offline
- Bobo123
- Legendarni građanin
- Zastitar planete Zemlje i majke Prirode
- Pridružio: 24 Jul 2012
- Poruke: 3870
|
Истина или не, овај текст ми делује као озбиљан када се сагледају мотиви цела прича има итекако смисла.
Ако модови мисле да није тема прикладна за овде нек је пребаце 
Господин Војислав Милошевић, директор Центра за антитероризам и светски мир, у ауторском тексту за „СВЕДОК“ и за онлине „Veterans Today“ открива, досад, строго чувану тајну о убиству Николе Тесле, али и о мрачним играма Америке и шуровања са највећим Хитлеровим злочинцима.
Вест о убиству Николе Тесле до мене је стигла кад сам послушао youtube презентацију у којој Eric Berman прича Gregu Syzmanskiju како је открио да је његова бивша девојка била кћер бившег нацистичког команданта Otta Skorzenyja, те да је тако, сасвим случајно, имао прилику да се сретне с остарелим Skorzenyjem који је годинама живeо у САД-у, радећи као столар с новим идентитетом који му је омогућила ЦИА након II светског рата.
Берман (који понекад користи псеудоним Eric Orion) је добио пуно признање Skorzenyja, који се приближавао крају свог живота, и који му је дао пуну кутију за ципеле са стотинама фотографија које подупиру његове тврдње.
Међу бројним важним открићима, Берман је чуо од Skorzenyja да је он лично угушио Николу Теслу 6. јануара 1943., и да му је тада, у убиству асистирао његов нацистички колега Reinhard Gehlen.
Тесла је тада имао 86 година.
Према изјавама Skorzenyja, он и Gehlen су успели намамити Теслу дан пре убиства да им открије детаље својих најважнијих открића. Након што су га убили, испразнили су цели садржај Теслиног сефа, и све што су одатле украли предали су Хитлеру.
(Примедба аутора: САД је поновно дошла у посед ових докумената кроз операцију Paperclip или операција спајалица, на крају II светског рата.)
Otto Skorzeny је био Хитлеров убица и телохранитељ, један је од многих нациста који су се инфилтрирали у САД након II светског рата кроз операцију Paperclip, а на исти је начин у Америку стигао и Reinhard Gehlen, који је креирао ЦИА-у и БНД (Тајну службу Западне Немачке.).
Иако се у јавности мислило да је Skorzeny умро 1975. у Шпанији, он се у јавности поновно појавио 1999.
Otto Skorzeny је објаснио како је (упркос књигама из историје и информацијама које је сервирала ЦИА) помогао Хитлеру да побегне у Аустрију у авионом којим је управљала жена пилот Hanna Reitsch.
„Хитлер није умро извршивши самоубиство,“ рекао је Skorzeny.
„Убијен је његов двојник, тако што су га упуцали између очију, и зубарски картон доказује како то није Хитлер. Американци су ту информацију држали у тајности јер су били забринути да би истина могла разгневити Русе.“
Упркос препиркама о Теслином пореклу, Никола Тесла је српске националности, рођен у Смиљану у Лици, 10.јула.1856., у регији Аустроугарске (Војне Крајине – Аустроугарске, која је 1881. придружена Бановини Хрватској као Личко-Крбавска жупанија.), у којој је тада живео, већином, српски живаљ, а која се данас налази у модерној Хрватској.
Тесла је био син православног свештеника који је дошао до места надбискупа. Тако је Никола Тесла имао могућност да чита о многим темама захваљујући очевој личној библиотеци. Као дечак, пратио је свог оца на путу у Рим, где је имао прилике да чита и многе, мање познате радове и књиге које су се налазиле у Ватиканској научној библиотеци.
Након што је завршио студије инжењерства и физике на Политехничкој школи у Грацу, Тесла је наставио своје школовање на Универзитету у Прагу. Од почетка је показао невероватну способност у решавању механичких и научних проблема, нарочито у делу електрицитета и апликација производње електричне енергије.
Након што је радио у подружници Edisonove Телефонске компаније у Будимпешти, Паризу и другим градовима Европе, Никола Тесла је кренуо у Америку да би се срео с човеком који му је осигурао први посао, то јест с Thomasom Edisonom.
Тесли је било тешко да ради за Edisona (јер се Edison није придржавао финансијске погодбе), али је ускоро Никола успео да пронађе финансијере за своје пројекте, истраживања и нова открића.
Финансијери, као што је John Pierpont (J.P.) Morgan, George Westinhouse и Jacob Astor су били међу људима који су видели потенцијал у Теслином пионирском истраживању, али и осетили да би могли дебело да уновче његова технолошка открића на пољу електрицитета, бежичне комуникације и физике.
Једини званични документ о Теслином доласку у САД је онај из луке New York, датума 7. априла 1882. у којем пише да је 25-годишњи Тесла стигао у истоимену луку бродом SS Nordland, те да је из Европе кренуо из луке Antwerpen. Он је на ово путовање кренуо након што је предавао у Паризу.
Тесла је у New York стигао као „радник“, иако би ова класификација тешко могла одговарати човеку који је постао најпознатији изумитељ у људској историји, с преко 700 патената који су његово животно дело.
Његова технолошка открића су засигурно скренула пажњу особа гладних моћи и доминације над светом. У великом делу су Теслине иновације и каријера били искључени из историјских књига, јер су његови патенти украдени и после тога кориштени као оружје.
Нама никада није дозвољено да сазнамо о супресији Теслиних напредних научних открића, нити нам је дозвољено да сазнамо које су особе профитирале из крађе његових радова – тачније да откријемо ко су људи који су оркестрирали таквим злим планом. Иако је много тога писано о Теслиним успесима и падовима, мало ко је детаљно описивао шта се догађало иза сцене финансијских активности које су довеле до нацистичке завере како би дошли до Теслине технологије и ко је и зашто плаћао развој таквих технологија.
Многи од Теслиних патената су дошли у руке нациста између два светска рата. На крају је Тесла морао судским парницама да се бори за своје личне патенте. Иако је Никола Тесла успео да добије већину тих парница за право патентирања, његови су изуми и технологије били константно крадени и продавани нацистичкој Немачкој и другим страним владама, тако да он никада није могао да остварити финансијски успех који му је, с правом, припадао.
Кроз целу каријеру Тесли су други упропашћавали и рад и имовину, и то је углавном пролазило неопажено. У време смрти (према речима његовог убице Skorezenyja) на дан 6. јануара 1943. Тесла је у бити умро у потпуној беди, то јест без пребијене паре.
На православно Бадње вече, Теслу су пронашли мртвог на кревету, обученог у свечано одело, прекрштених руку на грудима.
Говорили су како је овај човек великог ума вероватно предосетио смрт због тога је обукао свечано црно одело, пре него што је издахнуо. То је, наравно, невероватна лаж и својеврсна „немогућа мисија“, чак и за тако велики ум као што је био Теслин.
Ово је само још један доказ да је убијен, и да су га његове убице обукли у свечано црно одело, остављајући га на кревету пошто су га уморили!
Успех Николе Тесле у открићима нових технологија није прошао незапажено од многих великих индустријских капиталиста и различитих влада света.
У ствари, многи његови изуми су даље развијани кроз тајне владине програме који су настали након изума наизменичне струје, електромагнетске енергије, електричних мотора, генератора, завојница, радио-трансмисије, технологије за чување електричне енергије и технологије бежичне комуникације. Пошто је Тесла често био дубоко фокусиран на своја истраживања у забаченим лабораторијима, надгледање Теслиних правних послова је било у рукама најближег сарадника, Georgea H. Scheriffa.
Scheriff је често саветовао Теслу о нерешеним патентима, уговорима, парницама, пословним предлозима, јавним приказивањима и финансијским пословима. Као што то обично бива са сваким поузданим сарадником, Scheriff је често стајао уз Теслу у његовим успонима и падовима и финансијским ноћним морама, понекад је чак и тражио додатно кредитирање за хотел Waldorf-Astoriu у којем је Тесла често боравио, или му је осигуравао директан доток новца за истраживања која је Тесла требало по уговору да обави.
При крају своје каријере, Тесла је избачен из Waldorfa због неплаћеног рачуна који је износио, за оно вријеме, великих, 2000 долара.
Док је Тесла радио на тајном пројекту владе САД-а у Colorado Springsu, Scheriff је комуницирао с Теслом о његовом пословном и новчаном стању. Тесла је тада говорио о бољој будућности и скором финансијском успеху и како га је Scheriff стално упозоравао о недостатку новаца. Тесла је почео са конструкцијом торња за бежични пријенос енергије „Wardenclyffe,“ у Shoreham, Лонг Исланду, с новцем који је инвестирао Ј.П. Морган.
Када је Морган открио да ће торањ бесплатно преносити електричну енергију и радио-таласе, он је отказао пројект и наредио растављање торња и продавање свих његових делова у старо гвожђе.
Јер, Морган никако није хтео да Американци добивају бесплатну електричну енергију, радио и телевизију.
Тесла је био скрхан, када је чуо вест, али наставио је на раду нових изума. Унутар документације Rockefeller Connection Recordsa стоји да је Battery Place број 17, то јест зграда Whitehall била власништво Franka Rockefellera који је са својом браћом Williamom и Johnom D-jem поседовао многе компаније с уредима који се тамо налазе.
У истој згради налазила се управа International Longshoremen’s Association (ILA), а бавила се различитим пословима, од нафте, рударства и поседовања других хемијских компанија. Такође су поседовали компанију Union Sulphur, коју је водио немачки хемичар Herman Frasch који је патентирао методе екстрахирања сумпора и петролеја.
Frasch је такође радио за John D. Rockefellera у Standard Oilu, која је развијала сличне методе екстракције. Frank Rockefeller је такође био инвеститор Buckeye Steel Castinga из Columbusa у Ohiou. Buckeye је производио аутоматске спојнице и шасије за вагоне воза које су имали Harrimans, Rockefellersi и J.P Morgan и на крају Samuel Prescott Bush који је од генералног менаџера постао председник компаније након што је власницима остварио огромну добит.
Samuel P. Bush је у сарадњи с Rockefellerima дошао до позиције директора Одбора Ратне индустрије с којом је успио креирати уговор с Remington Arms за време рата, све то захваљујући Percy Rockefelleru. „Веран“ сурадник Николе Тесле, којег је некада ословљавао с „књиговођа“ или „тајник“ George Scheriff радио је за Union Sulphur.
У нормалним ситуацијама ово не би стварало никакво звоно за узбуну, но ако се узму у обзир све економске неприлике у којима се Тесла стално налазио, онда је то потпуно другачије. Scheriff је имао свако право да својој породици осигура нормалан живот. То је био „амерички начин живота.“ Но ако пажљиво погледамо Union Sulphur Co. онда ћемо открити како је неко ту био варан и преварен…
А то је био Тесла!
Scheriff је био сама срж ове преваре?!
Ко је био George Scheriff?
Или још боље – ко је био George H. Scheriff – Старији?
Не постоје легални записи и документи о Georgeu H. Scheriffu, нити да је он рођен или да је он живео у САД-у крајем XIX века до 1925., па ипак тај George Scheriff је био асистент/књиговођа Николе Тесле.
(Рецимо, да је Scheriff рођен у Немачкој, би ли то на сву ову мистерију бацило мало више светла? Вероватно би, да постоје такви документи, но познато је да су такви људи коју су радили за нацистичку странку углавном имали све досијее и податке о свом пореклу уништене и избрисане – но након што даље испитамо ову непознаницу и након што даље прочитате овај текст, открићете да и те како има везе с породицом Bush.)
Укратко, Otto Skorezny је тврдио како је прави идентитет Georgea H. W Busha, у ствари George H. Scheriff Млађи, те да је он син илегалног имигранта из Немачке, Теслиног књиговође/асистента Georgea H. Sheriffa Старијег! Ово вреди више од хиљаду речи: Но то није једина бомба коју је Otto Skorzeny избацио из себе тог дана 1999.
Skorzeny је иза себе оставио пуну кутију ципела с фотографијама које су покривале више од 60 година његове историје, међу њима су биле личне фотографије Skorzenyja, он их је све описао Берману до детаља.
Цели низ фотографија показује младог и надменог Skorzenyja у пуној ратној униформи нацистичког СС-а, снимљен је и до свога фирера Адолфа Хитлера. У тој кутији су и фотографије Reinharda Ghelena (СС убице и шпијуна), доктора Josepha Mengelea (Анђела смрти), Martina Bormmanna (Хитлеровог помагача и СС убице).
Eric „Orion“ Berman је у интервјуу који је дао уживо за Republic Broadcasting Network 17. јануара 2006. детаљно објаснио следеће:
„Skorzeny је умро 31.децембра 1999. Његово тело је кремирано, имам копију његове смртовнице, и видео сам његов пепео. После рата, он је помогао Georgeu Bushu да утемељи ЦИА-у кроз операције Paperclip и ODESSA.“
Берман је напоменуо како је Skorzeny ослобођен од оптужби на суђењу нацистима у Нирнбергу и да је он у ЦИА-у успео убац
80;ти преко 50 хиљада нацистичких ратних злочинаца, те да у САД нису само доводили ракетне научнике после II светског рата.
Берман је Skorzenyja описао као врло фокусираног и луцидног старца од 90 година, и да је у тим годинама још увек био јако мобилан. Тврди да је могао без проблема да шета уоколо и да је имао импресивну појаву и највеће руке које је икада видео у животу. Био је висок 193 центиметра.
Када су Бермана запитали како је могуће да му је Skorzeny поверио такве информације, он је одговорио следеће:
„Био сам с једном од његових кћери. Као прво, морам рећи да је он јасно знао да сам ја Јеврејин. Ја сам искрен момак, и он је сматрао како ћу ја заиста покушати урадити нешто по његовом питању и како ћу га извести пред правду, како ћу направити нешто по питању нацистичког ратног криминалца. Његов циљ је био. Он је мислио да су га зезнули Bushovi, то јест George Bush за велике суме новца током свих ових година. Ово је био његов покушај да се коначно с њима обрачуна.“
У Tesla Tech Inc. Магазину број четири, од 03.08.2006. изашао је биографски текст о Николи Тесли, под називом: „Extraordinary Technology,“ (Невероватна технологија), у њему је Dustin Wallace писао о Теслином детињству, о неким његовим изумима и његовим последњим данима.
Wallace на страници 21-22 пише следеће:
„Чланови краљевске породице предратне Југославије су се сусрели с Теслом у јесен 1942. Но, ипак с Теслом се срела и секретар Charlotte Muzar, она је након сусрета с Теслом изјавила како јој се чини да неће преживети наредну ноћ.
Један други Теслин пријатељ Kenneth Swezey је посетио Теслу у исто време и, „приметио“ како се Тесла храни само с мало „Nabisco“ кекса и топлог млека.
Било је сасвим очигледно да се Тесла приближава крају живота. До краја децембра 1942. Тесла је започео низ сусрета с агентима владе САД-а како би с њима поделио нека од својих најделикатнијих открића. Ти су људи узели многе од његових докумената како би их снимили на микрофилмове.
Текст наставља даље овим подацима:
„Након Теслине смрти, Уред САД-а за Власништво Странаца или „United States Office of Alien Property“ је под инструкцијама ФБИ-ја конфисковао сва Теслина документа и његове личне ствари. Ово је био веома интересантан маневар ако се узме у обзир да је Тесла био амерички држављанин.“
Значај овог наоко бенигног описа Теслиних последњих дана и интервенција које су уследиле после његове смрти нас доводе у директну везу с наводима Otta Skorzenyja. Како је сам Skorzeny детаљно објаснио Бреману његове везе с H. W. Bushom (Georgeom H. Scheriffom Mlađim) у организовању ЦИА-е тако што су апсорбовали нацистичке СС агенте, он је сам признао:
„Да је заједно с Reinhardom Ghelenom убио Николу Теслу 06. јануара 1943. тако што су га задавили/угушили.“
Пре самог убиства Skorzeny и Gehlen су „нашироко и детаљно причали с Теслом о његовим најнапреднијим технологијама и након убиства су украли нацрте Теслиних најбољих и најтајнијих изума.“
С правом се питамо да ли су то „владини агенти“ о којима је писао Dustin Wallace?
Време последњег посета Georgea Scheriffa Николи Тесли је такође посебно сумњиво.
Skorzeny није стао само на овим открићима која су му „олакшавала душу.“ Он је описао везе с Frankom Edwardom P—, из јужне Флориде (Бреман тврди да изостављањем целог презимена штити Skorzenyjevu кћер), те везе с Reinhardom Ghelenoim, то јест Hankom Janowiczem iz Waynea, N. J. и доктора Josepha Mengelea, то јест Стевена Рабела.
Берман је на то рекао следеће:
„Gehlen је ФБИ упозорио о Skorzenyju који је открио свој прави идентитет и локацију, након тога се Gehelen (Janowicz) сакрио.
Менгеле (Рабел) је уз помоћ серије хормонских ињекција које успоравају старење, црне перике и „канибализма“ одржао свој младеначки изглед.“
Након што је истражио и потврдио неке од Skorzenyjevih навода, Берман је контактирао Министарство правосуђа САД-а како би их обавестио да се одређени нацистички шпијуни крију унутар одређених фракција тајних агенција САД-а, нарочито унутар ЦИА-е.
„Моје мисли су биле, да требам ове тражене нацисте, ратне криминалце, убице из холокауста и терористе да доведем пред лице правде.
Желео сам контактирати владу САД-а и рећи им:
„Хеј људи они су још живи.“
Желео сам правду. То је била моја једина намера. Прво сам покушавао контактирати Елија Росенбаума који је шеф одсека одељења за специјалне истраге Министарства Правосуђа. Но на крају су они мислили како је реч о превари и рекли су ми како грешим, и да је ЦИА открила како су сви они мртви. То је све што су ми рекли, и наравно, да ја нисам у праву.“
Својевремено је Idaho Observer 2007. године, до детаља објашњавао колико се смрт Николе Тесле и његова најважнија открића још увијек добро крију од јавности, заједно с политичким играма у врху САД-а и светске пирамиде власти. Сасвим нам је јасно колико ови текстови могу да личе на „теорије завере“ и колико могу створити контроверзи. Но, превише нас детаља из Теслиног живота и дела, а и његова смрт у крајњем сиромаштву, терају на помисао да истина можда уопште није далеко од написа у овим текстовима.
|
