja modela debljine 0,l mm. Prah ima specijalno svojstvo da u kontaktu sa tečnošću koja se nanosi u procesu štampe (binder) očvrsne i tako formira prvi sloj modela.
U sledećem prolazu, pokretna platforma na kojoj se nalazi prvi sloj modela okružen neupotrebljenim prahom (onim koji nije došao u kontakt sa binderom) spušta se za 0,l mm. Na nju se nanosi novi sloj praha nakon čega kontrolisana količina bindera očvršćava drugi sloj modela debljine 0,1 mm. Proces se nastavlja sve dok se na najvećoj visini ne formira i poslednji sloj modela. Očigledno je da ovde, u stvari, model „raste“, ali sve vreme i „tone“ i praktično je do kraja „zakopan“ u onaj deo praha koji nije bio u kontaktu sa binderom. Brzina kreiranja modela, u zavisnosti od njegove veličine, može biti od 20 min do nekoliko sati, a maksimalne dimenzije modela koje se uopšte mogu dobiti su 254 х 356 х 203 mm.
Kada se završi proces štampanja, ostaje „otkopavanje“ modela iz sloja neupotrebljenog praha, jer ono što se dešava u posebnoj komori za izduvavanje i reciklažu neupotrebljenog praha upravo na to podseća. U ovoj komori, koja je sastavni deo kompleta 3D printera, izduvava se prah koji nije došao u kontakt sa binderom prilikom kreiranja modela. Prah se usisava u rezervoar kako bi se upotrebio za formiranje sledećeg modela.
Za izradu modela mogu se koristiti različite vrste praha od standardnog do praha koji daje modele od materijala sličnih gumi, vosku ili pesku za livačke kalupe. Ovaj poslednji materijal je vrlo interesantan pošto omogućava brzu i efikasnu izradu kalupa za livenje kreiranog predmeta, otpornog na temperature do 1200°C.
Iako se radi o novoj tehnologiji, cena 3D printera je prihvatljiva. Cena materijala za izradu modela iznosi 0,1 evro po kubnom centimetru, odnosno oko 50 evra za model, dok se cena uređaja kreće od 23.000 evra za monohromatski, do 50.000 evra za kolorni printer.
Korisnikova mašta predstavlja jedino ograničenje za primenu 3D printera. Velike modele moguće je sastaviti kao lego kockice, naravno uz odgovarajuću pripremu. Modele je moguće obrađivati brušenjem, poliranjem, metaliziranjem itd. Prenosom odgovarajućih fajlova na velike daljine moguće je, za maksimalno dva sata, dobiti model predmeta koji se nalazi, recimo, na drugoj strani planete. Jasno je da ovde nije kraj priče o teleportaciji i daljinskom kloniranju, ali početak sigurno jeste.
Demonstraciju rada monohromatskog printera Contex DESIGNmate Mx mogli su da vide posetioci na štandu Jugoimport-SDPR na sajmu PARTNER 2007 u Beogradu koji je održan od 26. do 29. juna 2007. godine.
http://www.rsgoimport.com/forum/viewtopic.php?f=16.....t&sd=a
|
