Antiratna parodija na savremene odnose na bliskom istoku. Film bez ikakve umetničke vrednosti ali odličan da se vidi inside njihovog društva, medjusobnih odnosa i u principu jevrejskog humora. Film obiluje kritikama i Izraelske vojske, politike, Irana, i u principu svega što se dešava, a po običaju jevrejski humor je specifičan i često se šale na svoj račun. I ovde kao i u nekim drugim filmovima ima čak i humora u vezi Holokausta.
Elem. Majka i ćerka drže kombi gde prodaju falafel (probao, jako dobra stvar) njihov otac i muž radio je u tajnom postorjenju i umro od posledica radijacije, ali pošto Izrael zvanično ne priznaje da ima nuklearni program, ne mogu da ostvare prenziju i prava.
Dolazi medjunarodna ekipa za atomsku energiju i u osto vreme saznaju da Iran ima istotakvu grupu idiota koji planiraju nuklearni rat- izraelci žele da prvi sprže Irance, ali smeta ta komisija,
posebno njen predsednik - Nemac.
On je i katalizator problema - a paradokse moćete videti kada Izraelci viču "Prokleti nemački pacifista" ili načelnok GŠ Izraela kada ga vodi u fabriku štofofa koju su maskiralid a izgelda kao nuklearni istraživački centar sa sve vratima "Zabranjeno, radijacija", pa kada švaba želid a otvore vrata Izraelac odmah vrišti "Ubili ste mog dedu u Holokaustu a sada meni en verujete!"
i slično. Uskoro klinka i njen drugar saznaju da u Iranu psotoji isto klinka u nekom blesavom gradu u pustinji čiji tata radi na nukllearnom programu i stvari počinjud a se komplikuju...
“Hacksaw Ridge“ je prvi film koji je režirao Mel Gibson nakon 10 godina. Filmove kao što je ovaj više na prave, možda mu baš zato predviđaju dosta nagrada. U bioskope stiže 3. novembra, pa procenite sami.“Hacksaw Ridge“ je prvi film koji je režirao Mel Gibson nakon 10 godina. Filmove kao što je ovaj više na prave, možda mu baš zato predviđaju dosta nagrada. U bioskope stiže 3. novembra, pa procenite sami.
Gledajući, po ko zna koji put, svoj omiljeni film (objašnjavao sam drugaru razliku izmedju dve kinematografije -sssr i usa-, primetio sam da su mnogi meni omiljeni glumci već u "večnim lovištima", gde po zvezdanom statusu i pripadaju. Pa, umesto mog poslednjeg aplauza...
Ne znam da li je neko postavljao u temi verziju Bitke na Neretvi za zapadno tržište - prva tri minuta filma totalno se razlikuju od poznatog originala koji se prikazivao i još prikazuje kod nas kad nam opadne moral
PS - čini mi se da u filmu ima još nekih scena koje ne postoje u originalu, recimo ova sa ustašama na 20:50 nekako mi duže traje (nije sečena).Takođe, ovde se vidi da Orson Vels pravilno izgovara tekst na engleskom a za naše tržište ubačena je sinhronizacija na srpski pa se vidi da to što priča nema veze sa vezom - ipak, očigledno je da je film bio prvenstveno namenjen zapadnom tržištu da partizane i Tita prikaže u pravom svetlu jer da nije tako, svi strani glumci morali bi bar malo da se potrude da otvaraju usta kako im režiser kaže
