Vojna tematika i književnost

1

Vojna tematika i književnost

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

С великим задовољством отварам тему која је апсолутно недостајала на нашем форуму, а свуда је дотичемо! То је књижевност, односно белетристика која се бави ратном тематиком.

Захвалан сам колеги са надимком ЕОД који је (можда и нехотице) својом расправом о књизи ''Квака 22'' показао да нам недостаје расправа о књижевно-критичком погледу на рат и војна збивања...а такве литературе има у милионима наслова.

С обзиром на то да и нас, који се бавимо војном тематиком и уметношћу има овде прилично, сигуран сам да ћемо имати шта да кажемо...а могућности је много јер белетристика о рату има много извора:
-Књиге по којима су снимани филмови
-Аутобиографске књиге о рату
-Књиге засноване на историјским догађајима (Теодор Пливије, Стајнбек, Консалик, Загерсова, Кирст, итд, итд)
-Књиге комбиноване приповедачким и научним поступком (код нас је на том пољу далеко отишао Китановић, али не само он)
-Класична белетристика са описом догађаја и измишљеним личностима, итд, итд.

Наравно, постоји и жанр ратне фантастике, као и многи други поджанрови.

Ево нас, дакле, у ситуацији да покажемо стручност, знање и маштовитост у свом погледу на књижевност о рату (не о ратним књигама, како се то обично каже, или о војној литератури коју већ овде обрађујемо врло успешно).

За почетак, предлажем да се забавимо једном од најбољих књига икада написаних о рату - ''Млади лавови'' (Ирвин Шо).

Монитор је ваш! Zagrljaj



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3609
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

evo ja ću za početak nabrojati nekoliko naslova po Siriusovoj podjeli koji su obilježili moje čitalačko iskustvo:
-knjige po kojima su snimljeni filmovi- već pomenuta Kvaka 22,
-autobiografske knijge o ratu- Kataloniji u čast Simona Blaira koji će postati poznat pod pseudonimom George Orwell i romanom 1984, Samuraj Saburo Sakai, Dnevnik Ane Frank,
-knjige zasnovane na istorijskim događajima- definitivno Rat i Mir!!!
-knjige kombinovane pripovjedačkim i naučnim postupkom- Kataloniji u čast sasvim dobro spada u ovu skupinu s tim da je knjiga više kombinacija pripovjedanja i eseja,
-klasična beletristika- za početak Sarajevski Marlboro od Miljenka Jergovića, zatim Mirni amerikanac Pitera Greena, čak bih u ovu skupinu uvrstio i Alamut Vladimira Bartola (roman je bio zabranjen u Jugoslaviji do početka osamdesetih ako se ne varam), Krležin Hrvatski Bog Mars...sjetiću se još!

dodao bih i skupinu reportaža poput Generation Kill Evana Wrighta, reportera koji prati izviđačku jedinicu Marinaca 2003. u Iraku.



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Počasno mesto na početku ove teme pripada Ernestu Hemigveju. Nije se razdvajao od cigare, pecaroškog štapa i - puške. Njome je i okončao svoj život, kada je shvatio da ne može zavisiti samo od svoje snage i volje. Od jednog ratnika, fizički veoma snažnog čoveka, drugo se gotovo i nije moglo očekivati. Učestvovao je u četiri rata! Budući da je bio talentovan pisac (novinar) nije mu bilo teško da svoja borbena iskustva pretoči u knjige.

Može se, dakle, smatrati da su njegove knjige odraz realizma, izvor za reditelje i snimatelje a, boga mi, i priručnik za vojnike, diverzante i partizane. Eto jedne ličnosti koja je u sebi sublimisala mnoga znanja, stoga mu u ovom mom prvom postu poklanjam dužnu pažnju, ali se i poklanjam velikom ratniku i književniku.



''Za kim zvono zvoni''

Moto za roman preuzet je iz Donove ’’Meditacije XVII’’, uvodnog teksta iz filosofsko-lirskog traktata ’’Devotions upon Emergent Occasions’’ iz 1624. godine. Roman je baziran na istinitom događaju, sudbini Roberta Džordana, univerzitetskog predavača španskog jezika i eksperta za inžinjeriju, diverzije i eksloziv. Napisan na Kubi, omiljenom Hemingvejevom mestu, on je ubrzo postao literarni hit i inspiracija za mnoge. Sem Vud je u tom delu video gotovo idealan predložak za scenario pa ga je, bez mnogo intervencija i prihvatio takvog. Priča je jednostavna. Neću, naravno , prepričavati ni knjigu ni film jer bih učinio dvostruku grešku: onaj ko je gledao film ima množda drugačije viđenje , a onaj ko ga nije gledao, zadovoljiće se prepričanim. No, svakako treba podsetiti na osnovne crte: američki instruktor, priključuje se u pozadini Frankovih linija grupi ilegalaca. Zadatak je jasan: u određenom trenutku, ni pre ni kasnije, srušiti most koji vodi od Ronde do Segovije, strateških mesta i sprečiti pregrupisavanje trupa. Cilj je, naravno, kao i u svakom ratu utopijski – da se skrati trajanje rata. Džordan (Gari Kuper) se zaljubljuje u napaćenu Mariju (Ingrid Bergman) i stvari kreću prepoznatljivim tokom. Oportunizam vođe ilegalaca, ustvari polu-bande brđana dovodi Džordana u situaciju da zadatak razreši po cenu sopstvenog života. On to i čini, pa se film završava krupnim planom u kome on zaleže za puškomitraljez u manje-više izvesnoj akciji zaustavljanja potere posle uspešnog rušenja mosta. Izvesnoj sa stanovišta neumtnog kraja jer je pitanje trenutka kada će usamljeni puškomitraljezac biti neutralisan.

Sve bi to bilo uobičajeno i već viđeno jer su rastanci i smrt neizostavni ’’dekor’’ ratnog miljea, surove zbilje koja odnosi sve ono što je najlepše, a u čoveku budi ili gasi sve ono najbolje. U ovoma dvoma budi ono najbolje: ljubav i odlučnost da se iznad nemoguće situacije uzdignu bar u svojim osećanjima. Njemu je više nego jasno, a ona sluti. Oboje svakako znaju da za njih nema nade. Za njih nema, ali za ljubav svakako ima jer će ona živeti bar u jednom od njih dvoje .
Reklo bi se – melodrama, kao svaka druga. međutim, ova melodrama izrodila je neke druge, veoma interesantne događaje i legende, tako dragocene , važne i imanentne tako slikovitim sudbinama kakve su ove, kojima se bavi roman i film. Film je snimljen na istom mestu gde je i bila stvarna radnja koja je inspirisala Hemingveja. Da bi postigli surovost pejzaža (koji , zahvaljujući raznovrsnoj klimi, idealan za vegetaciju cveća i svakojakog rastinja), scenski radnici su svakog jutra čupali prelepo planinsko cveće koje bi tokom noći buknulo. Nekoliko nominacija za oskar, kako to obično biva, nisu tada bile uspešne. Jedini oskar dobila je grčka glumica Katarina Daksinou, za epizodnu ulogu Pilar. Gari Kuper se okitio oskarom za ulogu u filmu ’’Narednik Jork’’ , a Ingrid je uzela dva oskara. Za nju je vezan jedan bizaran detalj da je jedna od retkih slavnih ličnosti (jedna od njih je i Šekspir) koja je umrla na svoj rođendan.

Priča ne bi bila kompletirana kada se u sve ovo ne bi umešala i više nego slikovita biografija velikog Hemingveja. Spomenuh da se most , ’’glavni ratni junak’’ ovoga filma nalazio na putu ka Segoviji, u blizini poznatog grada Ronde, u kome postoji jedna od najpopularnijih španskih korida. Na samom ulazu koride neupadljivo je obeleženo mesto na kome se nalazi urna sa srcem Ernesta Hemingveja. Telo je , pored supruge, sahranjeno u Americi, ali je srce stiglo tamo gde je stvarno pripadalo. Tako je i poruka ’’Meditacije br. 17’’ zaokružena i tim, završnim detaljem iz izvanredne i neobične bografije: ’’...I zato nikada ne pitaj za kim zvono zvoni. Ono zvoni za tobom’’. Šopenovski, nema šta...


Naravno, ovo nije jedini Hemingvejev roman prema kome je snimljen film, ali je najznačajniji.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Evo, ja sam danas u nekakvoj frci (praznici nam stizu! - Uzgred svim katolicima zelim Cestit Bozic, sa malim zakasnjenjem!), pa cu spomenuti samo par remek-dela i to bez obrazlozenja.
Slazem se sa @Sirijusom, delo Ernesta Hemingveja je nesto sto se ne propusta kada je vojna tj. ratna tematika u pitanju. Dodao bih da i u onim delima u kojima Hemingvej ne pise o ratu, vide se neke posledice rata, neki oziljci, neki belezi. Na primer, takva je knjiga "Sunce se ponovo radja".
Ja cu spomenuti dva obimna romana kojima se, ma koliko da su obimni i zahtevaju svestrano poznavanje mnogih stvari, od metafizike do obicnog zivota, uvek rado vracam - "Rat i mir" Lava Toltoja i "Tihi Don" Mihaila Solohova.
Sto se tice domace literature, mislim da ce se mnogi sloziti sa mnom da je neprevazidjeno delo sa takvim motivima "Vreme smrti" Dobrice Cosica.
Toliko za sada od mene...
Cini mi se da sam pronasao novu temu za uzivanje!

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2012
  • Poruke: 701

EOD ::
-autobiografske knijge o ratu- Kataloniji u čast Simona Blaira koji će postati poznat pod pseudonimom George Orwell i romanom 1984, Samuraj Saburo Sakai, Dnevnik Ane Frank,
-

Ima i "Na surovom ratnom nebu" (Jemeljanenko)...

offline
  • Sim.a 
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 29 Avg 2009
  • Poruke: 1879
  • Gde živiš: Zemlja čuda

Nekad noćna mora srednjoškolaca. Lelejska gora, Mihailo Lalić

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Faktografsko delo - "Dnevnik" Vladimira Dedijera.

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22442
  • Gde živiš: I ja se pitam...

''На суровом ратном небу'' је биографска проза изванредног квалитета и садржаја, хронолошки писана, прегледна и прецизна. Уџбенички прецизна, а литерарно богата онако како то могу Руси да раде.

Михајло Лалић је гигант од писца. Његов роман ''Хајка'' послужио је за више телевизијских предложака, а ја сам прошлог месеца имао част да одгледам и оценим филм ''Хајка'' (''Облава'') који је урађен у пољско-српско-црногорској продукцији.

Иначе, топло препоручујем немачке послератне романописце! Међу тим великим народом нашло се много антиратних писаца који су некако сачували живу главу и стигли да сведоче о ужасима живота у најтоталитарнијој држави свих времена. Ево неколико препорука:

-''Творница официра'' (Хелмут Кирст)
-''Мртви остају млади'' (Ана Загерс)
-Сва дела Хемута Консалика
-Ремаркова дела везана за Други св. рат

...И наравно, али ОБАВЕЗНО трилогију Теодора Пливијева - ''Москва'' , ''Стаљинград'', ''Берлин''. Грађа за студенте историје и књижевности. По секвенцама тих књига рађене су многе видео игре ФПС.

ПС
Ја организујем репризу фестивала ''Сергеј Бондарчук'' ('Волоколамски рубеж') па ће и Србији моћи да се види ''Хајка''. Радња је премештена у Пољску. Гледаоци ће моћи да сублимишу своја искуства и подсете се романа.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2011
  • Poruke: 1478
  • Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku

Remark! 5 zvezdica!

offline
  • Pridružio: 13 Feb 2011
  • Poruke: 2822
  • Gde živiš: tamo daleko...

Od onih koje nisu vec spomenute, Volokolamski drum od A. Beka i Kako se kalio čelik od Ostrovskog. A preporucio bih i Jedini koji se izvukao od Krisa Rajana. Za one koji ne znaju autor je pisao o svom izvlacenju iz Iraka (cuvena patrola Bravo-Two-Zero). Nije neko duboko stivo ali je svejedno zanimljivo pricanje iz prve ruke o ovom vanserijskom poduhvatu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1126 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 2 sakrivenih i 1084 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2413 - dana 03 Okt 2019 05:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, A.R.Chafee.Jr., aleksandar_tatic, Alojz Hauptman, bojank, BSD, croato, cvrle312, deNSki, desmeki, Djokislav, Duh sa sekirom, Faki-Valjevo, flash12, Fog of War, i.gvozdenovic, ikan, ilpadrino991, ivica976, Kruger, Kubovac, ladro, LUDI, Mahovljani, MiG-29M2, Milan86, Mixelotti, nem960802, pedja63, pein, repac, robertino, slonic_tonic, SOVO515, stalker, TroxX, Vlada1389, wulfy, zoranlik, |_MeD_|