offline
- boksi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Jun 2008
- Poruke: 7818
|
NATO u noć 2. maja 1999. zasuo bombama Radničku koloniju
Tačno 12. godina posle sramnog razaranja Valjeva 2. maja 1999, tokom NATO agresije, svet je obavešten o likvidaciji teroriste broj 1 Osame bin Ladena. Dok Amerika slavi pobedu čekanu od 11. septembra 2001. Valjevci iz Radničke kolonije obeležavaju „noć krmača“ kada su samo sticajem srećnih okolnosti 2. maja 1999, u 21 i 30 preživeli ničim izazvan napad agresorskih bombardera B-2 na svoje domove.
Bez najave „šizele“ te noći „gospodari sveta“ su došli iz Tuzle da izruče smrtonosni tovar, ogromnih bombi „krmača“ teških i do pola tone na Radničku koloniju, naselje izgradjeno 1947, odmah uz fabriku „Krušik“. Valjevska Radnička kolonija, kvart radničke klase svih generacija, te kobne noći je dobio novo lice. Krateri, srušene i izbušene zgrade NATO bombama postali su u trenu sablasna stvarnost. Jedna od bombi prošla je kroz zgradu sa kućnim brojem 20, zarila se duboko u podrumu, gde je kasnije iz bezbednosnih razloga zalivena betonom.
Druga je ispred ulaza baš u tu u zgradu napravila krater dovoljno dubok da se smesti trospratnica. Ostale bombe, bilo ih je desetak, nasumice su sejane. Porušile još tri i oštetile pet zgrada. Srećom niko nije poginuo. U tom napadu sa dve bombe ciljano je odavno dislocirano skladište „Jugopetrola“ nekad „ušuškano“ izmedju zgrada u kvartu „Oslobodioci Valjeva“. Pet projektila je završilo u šumovitom parku Valjevske bolnice, tri na igralištu ZSK-a, dok je više palo u fabriku Krušik ( stolara spržena) i na vojni poligon na Petom puku.
Dragoljub Tešić Teša (59), u to vreme elektrotehničar "Krušika", samo je sticajem srećnih okonosti preživeo bombarderski napad.
-Izašao sam iz zgrade instiktivno iako se sirene „šizele“ prvi i jedini put nisu oglasile. Na sposonosni korak me nateralo sablasno brundanje motora teških bombardera. Najpre su preleteli Valjevo, a zatim se vratili iz pravca Divaca odnosno, istoka. Kada sam na zvezdanom nebu video bombe kao bojlere sa usijanim crvenim glavama kako lete potražio sam spas u prvom „ zaklonu“ u šupi komšije Stjepe. Posle stravičnog bljeska i detonacije ogroman kamen me je pogodio i polomio obe potkolenične kosti. Počeo sam da dozivam u pomoć. Prvi put sam osetio šta znači samrtna tišina u mrklom mraku. Na sreću stigla su dva dečaka, a zatim i kola Hitne pomoći. Prvi su mi se u bolnici obratili novinari valjevske „smirele“ Radio Valjeva. Kao i uvek bili su na licu mesta. Luča i Ikona obavestili su svoje sugradjane, Srbiju i svet o strašnom dogadjaju, i poručili agresorima da narod i Srbija ničim nije zaslužio ovakve „poklone“. Oporavljao sam se mesecima, sam Bog me je spasao sigurne smrti , naviru nevesela sećanja Teši na strašnu noć 2. maja 1999.
Prvi Tešin komšija pokojni Janko "Makedonac" (Dodevski) je sve vreme bio u svom stanu, ali je u poslednji čas potražio spas i preživeo sklonivši se u „pogrešan“ , a ne svoj podrum, pogodjen te noći neaktiviranom „krmačom“od pola tone.
-Najtužniji je tada bio, danas nažalost pokojni, Toma "Golubar" (Živanović), jer su svi njegovi ljubimci ostali sprženi u kavezu. Sa bolom u duši pričao je o nesreći,do svoje prerane smrti, priseća se Teša.
"Valjevci iz Naselja „Milorad Pavlović“ su u podsvesti znali da mogu biti potencijalna meta, ali su za 1. i 2. maj bili u svom kvartu, družili se, i pred mrak su napustili domove. Živodarku Golubović(75) ovog 2. maja smo zatekli u popodnevnoj šetnji u parku kraj danas nove radničke kolonije.
- Nikada neću zaboraviti noć bombi. Otišla sam sa sinom izvan grada, kao da sam znala šta će biti. Čim je počelo da grmi znala sam da bombe padaju na naše zgrade. Stan su nam raznele, ali najvažnije je da smo živi. Neljudi su nam rušili pravo na život, a ljudi su nam vratili nadu. Evo nas živimo sa ranama u duši, kaže baka Živodarka.
Dostinja Janković(80) je kao dete, pre sedam decenija došla iz Nevesinja i danas živi u Valjevu.
-Kao i danas, bio je lep i 2. maj 1999. Za praznik smo došli kući ,družili se sa komšijama, ali svesni da stalno bombarduju Krušik, a mi živimo kod strelišta, vratili smo se na bezbednije mesto. Hvala milom Bogu, preživeli smo. A ovi što nas bombardovaše bar da se izviniše, za zlo koje nam počiniše. Polupaše nas ko staru kantu, i nikom ništa. Ali Bog sve gleda. Neće moći Amerika doveka ovako. Staće i njima veća sila na put, nada se baka Dostinja.
Za razliku do prethodnih godina kada su znali da okrenu i prasence na ražnju kolonijaši svoju dvanaestu „noć krmača“ obeležavaju dostojno trenutku vremena u kome žive. Tamo gde su padale bombe raspaljena je vatra. U zemljanim loncima krčka se gulaš i pasulj. Aca Stojanović –Cirkus je zadužen da obavesti sve kolonijaše da se okupe, druže, popiju koje pivo, zapevaju i budu srećni, jer su i dalje živi.
MRKINA OBNOVA ZA PRIMER !
Čim je okončano bombardovanje počela je obnova. Za neke traljavo, a za druge neverovatno brzo. Kvart je obnovljen sa novih šest zgrada. Milutin Mrkonjić, počasni gradjanin Valjeva, vodio je posao uspešno i završio ga "pre roka" za neverovatnih pola godine. U martu 2000. kolonijaši su na svečanosti dobili ključeve novih i nameštenih stanova.
Radio Valjevo obaveštenije od „ Gugla“
- Mi kolonijaši smo neizmerno zahvalni novinarima najstarije medijske kuće Prvog gradskog Radio Valjeva. Kao i u vreme bombardovanja i ovog 2. maja novinari ne slučajno prvog medija u gradu, iskazali su vrhunski profesionalizam i odanost svom pozivu. Podsetili su Valjevo i Valjevce na 2. maj 1999. pridržavajući se osnovnih principa na objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, u skladu sa istinom kao osnovnim postulatom svoje profesije. Što su nas drugi zaboravili ne smeta nam. Čudi nas samo da ni najobavešteniji „Gooogle“ ništa ne zna o napadu na Valjevo i naš kvart 2. maja 1999. Mi taj datum pamtimo, kao dan kada smo izbegli smrt, i novog rođenja. Onima koji su hteli da nas pobiju nikada nećemo zaboraviti , a ni oprostiti, poručio je Dragoljub Tešić, uveren da „gospodari planete“ nikada više neće demonstritrati „strogoću“ i silu na Srbiji i Valjevu.
4. MAJ DAN HEROJA MILENKA
Za Srbiju odavno heroj, pukovnik Milenko Pavlović (41) na nebu iznad svog grada 4. maja 1999. je junački položio svoj život u MIG-u 29 , u borbi sa nadmoćnom avijacijom NATO agresora. Porodica, majka, dva sina, i supruga će ovog 4. maja doći na komemoraciju u Valjevo, na podsećanje na herojsko delo junaka nebeskih visina, na svog Milenka.
ŽRTVE NATO BOMBI
Najviše povređenih posle NATO agresorskih napada bilo je 18. maja 1999. godine. U sred bela dana NATO bombe su se obrušile na "Krušik", Novo Naselje , i okolna sela Donju Grabovicu i Jasenicu. Na kućnom pragu poginula je Milka Krunić (72). U Krušiku je od gelera ostao bez ruke Slavoljub Simić "Šica" (64), a povredjeno je još 10-ak osoba.
Tekst i fotografije Dragan Ilić
Tekst preuzet sa www.ugradu.info VALJEVO - WEB PORTAL - NOĆ "KRMAČA" SE NE ZABORAVLJA http://www.ugradu.info/index.php?option=com_conten.....z1LGlgyMZJ
|
