offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26488
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
radionica1
Citat:Sirijuse, postavi link od IMDBa ili daj na engleskom naziv, voleo bih da probam da nadjem te filmove.
Evo mog pirkaza, da ga ne tražiš o ovoj obimnoj temi.
ZBOR
Kineski film ''Zbor'' je još jedan od ratnih filmova koji me je učvrstio u ubeđenju da su svi ratni filmovi u suštini duboko anti-ratni. Naravno, pri tom mislim da umetnički vredne filmove a ne na petparačke budalaštine Silvestera Stalonea ili Čaka Norisa. Film je dobio ime prema strojevoj komandi ''Zbor'', presudnoj za život i smrt jedne čete. Četu predvodi kapetan Gu Liu Zidi (različite su verzije u transkripciji) i ona na samom početku filma prolazi kroz krvavo iskušenje tipične gradske zasede gde ostaje bez svog političkog komesara (zastrašujuće uverljiva scena pokidanog tela koje oduva eksplozija topovske granate) , predvođena kapetanom koji je pravi izdanak vojničkog vođe. Izrastao u stroju i prošavši kroz najgora iskušenja, predvodi vojnike koji su spremni da bez pogovora poginu za njega u najkrvavijem ratu - građanskom. Godina je 1947. a takozvani mir koji je posle Drugog sv. rata trajao samo 17 nedelja bespovratno je nestao. Četa odlazi u drugo iskušnje, rat u kome Kina ''nije bila''- na reci Van. Kapetan Gu dobija zadatak da zadrži položaj oslonjen na napušteni rudnik , po svaku cenu sve dok (i ukoliko) ne čuje trubni znak ''Zbor'' koji bi značio povlačenje. Talasi neprijatelja, uključujući tenkove, masakriraju njegovu iskusnu četu koja, bez obzira na hrabrost i pribranost, jednostavno ne može da se održi na tom položaju. Ogluveo od kontuzije topovske granate, Gu ne prihvata tvrdnju da su neki od njegovih vojnika (u razumljivoj, iskonskoj želji da prežive) čuli trubu. Kraj je neminovan. Njegova četa biva uništena , a on jedini preživeli. Slučajnost ili ne, i ta četa je deveta u svome puku! Igrom ratnog slučaja on se, kao zarobljenik u sopstvenoj vojsci (preobučen u neprijateljsku uniformu) spasava i polako dolazi sebi, dokazujući se urođenim herojstvom i talentom vođe.
Rat se završava, a Gu kreće da traži pravdu i dokaže vojnoj birokratiji da je on uopšte postojao. Iz dela filma sa neverovatno uverljivim ratnim scenama (po čemu ga porede sa ''Spasavanjem redova Rajana'', što govori o tome kakva je vrhunska produkcija u pitanju) , prelazimo u mirniji, ali nikako opušteni deo; deset godina kapetan vodi svoj rat posle rata, da bi na kraju uspeo da prođe iskušenja gotovo ravna ratnim (sumnje, prepreke, oportunizam) i da za svoje mrtve drugove (njih 47) izbori poslednju bitku: da budu dostojno sahranjeni sa svim vojnim počastima. Film završava onako kako je i počeo - kontrazumom sa spomenika na kome stoji truba iz koje se nije čuo taj životno očekivani znak - ''Zbor''. Između dva trubna znaka smestili su se život i smrt malih ljudi i njihovog komandira kome niko nije morao da objašnjava šta su to čast, odanost i lojalnost. On se s tim rodio. U jednoj velikoj zemlji, milenijumske tradicije ratovanja, imao je od koga to da stekne.
Kritičari su taj film proglasili prvim kineskim blokbasterom i u pravu su. Sa producentskog stanovišta, niko više neće smeti ni moći da pravi filmove ispod crte koju su postavili autori filma ''Zbor''. Što se mene tiče, jednom mesečno bih ga prikazivao na vojnim školama. Bolje lekcije iz raznog morala i vojničke časti ne bih morao da smišljam. O rekviziti, oružju korišćenom u filmu, materijalno-tehničkim sredstvima, uniformama i uverljivosti njihovog korišćenja, ne vredi trošiti reči. To je još jedna prava škola na filmskom platnu, gde možete sa potpunom sigurnošću da utvrdite autentičnost koriščćenja oznaka, militarija i svega što je deo vizuelnog identiteta vojnika.
PS
S obzirom na to da veći broj naših članova ne svraća tako često na glavni deo MC, nadam se da mi nećete zameriti što ću ovaj prikaz postovati i na temi ''ratni film'', jer želim da i ostalom članstvu skrenem pažnju na vrednosti ove filmske freske.
PS
Na početku filma reditelj glavnog junaka jednog trenutka predstavlja čak i kao oportunistu. U presudnim trenucima bitke komesar navaljuje da se juriša po svaku cenu, a kapetan to odbija jer je očigledno (ali,ne nama gledaocima tog trenutka) da je reč o samoubilačkom napadu. Do tog trenutka sam bio ubeđen da je komesar glavni junak filma, a da je ovaj smotani kapetan čak i kukavica jer odbija da napadne. Kada komesar gine (u već spomenutoj, uverljivoj sceni kidanja tela ), on juriša i sveti svog saborca, između ostalog ubijajući zarobljenike. Za to biva kažnjavan s tri dana zatvora (!) i onda kreće njegova epopeja. Dopao mi se taj način tretiranja glavnog junaka. Reditelj ne anticipira događaje (što je čest slučaj u našim i ne samo našim filmovima, kada možete po dve - tri scene unapred da kažete šta će se dogoditi), već ih jezikom filma predstavlja; e, to jeste umetnost. Npr: nije se patetično iskoristio crvenim šalom učitelja, novopostavljenog komesara. Očekivao sam da će se taj šal pojaviti prilikom iskopavanja laguma sa telima kapetanovih vojnika, posle deset godina, ali ne. Kostimogaf zna da je šal vunen i da ne bi izdržao probu vremena, ali naočari jesu. To je bilo dovoljno i gledaocu i reditelju. Nema patetike, nema poze. Samo surova realnost. Hrabri i mrtvi.
|
ЗФ ради постпродукцију и резервисана је две године унапред. Има око 25 запослених и убијају се од посла. Изградили су им за потребе снимања филам Браћа Блум (радни наслов) и град горе.
