Vojna tematika i sedma umetnost

550

Vojna tematika i sedma umetnost

offline
  • Pridružio: 06 Jul 2009
  • Poruke: 2784
  • Gde živiš: Novi Sad

Одгледах филм....

Прво, добро је да се овакви филмови праве јер ме сваки пут подсете колико је зло напало словенски свет. Покушао сам да размишљам као обичан немачки пешадинац...колики ниво мржње мораш да имаш у себи да под цену живота крочиш на туђу земљу да отимаш оно што није твоје, вероватно је комбинација гомиле фактора од мржње, до испраног мозга...наравно не оправдам их.

Филм...сама прича о тих 28 људи је позната, њихов подвиг, надљудски напор да се зауставе Немци. Нека дубља прича наравно не може да се очекује. Свиђа ми се што за разлику од Стаљинграда нису "убрљавили" убацивањем љубавних нота, нереалности (рикошет од куполу тенка па граната под 90 степени скрене и погоди циљ) и такве брљотине које су у Стаљинграду дозвољене биле, овде је тај фактор реалности како и треба да буде.
Све похвале за моделе тенкова, коначно нема више Т-55 којима накалеме неке плехове да "глуме" тигрове итд...модели су неверватно реално урађени.

Последња два ратна филма која сам гледао су "Дорога на Берлин" и "Стаљинград", ту их Панфиловци шију за неколико копља. Панфиловци су изазвали и више емоција него филм Непобедива тј Битка за Севастопољ, ако ћу по томе да дам оцену онда је 5/5.

+ спојлер (ко није глед'о нек не отвара)

Нисам вичан баш писању и литерарном изражавању, тако да једва чекам и други да кажу своје утиске



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 21 Jul 2008
  • Poruke: 6768
  • Gde živiš: Gorod-geroй Moskva

Potpisujem. Posebno ovo u vezi scene iz spojlera Wink



offline
  • Pridružio: 09 Feb 2015
  • Poruke: 801

Georgius ::+ +

Gde si gledao? Onaj cam rip sa torenta koji se danas pojavio je u pitanju ili nešto kvalitetnije?

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 20797
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Честитке свима за 550. страницу теме! При том је , сасвим сигурно, две трећине посвећено руском филму. Wink

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 8032
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

GnaeusDomitiusAhenobarbus ::

Gde si gledao? Onaj cam rip sa torenta koji se danas pojavio je u pitanju ili nešto kvalitetnije?


Оставио сам ја на 548. страни линк ка WEB рипу овог филма и снимак је одличан, 5/5.....

offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 8032
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Ђорђије, наравно да су модели реално урађени, када је Gaijin који ради игру War Thunder радио овај филм. Па отуда и не чуди да су водили рачуна о тенковима који су нападали Москву те 1941. године.....

Никако да смогнем времена да одгледам овај филм......

offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 20797
  • Gde živiš: I ja se pitam...

''28 Панфиловаца''

Напомена:

Овај осврт неће бити обичан критички приказ какав по правилу треба да буде када је реч о том жанру - објективан, дистанциран и одмерен. Неће бити ни супротно од тога. Биће онолико субјективан колико сам ја везан за легенду о Панфиловцима и за место на коме су они ушли у мит, место на коме сам био двоцифрен број пута. За збирку мојих критика свакако ћу морати да се одрекнем субјективног дела, но ви, моји форумаши, нећете ми замерити што ћу у овом приказу бити личан. Тиме ће, рекао бих, приказ бити животнији и сликовитији.

Од августа до новембра водио сам (као и многи од нас повремено) тешку борбу са неизвесном и подмуклом болешћу. Када сам добио позив за светску премијеру овог филма у дворцу спортова ''Лама''у Волоколамску, 16. новембра на дан битке, а затим и за наставак рада у жирију на фестивалу , наравно да сам одмах резервисао карту...коју сам после, из докторкине собе, морао да откажем када ми ништа више није преостало и када је било јасно да ћу морати да останем на лечењу. Богу хвала, све се добро завршило...а када сам изашао и сео у кола , погледао на сат, схватио сам да је 15. новембар и да бих у том тренутку требало да будем у авиону за Москву. Јевреји кажу - човек планира , а бог се смеје. Руси су још циничнији - ако хоћеш да засмејеш бога, причај му о својим плановима.

Волоколамск је мој братски град. Тај градић је главни град историје, може се тако рећи. Удаљен од МКАД (кружни прстен Москве) неких деведесет километара, старији од ње саме, одувек је био фортпост тог стожера православља и словенства. У њему су задужбине (усадбе, такорећи викендице) руских грофова и губернатора - Черњишова (првог Словена који је згазио Берлин), Гончарова (Пушкиновог таста) и других...Ту је и место Јаропољец, где је засијала прва сијалица у Русији, али и изгинули Кремаљски курсанти...Ту су одмаралишта Московског авијацијског института, Московског атомског института, акумулација код Рузе која напаја северозападну Москву, последња гига-станица гасовода (једна од три) који се протеже од Новосибирска до западне Европе, итд, итд....А ту је и железничко-друмски чвор Дубосеково удаљен од Волоколамска девет километара. Ту, у реону села Нелидово налазе се музеј и братска гробница. Ту станује, на оним непрегледним степама, сећање на руске Термопиле, на подвиг Панфиловаца, али не само њих. Године 2004. у њихову част покренут је јединствени филмски фестивал на свету - фестивал савременог ратног и патриотског филма ''Сергеј Бондарчук'', са поднасловом ''Волоколамски рубеж''. На том фестивалу приказују се у двама конкуренцијама играни и документарни филмови, али и изложбе, округли столови, вечери поезије, војничког хумора...Слегне се ''цела Москва'' на тај фестивал. Тамо сам, као стални члан жирија, упознао најзначајније руске синеасте, но то је нека друга прича. Када сам први пут посетио тај споменик, тешко да сам могао да га упоредим с било чим тако импресивним. Био сам и на Мамајевом кургану и он јесте по величини фасцинантан, амбијентално осмишљен и импресиван, али...Дубосеково има ту магију степе која се није променила од тих историјских дана. Невероватан је осећај када стојите на месту које вас , такорећи као времеплов, с лакоћом врати у прошлост. Око вас је толико историје, да је можете чути и осетити и по томе је тај споменик јединствен. Видите , једноставно, да се није могло одатле, са тог светог места, одступати.

Главна прича везана је за Панфиловце, припаднике другог батаљона 1075. пука 316. стрељачке дивизије. Наравно, мора се знати историјски (али и сви други контексти) да бисте могли да проникнете у поруке филма и његова значења, иначе ће вам сваки филм бити као видео - игра (ФПС) и нећете стићи даље од првог нивоа , а то је пуко гледање акционе дименизије (да не кажем ''пуцачине''). Мора се прочитати књига Александра Бека и још много другог материјала који је објављен у последње време (све те књиге имам у поседу) , што је, наравно, учинила и екипа сценариста.
Сценарио је замишљен сјајно јер је непретенциозан! Он није кренуо од Хитлерове рупе, споразума Рибентроп-Молотов, планова, увода, итд, нашироко и надугачко. Не, напротив! Посматрамо кроз сценарио један исечак историје - ништа више и ништа мање. Ако је реч о подвигу, логично су размишљали сценаристи, чему часови историје? Приказаћемо саму битку, она је више него довољна да се испуне два сата драматичне приче. Леп приступ, паметан и промишљен, а при том ефикасан . Не губи се драгоцено филмско време на препричавање контекста, он је ту - пред нама. Нерадо, као што знате, препричавам филм, но ево сижеа у основним цртама.

Панфиловци су стигли под Москву знатно раније и већ су имали борбена искуства. Први мразеви тог полугођа кренули су средином октобра, а вредно је рећи да су борци 316. стрељачке дивизије први под Москвом извели и противударе, успевши чак и да заробе и заплене велики материјални плен. Дакле, реч је о искусним ратницима из средње Азије. То су потомци највећих ратника људске историје, вешти коњаници, одлични ловци и стрелци, издржљив и упоран народ. Дан је 14. новембар . Видимо како протиче обично војничко време на фронту : у обуци, припремама, упознавањем са борбеном тактиком, особинама непријатеља, анализама и агитовању. Оно није паролашко, та времена су брзо прошла. Сведено је на међусобно храбрење и преслишавање предстојећих обавеза. Време брзих пораза је прошло, а овај рубеж постављен је да се непријатељ коначно заустави.

Дан тог историјског, 16. новембра почиње практично ноћу, када војници излазе и поседају положаје, радећи лажне опкопе и артиљеријске положаје. Немци, као по сату, почињу са артиљеријском припремом по лажним положајима и Панфиловци су обрадовани, надајући се да ће дан ипак протећи лакше него што су мислили. То је стога што руска артиљерија несметано ,одмах после немачке припреме, десеткује први талас немачких тенкова и пешадије. Немци се повлаче. Нешто касније, коло ратне среће се окреће јер немачки извиђач (фокевулф 189, чувена двотрупа ''караконџула'' или ''рам'' како су је звали Руси) открива положај руске артиљерије и шаље на њих штуке. Панфиловци више не могу рачунати на помоћ артиљерије, већ се ослањају сами на себе и на један преостали ПТ топ , легендарну ''четрдесетпетицу'' која је ефикасна са мале даљине.
Креће , на први поглед, неравноправни бој. Сати и дани обуке и вежбе дају резултат и пет немачких тенкова остаје спаљено и онеспособљено, а максим, са флангираног положаја, коси немачку пешадију. Противтенковске пушке (које су се у Европи развијале још при крају Првог св. рата, а Руси су набрзину увели два модела, Дегтарјева и Симонова) дају неочекиване резултате ! Праве приличну штету, ометају у дејству тенкове, охрабрују своје борце. Показало се да те скаламерије, које личе на водоинсталатерску импровизацију, јесу опасни непријатељи, па су Немци касније почели да по својим тенковима каче разне ''сукњице'' , нама тако добро познате из минулих сукоба. Настаје затишје. Браниоци су охрабрени, погинулих нема, рањени на време евакуисани, пет тенкова је онеспособљено, много пешадије побијено. Наравно, Немци крећу поново, а сада је то већ озбиљно искушње за све. Задатак Немаца је да избију на легендарни пут, Волоколамски шасе, који директно, преко Лењинског булевара, води у срце Москве. Црвеноармејци су раштркани, правог фронта нема, а свака јединица је решена да се кружно или полукружно брани и омета колико може. Немци су свесни да не могу оставити такве положаје у својој позадини, а овај, код чвора Дубосеково има конфигурацију класичног рубежа, односно фронта, позиције, и тешко га је заобићи.
Почиње наоко неравноправни бој...Василиј Грирогијевич Кључков изговара мисли које су касније преточене у литерарну крилатицу ''Велика је Русија, али се нема где одступати. Иза нас је Москва''. У изворнику она је другачије исказана, али то за ток историје више није пресудно. Пресудно је да су црвеноармејци одлучни да се боре до последњег човека и метка. Гине се пожртвовано, дејствује се и полумртво (борац који је смртно рањен притиска обарач шагина и пуца, практично, мртав, други борац смртно погођен успева да баци свежањ граната), али се не паничи. Кожа се продаје скупо. Када се чини да су Немци успели у свом науму, када стрељачки строј , провлачећи се између изгорелих олупина, прилази опрезно шесторици преосталих који спремају ножеве и ашовчиће за самоубилачки јуриш и борбу прса у прса, као деус екс макина у грчким драмама, почиње да дејствује максим. то су и најкатарзичнији тренуци филма. Свесни, али не преплашени, два црвенорармејца практично голоруки чекају строј у моменту када почиње штектање. Трећи талас тенкова стоји и чека исход. Немачки строј је уништен, а панцери добијају команду да се повуку. Пада вече, Немци завршавају за тај дан ''шихту'', а шесторица бораца уморни, гледају у правцу непријатеља. Следећи кадар је антологијски - претварају се у шест фигура данашњег споменика у Дубосекову, који је иначе обновљен и поново на увиду посетиоцима баш на дан премијере филма.

Зашто је ова битка важна? Нико то тада није знао, али вага ратне среће тог дана кренула је низбрдо по Немце. Сутра је већ дошло до прегруписавања, променили су се правци, затворене бреше, пристигла појачања...Немци су заобишли положаје Панфиловаца, кренули још мало у дубину, али нису могли да заобиђу глас који је кренуо за том битком - да су црвеноармејци спремни да живи, са букетима бомби, својим телима зауставе Немце. Остало је, како се то обично каже, историја...и њени хероји, али и понављачи.

Продукција филма је на највишем светском нивоу јер је ангажовала све оно што у Русији вреди и зна посао, али и светске фирме у дигитализацији ефеката. Навешћу само пример визуелизације тенкова , највећег изазова у свим филмовима до сада, када смо били у прилици да гледамо свакакве бастарде које су чак и аматери лако препознавали као макете. Према изванредно верној макети немачког тенка (оне које се користе за панораме) направљена су четири пута веће дигиталне и тродимензионалне макете, па су затим, померане по потреби специјалним краном . Оне су снимане четири пута брже , па затим у монтажи успораване четири пута, како би се добио реалистички ход тешке машине. После тога су ''паковани'' и ''прелепљивани'' кадрови са сета. То се може приметити када камера снима тенкове из горњег нултог ракурса при чему се виде трагови дубла, односно враћање сцена - стопе пешадије у снегу. То нису могли да побришу, толику перфекцију нико није ни тражио. Наравно, за крупне планове прављене су класичне макете-кулисе .

Глумци су чак и мени непознати, али одлични. Има и много волонтера који пригодом празника приређују амбијенталне реконструкције битака, стога је глума статиста изванредна, што често у филмовима није случај. Реквизита , оружје и униформе добијене су из неколико музеја па се може рећи да је и ту испоштовано максимално све што је могло - а могло је. То је раније било пракса само за велике редитеље и државне пројекте , којом приликом је специјално одељење , фундус музеја на Поклонској гори, издавало оригиналне униформе и опрему. Лепа пракса, мора се признати.

Филм је сниман на у околини Петерсбурга , ''Питера'', како га зову Руси, односно Лењинграда, како га многи знају у свету. На оригиналном месту борбе тешко га је било снимити јер је ту сада споменички комплекс, један од највећих на свету, испресецан путевима, разним антенама, стубовима мобилне телефоније, итд, итд. Зато се последњи кадар испуњава фасцинантном ширином и симболиком стамених фигура које за сва времена стоје као одбрана Москве.

Овај догађај описан је и приказан у многим књигама, документарним и играним филмовима. Нема Руса који за њега није чуо и не зна о њему. Десетине споменика широм некадашњег Совјетског Савеза, школе, улице, бродови. У Москви постоји Волоколамски проспект, улица 28. панфиловаца, станица метроа и , што је можда и најважније, њих 28 налазе се у тексту химне Москве ''Драга моја престонице, златна моја Москво''. Наравно, као и сваки гигантски тренутак историје, изазвао је много полемика последњих година доводећи у питање да ли се уопште све то тако одиграло и да ли се уопште одиграло? Да ли је подвиг 28. панфиловаца само плод комесарске фикције и одличног пропагандног потеза? То остављам за неку другу тему (руски историчари су јој одавно одговорили и ставили је ад акта). Наравно да нису могли сваки минут битке, сва имена и догађаје да прецизирају и дефинишу, али је генерална истина непорецива - та историја се догодила а то што је преточена у легенду, односно мит, говори управо о њеној величанствености када је реч о жртви највишег степена - свом животу. Е, то јесте осликано у филму. Види се с каквом одлучношћу и фатализмом војници прихватају своју судбину. Комесар им , враћајући се из земунице, после разговора са командатном батаљона , саопштава да појачања неће бити. На питање упућено погледима, он одговара: ''Време је да се умире, а на то немамо право. Морамо преживети како бисмо испунили задатак.''.

Да је дирљива судбина јунака овога филма заснована на народном сећању, нека каже јединствен податак којим ниједан филм до сада у тој мери не може да се похвали: свој, лични новац за снимање филма приложили су потомци и други људи добре воље. Њих укупно 35.086. То је, војнички речено, састав три ратне дивизије. Довољно да се каже да је 28 Панфиловаца одменило себе и да су за собом оставили праве следбенике. Од њих - више него довољно. Ми, који смо далеко од ратишта оставили преко сто хиљада дезертера, имаћемо о чему у следећим деценијама да размишљамо учећи из овог примера како се умножава патриотизам.

ПС
Шта је данас са путем којим се иде у историју а зове се Волоколамски шасе? Ено га још увек. Пружа се , окружен бескрајним шумама бреза, према златној Москви. Зове се ''стара волоколамка'' (дорога) и повезује, као један од алтернативних путева Волоколамск и Истру. Прошао сам више пута тим неосвојивим правцем на ком су сви душмани Русије поломили и зубе и кости. Имаћу о чему да причам потомцима.

ПСС

За сада - толико. Имам много запажања и интересантних детаља (сада их зову - тривија), али морате и ви нешто да досолите...Wink


Да не би све било овако суво, само са текстом, ево и неких фотографија:

Делегација филмских уметника из Казахстана на фестивалу. Види се амбијенталност и димензије спомен-комплекса на хоризонту.



Нешто мање од километра од споменика, налази се гробница где су сахрањени Панфиловци.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1779

Balkanska pravila na RTS 1 !!!

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 4760


offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2400

VJ ::


Не сећам се ове сцене из филма.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 462 korisnika na forumu :: 22 registrovanih, 2 sakrivenih i 438 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 4channer, blackbeast, BlackPhantom, Dorcolac, dr. Christian Troy, Drug pukovnik, Georgius, helen1, ivo.jozinovic, kalens021, lakibatica, Ljilja Hnovi, maCvele, MB120mm, Mixelotti, mongolac, nenooo, Ričard, sfb, suton, trajko1988, zixo