Prilikom privatnog odlaska u London, za vreme mog boravka tamo, stvorila se prilika da posetim dva aeromitinga, koji su se vremenski, ali i relativnom blizinom, uklopili u moj raspored. Prvi je Shuttleworth Collection Season Premiere Airshow u Old Warden, kome usled porodicnih obaveza ipak nisam mogao prisustvovati, a drugi je ovaj, kome sam prisustvovao i ciju temu upravo citate.
Abingdon Air & Country Show 2017 odrzava se u istoimenom gradicu, ako se tako uopste moze nazvati, Abingdonu ili Abingdon na Temzi, kako oni vole da kazu. Gradic sa oko 33.000 dusa nalazi se u neposrednoj blizini cuvenog Oxforda, sa kojim ga povezuje nekoliko linija cuvenih crvenih autobusa, nama svima poznatih kao London bus ili dabl deker.
Sam dogadjaj odigrava se u Dalton Barracks koja se danas koristi kao sekundarni aerodrom za baze u njenoj neposrednoj okolini, primarno RAF Brize Norton. Nekada davno, ovde je bila RAF Abingdon baza, ciju istoriju mozete lako izguglati, a interesantna je i po tome da je sluzila za odrzavanje aviona kao sto su Hawk, Jaguar i cuveni Bakanir (Blackburn Buccaneer).
Abingdon Air & Country Show 2017 nije samo aeromiting, jer u svom nazivu osim Air Show ima i ovo Country Show. Moglo se videti sve, od igle do lokomotive. Bukvalno! Pa je tu bilo starih automobila, vojnih vozila, camaca, necega sto bi se moglo nazvati mobilne farme, pa cak i domacih zivotinja, poput konja, magaraca, krava, ovaca itd, itd, itd... Prilicno neobicno. Usled toga sto mi je od Londona do Oxforda, kasnije Abingdona i samog aerodroma trebalo nekih 2.5h (a nedelja je, pa svi prevozi su proredjeni) nisam ima mnogo vremena da pogledam sve to. To sto mene primarno zanima su avioni i sam aeromiting.
Ono sto je trebalo biti zvezda ovog mitinga, a to bi svakako i bio je de Havilland DH.110 Sea Vixen FAW2. Prelepi, neobicni mornaricki lovac koji je operisao sa britanskih nosaca aviona od sredine '59 do '72, kada ga definitivno menja F-4K.
foto: Wiki
Sea Vixen (morska lisica) XP924 (bio) je jedini Sea Vixen u operativnom stanju danas. Posedovao ga je i Red Bull, ali taj primerak je prizemljen verovatno usled komplikovanog odrzavanja i nedostatka delova. XP924 pripada grupi Navy Wings, koja bazira na RNAS Yeovilton i ogromnim entuzijazmom odrzava avione koji su nekada pripadali mornarici. Posle nekoliko godina na zemlji, ovo je trebala biti duga sezona Sea Vixena. Prvi miting, od mnoogo, koji je trebao da poseti ove godine je upravo bio Abingdon Air & Country Show 2017. Sea Vixen je definitivno razlog zasto je ovaj miting nisam smeo da propustim, pa makar padale cuskije. Na moju veliku, veliku zalost, 10 dana pred aeromiting, nastup Sea Vixena je otkazan usled jos nepripremljenog aviona za flying display i dugu sezonu koju su planirali. Iako se tako nesto i moglo ocekivati, nadao sam da ce me sreca pogledati. Desilo se sta se desilo, cak sam odlucio da ne idem uopste na miting. 2 dana pre, promenio sam odluku, ipak kupio kartu, te odlucio da odem. Kao zamena za Sea Vixen, 4-5 dana pred miting, uskocio je C-47A Skytrain, kod svih nas poznatiji po civilnoj verziji DC-3 Dakota, koju je svojevremeno posedovao i JAT.
Vreme nije obecavalo. Sam pocetak je bio ok, suncano sa oblacima pogodnim za fotkanje. Oko 15h najavljena je kisa. Ono sto je bio veliki problem - back light ili sto bi mi ovde rekli - kontra svetlo. Za fotkanje aviona, verovatno ne postoji nista gore. Jedina nada je bila da vreme postane oblacno, da potpuno prekrije Sunce, pa da se tu nesto pokusa iskopati. Tako nesto se i desilo oko 15h.
Letacki program je poceo u podne, a otvorili su ga RC modelari. Nisam do sada imao puno prilika da vidim malo ozbiljnije RC avione. Lightning, F-104G Starfighter, Hawker Hunter, de Havilland Vampire, Douglas F9F Cougar and F-16 parali su nebo iznad Abingdona. Iznenadjujuce pokretni, okretni i precizni. Razmera svih je bila oko 1/5. Cim sleti, vlasnik napuni gorivom i ajde opet. Po jedno 3x. Da ne objasnjavam same letelice, uopste nisu jeftine, niti lake za odrzavanje. Pokrecu ih pravi mlazni motori, na kerozin, koji se vise puta mogao osetiti u vazduhu.
U nastavku, sa nekih 20ak minuta pauze, doleteli su RAF BBMF (Royal Air Force Battle of Britain Memorial Flight) iz svoje maticne baze RAF Coningsby. Nebom su, u niskom, brisucem letu protutnjali legendarni Hurricane i jos legendarniji Spitfire. Program je trajao nekih 20-25 minuta, a po zavrsetku, bez sletanja, vratili su se u svoju maticnu bazu. Drustvo je trebao da im pravi i Lancaster, ali iz istog razloga kao i Sea Vixen, nije dosao.
Posle BBMF poleteo je sinhro par sportskih akrobatskih aviona Silence SA1100 Twister, koji cine Twister Aerobatics Team. Interesantne letelice, fin program. Kako sam se nalazio na levoj polovini piste (pokusavajuci da nesto uradim sa fotografijama), fokusirao sam se na drugi avion, koje je program radio na mojoj polovini aerodroma. U jednom momentu, oglasio se spiker koji se publici obratio u fazonu - Kao sto mozete da primetite, doslo je do incidenta na desnoj strani aerodroma. Ostanite na svojim mestima, nema razloga za paniku. Tek tada sam pogledao i video da se avion vodje nalazi na ledini, da su se sjatila vozila hitne pomoci, vatrogasci, kojekakvi dzipovi ni sam ne znam kakvih sve sluzbi, itd... Sustina je da je vodja G-TWST imao koliko-toliko kontrolisano sletanje, tzv. crash landing usled problema, da je tesko povredjen i prevezen je u bolnicu. Program je na kraju prekinut na neka 2h, a po nastavku, nekoliko letelica koje su trebale da ucestvuju u letackom program, odmah su poletele u svoje maticne baze, a za njima je krenula i "dvojka" iz Twister Aerobatics Team.
Nekoliko dana kasnije, na svojoj FB stranici su objavili da je pilot dobro i da se uspesno oporavlja.
Za vreme te pauze, vreme se pogorsalo, navukli su se oblaci iz kojih se svakog momenta ocekivao ozbiljan pljusak. Iako se nije znalo da li ce program biti nastavljen i kako, ako do nastavka uopste dodje, resio sam da ne idem kuci (a jedan dobar deo publike je krenuo), te sam vreme iskoristio da obidjem statiku. Bili su tu dva Shorts Tucano T1 i jedan Grob Tutor T1 iz RAFa, Yakovi 3, 9 i 52, Spitfire-i, hrpa nekih manjih letelica, Gazele, egzoticni BAC Jet Provost T52 sa oznakama federacije Juzne Arabije itd.
BAC Jet Provost T52 sleteo je na aerodrom oko pola 12, uz nekoliko krugova za fotografe. Nazalost, ja sam to ispratio sa oko 2km, prelazeci nadvoznjak. Kolege su bile u pravo vreme, na pravom mestu, pa evo foto.
foto: Paul Johnson
Ono sto je najvise privuklo moju paznju je svakako Gloster Meteor T.7 u vlasnistvu kompanije Martin Baker, koji je naravno u letnom stanju, a koriste ga za testiranje izbacivih sedista.
Letacki program je nastavljen, a prvi je bio legendarni UH-1H Huey, jako interesantne registranije G-HUEY. Helikopter je isporucen armijskoj avijaciji Argentine 1973. godine, gde je tokom rata za Malvine zarobljen od strane Britanaca i prebacen u UK, te kasnije predat civilima, koji ga i danas odrzavaju i lete. Klasican zvuk vijetnamskog rata iz filmova, koji svi jako dobro znamo. Vazduh je ispunio miris spaljenog kerozina, pa sam pomislio, kako li izgleda u kombinaciji sa mirisom napalma ujutro.
Usledili su Great War Display Team i njihova interesantna prezentacija sa dosta pirotehnike. Vecina aviona su replike, sto meni nije smetalo. Fin program, koji traje bezmalo 45 minuta. I tu je doslo do jos jednog incidenta. Avro 504, takodje replika, imao je prinudno sletanje usled otkaza motora. Sve je bilo ok, program nije ni prekidan, avion je na krajnjoj levoj strani aerodroma sleteo na livadu, pilot odsetao od letelice i to je to.
Avro 504
Avro 504
Junkers CL1
Sopwith Triplane
Fokker Dr1 Triplane
Program je nastavljen letackim programom Yak-3U, koji je imao interesantan performans prilikom sletanja :
P-51D Mustang:
A na samom kraju C-47A Skytrain. Kvalitetan program svih navedenih, imalo je sta da se vidi.
Doslo je do pogorsanja vremena, kisa je krenula da sipi i letenje je zavrseno. Sto zbog dva incidenta, sto zbog loseg vremena i vetra koji je postao prilicno jak. Uputih se ka izlazu, kisa poce ozbiljno da pada, a avioni krenuse svojim kucama. Na samom izlazu iz baze, kada sam se nalazio na pragu piste, preletese me Yak, Mustang i T-28A Trojan. U jako niskom, brisucem letu i prilicno bucno, preletese me na nekih 15m. Verovatno sam razvukao kez od uva do uva, sto je obradovalo i pripadnika obezbedjenja koji se nalazio na izlazu. Neki simpaticni brka, poreklom ocigledno iz Juzne Amerike, pokaza mi palac i pokazuje da se i sam najezio.
Ponovo 2.5h voznje do kuce. Prvo autobusom, pa vozom, pa metroom. Solidno mokar od kise i upihtijan od velike vlaznosti vazduha u kombinaciji sa visokom temperaturom.
Sve u svemu, nisam se ni trenutak pokajao sto sam dosao. Imalo je sta da se vidi. Prilicno razlicito od aeromitiga u Evropi, gde se ovakve letelice retko vidjaju, a i ljudi vise vole mlazne avione, u sta i sam spadam.
I dalje sam razmisljao kako bi bilo sjajno da je Sea Vixen dosao. Da li sam ga izmalerisao, prokleo ili sta vec, dve nedelje kasnije, Sea Vixen se pojavio u Duxfordu na aeromitingu. Imao je sjajan program. Prilikom povratka u maticnu bazu RNAS Yeovilton, doslo je do otkaza hidraulike, a pilot je avion "spustio" na stomak, mada vise na rezervoare. Reklo bi se da avion nije puno ostecen, a pilot je od aviona odsetao bez ogrebotine. Da li je popravka moguca i isplativa, reci ce pregled na kome se avion trenutno nalazi.
