Vojni kviz '' Nagradno prisustvo''

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hladnije.
Italijan je, čak mislim da je spomenik u Italiji, na njegovom rodnom ostrvu ili tako nešto.
Na spomeniku se vidi da nema desnu ruku, to je trebao biti glavni trag. E ruku je izgubio ratujući za Kostariku, protiv jednog poznatog američkog filibustera.
Ratni nadimak mu je "major laki" (lagani), naravno prevedeno sa italijanskog.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E neznam.....

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Hajde da ne gnjavim više.
Đovani Batista Kuliolo (Giovanni Battista Culiolo), ratno ime Maggior Leggero.
Jeste bio avanturista koji je ratovao za više zemalja ali po svemu sudeći više iz ubeđenja nego za novac.
Sa Garibaldijem je bio u Italiji, sa njim je i otišao iz Italije u Urugvaj. Jedno vreme se vrzmao po Južnoj Americi i našao posao u vojski Kostarike. Nekako u to doba, u susednoj Nikaragvi vlast je grabio izvesni Vilijam Voker koji je, nažalost, dosta poznatiji. Vokerove ambicije širile su se i na Kostariku i zaratilo se. Major Legero se istakao u tim borbama ali je ostao i bez ruke. Rat je preživeo i čak uspeo da se vrati u Evropu, opet s Garibaldijem.
Nedavno sam pročitao jedan kratak strip o njemu i, zaintrigiran pričom, pronjuškao malo po internetu tek da vidim koliko tu istine ima. Nisam uspeo da nađem neke izvore na našem jeziku, ni na engleskom, čak ni na španskom. Nešto malo na italijanskom i to prilažem. Ja tek ponešto natucam italijanski ali google prevodilac je relativno dobro odradio posao. A taman sam se ponadao da će neko znati nešto više.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Neka babaroga nastavi, dao je opšti opis a čovek iz zagonetke je ipak uglavnom nepoznat.
Priznaje se.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Apr 2020 18:12

E sad si me stavio u problem.

Ajde jedno prikladno pitanje>

Koji sistem ABH odbrane je prvi put primjenjen na Balkanu, gdje je prvi put primjenjen i ko je autor sistema?


Dopuna: 12 Apr 2020 9:25

Mislio sam da ce ovo biti rijeseno za pola sata.

Ajd da malo olaksam. Radi se o sistemu za borbu protiv bolesti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel vezano za vaške i tifus u I SR?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno @aramis

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, kunktator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Srpsko bure, za otkuvavanje, ograničenje kretanja.

• 3Ovo se svidja korisnicima: kunktator, bojank, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Srpsko bure je ispravan odgovor



Citat:Две ствари су биле пресудне у сузбијању тифуса, а то су забрана посете цивила болесној родбини и изум доктора Хантера и његових лекара који је личио на казан за ракију. Било је то српско буре, средство за дезинфекцију (депедикулацију) које је предложио мајор др Стамерс на основу знања из литературе и сопствених искустава у депедикулацији воденом паром током Бурског рата. Изум је био једноставан, јефтин, веома ефикасан и могао се израдити у сваком селу и забити које се мучило са тифусом. Никола Пашић је био одушевљен таквом направом и наредио је да се одмах направи 100 комада и са упутством пошаљу као модел у свако градско насеље. Убрзо је постојало једно српско буре на сваких 250 војника заједно са импровизованим купатилом.

Prvi put upotrebljeno 16 marta 1915 u Kragujevcu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Citat:По оцени Хантера, епидемија пегавца у Србији 1914–15. била је „најнаглија епидемија у настанку, најбржа у пропагацији, највећа у интензитету а најбрже заустављена од свих епидемија у историји“. Једина сачувана аутентичана документација о успеху сузбијању тифуса су црквене књиге умрлих које наводе да је умирање сведено до минимума у априлу 1915, а то је било баш две недеље по почетку коришћења српског бурета, које је оцењено као кључна ствар у преокрету у борби против болести.

@aramis molim te nastavi dalje

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala. Koja je prvo ustanovljena ustanova zdravstvene prevencije u Srbiji?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vojna ili civilna?