offline
- Pridružio: 25 Okt 2006
- Poruke: 288
|
red sam kraj Prvog svetskog rata, u oktobru 1918. godine, više od 500 američkih vojnika bilo je opkoljeno u jednoj maloj uvali na severozapadu Francuske, duboko iza neprijateljskih linija. Reč je o takozvanom „Izgubljenom bataljonu” koji je ostao odsečen tokom savezničke ofanzive u rejonu Argonske šume, bez zaliha hrane, vode i municije. Kada je na sve to i njihova sopstvena artiljerija počela da dejstvuje po njima, ne znajući njihovu tačnu lokaciju, delovalo je kao da izlaza nema. Brojni kuriri koji su bili poslati, nisu uspeli da se probiju kroz nemačke položaje, a pod udarima kako nemačkih, tako i američkih granata, izginuo je najveći deo bataljona. Preostala 194 vojnika nisu imala ništa na raspolaganju osim tri goluba pismonoše.
„Mnogi su ranjeni. Ne možemo da se evakuišemo”, bila je poruka očajnog majora Vitlseja koju je poneo prvi golub. Nažalost, nije uspeo da stigne daleko, vrlo brzo je spažen i oboren od strane Nemaca. „Vojnici pate. Možete li poslati podršku?”, bila je poruka koju je poneo drugi golub, takođe bezuspešno. Bez ikakve nade da će treći golub išta dalje stići, major Vitlsej je odaslao i poslednju poruku - „Nalazimo se duž puta, paralelno sa 276,4. Naša artiljerija tuče direktno po nama. Za ime Boga, prestanite”.
Kao i prethodna dva goluba, Nemci su vrlo brzo primetili i trećeg, po kom su nemilosrdno otvorili vatru. Kiša metaka je obasula golubicu koja nažalost, nije uspela da izbegne užareno olovo. Pala je na zemlju, ali je nekim čudom smogla snage i uzletela ponovo. Iako je ostala bez noge, bila ranjena u grudi i slepa na jedno oko, golubica je uspela preleti 40 kilometara u pravcu štaba i time spasi 194 života. Lekari su dali sve od sebe, pa je i njen život uspešno sačuvan.
Zbog ovog nesvakidašnjeg podviga, golubici je dato ime „Drag prijatelj” (Cher Ami - budući da se isprva nije znalo da je reč o golubici), kao i vojno odlikovanje „Ratni krst 1914-1918”. Ipak, posle ovako teških rana, srce Dragog prijatelja nije još dugo kucalo. Uginula je 1919. godine u Americi, gde je i danas izložena u okviru redovne postavke Smitsonijan instituta.
|
