Hladnoratovska čarkanja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Doba hladnoratovske podele izhmeđu velikih sila obilovalo je incidentima u kojima su amerikanci povređivali
vazdušni prostor SSSR-a i provocirali sovjetsku PVO. Po priznanju samog Pentagona, amerikanci su tokom
hladnog rata izgubili 39 vojnih i jedan civilni avion, i ukupno je poginulo 126 članova posade vojnih i 269 putnika
oborenog putničkog aviona Boing 747 kompanije KAL koga je oborio sovjetski lovac Su - 15 iznad Sahalina.
Malo poznat ali ništa manje dramatični događaj se odigrao tačno dva meseca nakon čuvenog obaranja
špijunskog U-2 i pilota američkog RV-a Frensisa Pauersa.Tog 1. jula 1960. godine je iznad Barencovog mora,
22 kilometara od rta "Sveti Nos" oboren američki izviđački avion RB-47 koji je nastao preradom Boingovog
bombardera B-47 "Stratojet". Tom prilikom je pogunilo četiri člana posade, a dvojica su zarobljena. U početnoj istrazi
tvrdili su da su zalutali u teritorijalne vode SSSR-a. Međutim, da li su?
Džon Mekkoun, zarobljeni član posade kasnije u toku isitivanja je priznao: "Priprema za let je bila neobična, čak veoma čudna,
ali nas je najviše iznenadilo nešto drugo - komandira posade, kapetana Ernesta Palma je na aerodrom ispratila supruga.
Zašto je ovde žena? nije mogao da se uzdrži pratilac. Loš je to znak, kada pilota prati žena! Do tog leta ona njega
nikada nije pratila, a tada se opraštala od muža kao da se više nikada neće videti. Suze su joj tekle iz očiju...
Očigledno je, da je naš komandir znao, kakav nam let predstoji...". Dakle toliko o slučajnoj povredi vazdušnog prostora.
RB-47 je avion nastao prepravkom bombardera B-47 tako što je u prostor za smeštaj avio bombi montirana
foto kamera i druga izviđačka oprema. Tu je takođe bio prostor za dodatna 3 člana posade, odnosno operatere opremom,
tako da je RB-47 imao ukupno 6 člana posade naspram 3 kod B-47. Zlosrećni avion je pripadao američkoj vazduhoplovnoj
jedinici za strategijsko izviđanje stacioniranoj u vojnoj bazi Brajz Norton - Engleska. Prvog jula 1960 godine tačno u 10.00h
po griniču, avion je poleteo i krenuo maršrutom koja je prolazila severnim granicama Norveške i Sovjetskog saveza. Zadatak
posade je bio da izvri izviđanje strategijski važnog reona SSSR-a i ujedno testira novi izviđački avion.
"Par dana pre poletanja sa nama je izvršena priprema, tokom koje nam je objašnjeno kako da se ponašamo u Rusiji, ako bi
smo se eventualno našli u njoj." pričali su Olmsted i Mekkoun. "Rečeno nam je da pokušamo da stupimo u kontakt sa
ambasadama zapadnih zemalja. Komandat jedinice major Debel nas je neposredno pred poletanje upozorio da misija mora
da ostane najveća tajna, da se tokom leta ne održava redovna radio veza sa bazom i na kraju je komandiru posade kapetanu
Palm-u uručio nekakav paket. Ovo je sve za nas bilo neubičajno do tada". Specifičnost ovog leta je bila ta što je navigator
morao stalno da unosi korekcije u maršrutu leta, jer je avion stalno "klizio" van planirane maršrute. U toku istrage na pitanje
da li je komandir posade mogao da leti bez navigatora, Mekkoun i Olmsted su se složili da je prvi pilot, kapetan Palm sam
upravljao avionom jer je on bio vrlo iskusan pilot koji je slikovito rečeno "obleteo ceo svet".
Tačno u 18.00h po moskovskom vremenu, avion je već uveliko bio nad teritorijalnim vodama SSSR-a. Tada biva otkriven od strane
sovijetskih radara koji određuju tačan položaj za tada njima nepoznati cilj. U najbližem vazduhoplovnom lovačkom puku data je
uzbuna i u priču se uključuje sledeći akter ove drame, a to je kapetan Vasilij Poljakov koji je bio na borbenom dežurstvu. Radilo
se o vrlo iskusnom pilotu, komandiru odeljenja, sa osam godina službe iza sebe. MIG 19 je bio igračka u njegovim rukama.
Nije slučajno što je 1 maja na presretanje Pauersa u U-2 avionu takođe poleteo baš Poljakov, ali nije imao priliku za vatreno
krštenje jer U-2 nije ni stigao do Koljskog poluostrva. Međutim, samo dva meseca kasnije, sudbina Vasiliju dodeljuje novu šansu.
Na istom aerodromu su takođe dežurali i Su-9 avioni namenjeni presretanju na velikim visinama. Međutim Poljakov je bio brži od
njih. Kasnije je sam izjavio: "Dotrčao sam do aviona, a motor je već bio pokrenut. Poleteo sam i odmah dobio instrukcije za
navođenje. Nisam ni pretpostavljao da se krećem ka američkom bombarderu naoružanom sa dva topa kalibra 20 mm i punim
borbenim kompletom municije. Nadao sam se da je u pitanju vežba, sve dok nisam dobio komandu da odbravim naoružanje na MIG-u.
Tada sam shvatio da ganjam stvarnog protivnika. Silovito sam ubrzao i nakon nekog vremena spazio avion. Prepoznao sam oznake
RV SAD i video lica pilota. Prišao sam što bliže bombarderu i manevrom svog aviona mu pokazao da leti zamnom. Avion je vojni,
ali je mogao da zaluta - pomislio sam u sebi. Najbolje bi bilo da da ga prinudim na sletanje. Nisam želeo nikoga da ubijem. Međutim
bombarder je ignorisao sve signale i nastavio da leti po istoj maršruti. Upitao sam komandu šta da radim. Sledila je duga tišina iz
komandnog mesta. Ćutanje...." Jedan visoki oficir iz njegovog puka nije smeo da donese odluku. Poljakov je ponovo reagovao:
"Cilj odlazi, šta da radim" ? Oficir za navođenje se zbunio i nije mogao da dodje sebi nekoliko minuta. Njegov pomoćnik, kapetan
Anatolij Kotljarev nakon što se uverio da se radi o legitimnom cilju odnosno vojnom avionu, izdaje naredbu da se cilj uništi.
Nakon dobijene komande, Poljakov vrši pripreme za napad. "U početku sam planirao da ga gađam raketama, međutim pošto je
bio isuviše blizu, ispalio sam nekoliko kratkih rafal iz topa." Tačno u 18.03 časova RB-47 je zadrhtao, poput ogromne ptice grabljivice koja
zamahuje krilom i kreće u spuštanje. "Kada sam shvatio da sam ga pogodio, krenuo sam u manevar izvlačenja kako bih izbegao
paljbu topova sa bombardera. U gornjem delu petlje sam video da iz bombardera izleću svetlucave tačkice, ali već sam bio na
bezbednoj udaljenosti." Ubrzo se na avionu pojavio dim, a zatim je iz njega izbila buktinja, nakon čega je naglo propao u oblake.
Poljakov je napravio još jedan krug da bi se uverio da je cilj definitivno uništen, nakon čega je izvestio da se cilj izgubio, kako bi uneo
nedoumicu zbog prisluškivanja američke službe za radio izviđanje. Nakon što je dobio pitanje iz komande "Gde je cilj?" odgovorio je
kratko: "Uništen". Nakon toga je usledila komanda za sletanje.Inače posada oborenog aviona se u istrazi branila da nisu namerno
pucali iz topa, već da je prilikom katapultiranja neko slučajno pritisnuo okidač daljinski kontrolisanog topa. Nekoliko dana nakon toga
Poljakov se obreo u Moskvi iz koje se vratio sa ordenom crvene zvezde. Što se tiče posade oborenog aviona komandir kapetan Willard Palm,
kopilot Olmsted i navigator Džon Mekkoun su se katapultirali. Zadnju dvojicu su iz mora izvukli ruski ribari i predali ih vlastima dok je telo
Palma pronađeno u gumenom čamcu gde je umro od hladnoće. Za trojicu specijalista za foto opremu i radio elektronske uređaje
kapetana Rouza (Eugene Rouz), i potporučnike Gouforta (Oscar Goforth) i Filipsa (Dean Phillips) nije ni bilo predviđeno katapultiranje,
tako da im spasa nije bilo. Poginuli su verovatno u momentu udara aviona u more. Tela im nikada nisu pronadjena. U toku saslušanja
akteri ovog događaja su se našli oči u oči. Sovjetski pilot Poljakov Vasilij sa jedne i preživeli Amerikanci sa druge strane. U jednom
momentu su ih istražitelji suočili pitanjem: "Da li ste se vi poznavali pre vazdušnog napada? Da li između vas ima neraščišćenih
računa" našta su sva trojica morali da se izjasne. Poljakov je vrlo ozbiljnim tonom protestvovao: "Kakve su to gluposti?". Zarobljeni
piloti su oslobodjeni 1961. godine.
Činjenica je da dok su mnogi američki piloti nestajali u tajnim misijama iznad i oko SSSR-a, zvanične vlasti su zavlačili rodbinu i
prijatelje nestalih (poginulih) pilota izjavama tipa: nestali zbog loših meteo uslova, nestali zbog svoje greške u pilotiranju, i slično.
Patrotske porodice su ovo sve ćutke podnosile, samo povećavajući svoj gnev prema SSSR-u, ni jednog momenta ne shvativši da
je njihove najvoljenije direktno u smrt slala njihova (američka) vlada kako bi stalno održavali hladnoratovsku presiju. Objektivni
analitičari poput engleskog časopisa "Daily Mail" 1993. su izneli tvrdnje da je tokom celog hladnog rata ruska spolja politika bila
diktirana u najvećoj meri motivom odbrane, a ne agresije. Kompletan hladni rat je u stvari bio posledica bezumlja zapada, a
posebno bezumlja Amerikanaca. Rusi su definitivni preduzimali mere za jačanje svoje bezbednosti, jer su setimo se upravo bili
izašli iz rata koji im je Nemačka nametnula, a taj rat je bio najskuplje plaćen upravo od Rusa.


RB-47:




Poletanje B-47 sa buster raketama:





MIG-19:
















Tipična maršruta RB-47:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odakle ti tekst? Ako je iz ''Aeromagazina'' onda navedi izvore ili daj link.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

domnick ::Doba hladnoratovske podele izhmeđu velikih sila obilovalo je incidentima u kojima su amerikanci povređivali
vazdušni prostor SSSR-a i provocirali sovjetsku PVO. Po priznanju samog Pentagona, amerikanci su tokom
hladnog rata izgubili 39 vojnih i jedan civilni avion, i ukupno je poginulo 126 članova posade vojnih i 269 putnika
oborenog putničkog aviona Boing 747 kompanije KAL koga je oborio sovjetski lovac Su - 15 iznad Sahalina.
Aero Magazin piše da nisu pronađena tela 126 članova posada a ne da je to konačna cifra.
Kopiraću deo poruke iz druge teme gde su nabrojani najcrnji događaji.

Najcrnji događaji :
- 08.04.'50 US Navy PB4Y2 Privateer - posada 10
bez preživelih i bez ikakvih ostataka, avion su oborili sovjetski lovci iznad Baltičkog mora.

- 06.11.'51 US Navy P2V Neptune - posada 10
bez preživelih i bez ikakvih ostataka, avion oborili sovjetski lovci Mig-15 u blizini Vladivostoka.

- 19.11.'51 US Air Force C-47 - posada 4
posada lakše povređena, avion je oborila mađarska ili rumunska PVO u blizini jugoslovenske granice. Avion je leteo na relaciji Minhen - Beograd.

- 13.06.'52 US Air Force RB-29 - posada 12
Bez preživelih i bez ikakvih ostataka, avion su oborili Sovjeti iznad Japanskog mora u blizi poluostrva Kamčatka.

- 07.10.'52 US Air Force RB-29 - posada 8
bez preživelih i bez ikakavih ostataka, avion su oborili Sovjeti iznad Kurilskih ostrva.

- 29.07.'53 US Air Force RB-50 - posada 17
jedan preživeo, spaseni posmrtni ostaci dva čana posade, 14 nestalo, avion oborili sovjetsko lovci u blizini poluostrva Kamčatka.

- 04.09.'54 AS Navy P2V Neptune - posada 10
9 preživelih spasili amerikanci, jedan nestao, avion oborili sovjetski lovci u blizini sibirske obale.

- 07.11.'54 AS Air Force B-29 - posada 11
jedan poginuo, 10 preživelo, avion pogodili sovjetski lovci iznad Kurilskih ostrva, ali je uspeo da prinudno sleti na japansko ostrvo Hokaido.

- 22.06.'55 US Navy P2V Neptune - posada 11
tri ranjena u napadu, četiri povređena prilikom prinunog sletanja na Aljasku, svi spaseni, avion napala dva sovjetska lovca negde na prostoru između Sibira i Aljaske.

- 3.08.'56 US Navy P4M Martin Mercator - posada 16
dva tela pronašli Amerikanci, dva tela pronašli Kinezi, 12 nestalo, avion oborili kineski lovci (prema američkoj tvrdnji - oko 50 km daleko od kineske obale).

- 10.09.'56 US Air Force RB-50 - posada 16
bez preživelih i bez ikakvih ostataka, avion nestao u orkanu iznad Japanskog mora, mada postoje špekulacije - da su ga oborili sovjetski lovci.

- 27.06.'58 US Air Force C-118 - posada 9
kompletnu posadu zarobili Sovjeti i vratili, avion u blizini Jerevana oko 50 km unutar sovjetskog vazdušnog prostora.

- 02.-9.'58 US Air Force RC-130 - posada 17
šest poginulih, tela vraćena u SAD, a 11 nestalo, avion oborili sovjetski lovci iznad Armenije, oko 40 km unutar sovjetskog vazdušnog prostora.

- 01.07.'60 US Air Force RB-47 - posada 6
dva preživela i zarobljena, četiri poginula, avion oborio Mig-17 u blizini rta Sveti Nos.

- 15.05.'69 US Navy EC-121 - posada 30
svi poginuli, avion oborio severno-koreanski lovac.

- 20.04.'78 B-707 kompanije KAL
prinudno se spustio na zaleđeno jezero posle pogotka iz sovjetskog lovca Su-15 iznad Murmanska.

- 06.10.'83 B-747 kompanije KAL
poginulo 269 ljudi, avion oborio sovjetski lovac Su-15 iznad Sahalina.

Izvor : Aero magazin


U ovom spisku već ima 130 poginulih u 16 incidenata (bez civila).

Dopuna: 14 Mar 2010 22:08

Još jedan od incidenata,
Balašicha i Zarja (nedaleko od Moskve) Muzej PVO

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bila je dobra emisija na TV u vezi spijunskih letova iznad podeljene Nemacke. Vecina oborenih aviona je Pentagon objasnjavao kao "kvar" ili su komunisti zli pa pucaju na svaki avion koji malo skrene sa puta.

Problem je bio i u samoj Americi. Letovi iznad zemlja VP su bili strogo zabranjeni ali Pentagon se na to nije obazirao.

Posle jednog ozbiljnog incidenta gde je zapadni avion oboren nekoliko desetina km u dubini DDR, presednik Dzonson je izbribao oficire. Vojska je pricala da eto piloti ne umeju da koriste navigaciju (jer kako drugacije objasniti toliku gresku ), na sta im je Dzonson odgovorio "Kako onda ruski piloti nikada ne pogrese".

Posle toga slicni letovi su postali proslost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Obaranje Powels-ovog U-2 je stavilo tacku na strategijsko izvidjanje i preletanje Rusije i clanica VP-a jer su strahovali da su i druge dobile nove rakete Z-V.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::Obaranje Powels-ovog U-2 je stavilo tacku na strategijsko izvidjanje i preletanje Rusije i clanica VP-a jer su strahovali da su i druge dobile nove rakete Z-V.

Samo sto su Ameri prestali da salju svoje pilote vec je RAF preuzeo misiju. Ali su Ameri fakticni nastavili da komanduju. Steta sto nisam zapamtio naziv emisije.

Inace ovo je verovatno poslednji spijunski avion koji je oborio iznad SSSR.

Citat:On 14 December 1965 (1968 according to other accounts) an RB-57F was shot down by a SAM over the Black Sea near Odessa. The two crewmembers remained missing.

Dopuna: 15 Mar 2010 0:37

A godinu dana pre je izgleda oboren americki RB-66 iznad istocne Nemacke

Citat:RB-66 lost over East Germany on March 10th, 1964

Tada su verovatno opet piloti bili Britanci a avion je verovatno imao oznake RAF-a

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da doista , sta bi bilo da su tada Sovjeti preko Aljaske ili Kube ulijetali u Sjeverno-Americki zracni prostor sa svojim spijunskim letjelicama tako intenzivno ?
pa Amerikanci bi zapoceli III svjetski rat !
i dali se ovo moze racunati kao zvanicne zracne pobjede ?
u svakom slucaju poobarali su ih masu , nije mali gubitak ljudskih zivota ( i neka su ! imali su pravo ) i to samo sto priznaju .
dakle iz ovih zvanicnih podataka ; od svih tipova spijunskih letjelica nato i USA jedino je "Crna Ptica" ili SR-71 prosao bez obaranja ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, Sr-71 je jedinstven avion na koga je pokusano i veliki broj presretanja i obaranja raketama ali ne uspesno.
Inace dosta njih se srusilo tokom decenija koriscenja.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najcrnji događaji :
- 08.04.'50 US Navy PB4Y2 Privateer - posada 10
bez preživelih i bez ikakvih ostataka, avion su oborili sovjetski lovci iznad Baltičkog mora.


Jedan od četvorice oficira u ovom avionu bio je i izvesni Robert Dervard Rejnolds koji je, kao i njegovi drugovi, proglašen nestalim i posmrtno odlikovan. Nekoliko godina kasnije jedan emigrant iz tadašnje DR Nemačke uspeo je da prebegne na Zapad i tokom ispitivanja je tvrdio kako je, kao politički zatvorenik, radio u rudniku uglja u Vorkuti (inače iznad arktičkog kruga) i da se jedan od njegovih sapatnika predstavljao kao potporučnik Roberts iz Američkog mornaričkog vazduhoplovstva ! Da li je "Roberts" ustvari Robert D. Rejnolds ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel postoji primer da je neko obarao Sovjete ?