Operacija Velveta

Operacija Velveta

offline
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 18045
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Činjenica da je tadašnja Jugoslavija pomagala i politički i oružano stvaranje jevrejske države, danas je potpuno zaboravljena. O toj pomoći u domaćoj literaturi ili istoriografskim delima nema ni pomena. Domaći arhivi, vojni, a pre svega Uprave državne bezbednosti, pod čijim su se okriljem odvijale tajne operacije transfera naoružanja u druge zemlje, još uvek su zatvoreni. Naprotiv, strana stručna javnost odmakia je u istraživanju ovog istorijskog segmenta. Kada je, po isteku britanskog mandata u Palestini, 15. maja 1948. proglašena jevrejska država Izrael, okolne arapske države proglasile su rat. Novonastala država Jevreja stavljena je tako pred mnogobrojna iskušenja. U to vreme neke od zemalja „narodne demokratije”, kao Čehoslovačka ili Jugoslavija bile su u prijateljskim odnosima sa mladom jevrejskom državom. Pored podrške stvaranju Izraela, na političkom planu, ove zemlje pružale su Izraelu i vojnu pomoć. Kao jedan od razloga bila je i činjenica da su Jevreji, pritisnuti na svom „mostobranu” u Palestini, bili prinuđeni da se brzo naoružavaju. Sa druge strane, socijalističkim državama, novac u gotovom koji su Jevreji davali za oružje, bio je više nego potreban. Zajednički jezik brzo je pronađen.

Kako su tokom 1948. godine britanski avioni tipa Spitfajer bili povlačeni iz naoružanja čehoslovačkog vazduhoplovstva, to su izraelski zahtevi za isporuku tih aviona naišli na povoljan čehoslovački odgovor. O pozitivnom odgovoru koji su dobili Izraelci, svedoči i beleška u dnevniku Davida Bena Guriona, datirana 27. majem 1948. Ugovor za 50 aviona sklopljen je u septembru 1948. sa cenom od po 23.000 dolara po komadu. Problem sa transferom čehoslovačkih Spitfajera Mk 9 u Izrael, bio je način isporuke. Zbog sovjetskog pritiska, avioni nisu mogli da budu prebačeni normalnim transportom. Čehoslovačka ponuda Izraelcima da se avioni po remontu pakuju u kontejnere, a zatim železnicom do jugoslovenskih luka a odatle brodovima u prvu jeverejsku državu, bila je prespora. Izraelcima su lovci bili preka potreba i onda je rešeno da Spitfajeri prelete iz Čehoslovačke do Izraela, po ugledu na neke slične operacije u Drugom svetskom ratu.31
Jugoslovenske vlasti su u skladu sa tadašnjom spoljnopolitičkom orijentacijom, 15. jula 1948. godine dozvolile da se transfer ugovorenih 30 Spitfajera IX iz Čehoslovačke za Izrael obavi preko jugoslovenske teritorije.32 Jugosloveni su tražili 300 dolara po toni tereta, ali su Izraelci uspeli da spuste cenu na 200 dolara. Za ovu priliku jugoslovenske vlasti su odredile letelište kod Nikšića, koje je zatim izraelsko ljudsvo pripremilo za sletanje Spitfajera radi popune gorivom. Čitav teren je pripremljen za operaciju do početka septembra u potpunoj tajnosti. Letelište je nosilo kodni naziv „Alabama”. Za komandanta izraelskog sastava na aerodromu postavljen je Gideon Šošat „Geda”, raniji oficir britanskog vazduhoplovstva. Operacija je nosila šifrovan naziv „Velveta” (Somot). Plan je predviđao da šest Spifajera lete do Nikšića gde ih je čekao dvomotorni C-54, koji je trebalo da ih vodi dalje do Izraela. Šest Spitfajera pratio je transportni C-46 sa svim naoružanjem i opremom koja je prethodno poskidana sa aviona, radi produženja doleta.33

Prelet prve šestorke iz Kunovica u Čehoslovačkoj bio je 24. septembra 1948. i nosio je naziv „Velveta I”. Prilkom sletanja u Jugoslaviji jedan pilot je polomio stajni trap na Spitfajeru na kojem je leteo. Po raspoloživim podacima taj avion je ostao na popravci u Nikšiću, odakle je rasklopljen i prebačen avionom C-46 tek u novembru iste godine. Preostala petorka je, predvođena jednim transportnim C-54, produžila 27. septembra ka Rodosu i dalje ka Izraelu.34
Još 23. septembra u Nikšiću je sleteo transportni avion C-54, koji je trebalo da predvodi Spitfajere do Izraela. Istog dana kada su Spitfajeri doleteli u Nikšić iz Izraela je stigao C-46, koji je odmah produžio za Kunovice u Čehoslovačkoj odakle je prebacio opremu i naoružanje. U povratku pilot se izgubio i sleteo „negde” u Jugoslaviji. Od stanovnika je dobio obaveštenja za svoju poziciju i produžio je dalje. Ali, ni u nastavku leta nije uspeo da nađe nikšićki aerodrom, već je prinudno sleteo kod mesta Zamlek, 50 kilometara severo-istočno od Mostara. Iako je avion bio uništen, teret je ostao upotrebljiv. Pilot i posada su preko meštana došli u vezu sa milicijom, pa zatim sa UDB-om. Odatle su prebačeni u Nikšić. i pošto je prva grupa bila već odletela, u Izrael su se vratili brodom sa emigrantima. Sve upotrebljivo iz slupanog aviona, jugoslovenski organi su predali Izraelcima. U svom izveštaju pilot je ostavio sugestiju za druge izraelske avijatičare, ako bi se našli u istoj situaciji: „Uvek budite u dodiru sa UDB-om (tajna policija). Ne pominjite Izrael niti govorite o bilo čemu samo pitajte za tajnu policiju.”35

Zbog diplomatskih incidenata u kasnijem letu kroz Grčku, protesta američke diplomatije, ali i verovatno očiglednog neprijateljstva sovjetskih satelita na granicama, Jugosloveni nisu bili spremni za daljni nastavak operacije „Velveta”. Stoga su se Izraelci obratili Bugarskoj za pomoć. Jugoslovenski susedi su tražili 10.000 dolara po avionu - što je zabrinulo Izraelce da će ostati bez aviona. Ono što je Ben Gurion mogao da ponudi Bugarima, bilo je 6.000 dolara po avionu i to samo za šest Spitfajera. U isto vreme, Izraelci su vodili pregovore i sa Jugoslovenima, kojima izgleda još uvek nije bila uplaćena prva suma. Konačno, na početku decembra 1948. godine, pošto su Izraelci platili 600.000 dolara (dug i druga etapa „Velveta") dogovoreno je da se nastavi sa transferom druge partije Spitfajera za Izrael. Ovi preleti su nazvani operacija „Velveta II”.36

Sledeći kontigent Spitfajera već je bio spreman za isporuku u Čehoslovačkoj. Početkom decemibra, Čehoslovaci su uputili deset Spitfajera spakovanih u kontejnere vozom do jugoslovenskih luka, odakle su ove mašine jugoslovenskim brodovima otplovile za Izrael. Još 15 Spitfajera bilo je spremno u Kunovicama za prelet. Deo aviona izraelski stručnjaci u Čehoslovačkoj su modifikovali tako da mogu da lete direktno do Izracla, ako bude bilo problema sa međusletanjem u Jugoslaviji.
Izraelski piloti su dobili specijalne instrukcije za ovu etapu preleta. Temeljno je pregledan svaki avion i uklonjeni su svi tragovi prisustva u Čehoslovačkoj. Takođe, niko od pilota nije smeo da poseduje nijednu jedinu ličnu stvar, već samo propisnu izraelsku uniformu sa potpuno praznim džepovima. Isto je bilo naređeno i za sletanje u Nikšiću. Kontrolu nisu prošle ni češke niti jugoslovenske cigarete. Sve je bilo u funkciji priče da je reč o „eksperimentalnom daljinskom letu iz Izraela, radi provere kapaciteta dodatnih tankova za gorivo na lovačkim avionima”. Izraelci su dobili naređenje da se striktno drže te izjave. Za sve detalje, ispitivače je valjalo uputiti na izvesnog Sami Koena, predstavnika izraelskog vazduhoplovstva, koji je stanovao u hotelu „Gran-Bretanj” u Atini.37

Jugoslovenska strana je zahtevala da svaka od grupa Spitfajera ne bude veća od šest aviona. Posebno je traženo da svi avioni imaju propisne jugoslovenske oznake na ruti do Nikšića, da bi otklonile eventualnu podozrivost stranih interesenata. Ovakav zahtev bio je potpuno iznenađenje za Izraelce. Stoga je, nevoljno, grupa od petnaest pripremljenih aviona bila smanjena na dvanaest (dve grupe od po šest), a oznake Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva (JRV) su bile ucrtane po propisima. Svaku od podgrupa predvodili su dvomotorni transporteri C-46, koji su u Čehoslovačku doleteli sa panamskim oznakama.38



Two Israeli technicians with former CzAF Spitfires, at Podgorica in Dec 1948 during Operation Velveta II : http://www.wings48.com/texthistory.shtml


Tako su već 18. decembra iz Kunovica poletele dve trojke Spitfajera MK 9 predvođene jednim transportnim avionom C-46. Tokom preleta negde iznad Jugoslavije formacija je uletela u snežnu oluju u kojoj je izgubljen kontakt sa dva Spitfajera. Jedan od pilota se sa svojim avionom srušio negde u planinama na teritoriji Hrvatske, kojom prilikom je poginuo. Drugi „izgubljeni’" Spitfajer prinudno je sleteo negde u Hercegovini. Odmah po gubitku kontakta preostala grupa je promenila kurs i vratila se u Čehoslovačku. Posle ovog neuspeha, u kome su stradali vodeći piloti operacije, došlo je do reorganizovanja među Izraelcima. Novi piloti su preuzeli komandu i pošto se vreme popravilo operacija je nastavljena.39


Detaljnije o poginulom pilotu Samuelu Pomerancu u :The Jews of Czechoslovakia (vol III). Society for the history of Czechoslovak Jews, NY & The Jewish Publication Society. Philadelphia. 1984. str. 560-561.


Sutradan. 19. decembra poletele su dve grupe po šest Spifajera ponovo predvođeni sa po dva aviona C-46. Prva grupa koja je poletela 19. decembra, letela je tri časa do Jadranskog mora, a zatim krajnjih 45 minuta prateći obalu odakle se skretalo za Niksić - „Alabamu”. Jedan od izraelskih pilota ovako se sećao svog sletanja u Jugoslaviji: ,,Vreme nije bilo tako povoljno, ali ni tako loše kao u prvom pokušaju. Vođeni smo do jadranske obale u Jugoslaviji, a onda unutar zemlje do letelišta, isušenog jezera, i to nije bio aerodrom već samo bunker i pokazivač pravca vetra i mi smo sleteli jedan za drugim. Bilo je kasno popodne i u mom Spitfajeru otkriveno je curenje goriva iz trupnog re-zervoara. Bojao sam se da će mi biti naređeno da napustim Spitfajer i da letim u C-46, pa sam upitao Gedu Šošata, komandanta baze, "šta ćemo da radimo?" Geda je bio praktičan, odmah je pregledao curenje i rekao je da to može da se sredi.” Ovaj iskusni letač popravio je kvar pod svetlima lampe, sve do ponoći kada je avion bio ponovo sposoban za daljni let.40
Po pristizanju drugih šest Spitfajera, tokom 20. decembra otpočelo je ucrtavanje plavih Davidovih zvezda umesto improvizovanih jugoslovenskih oznaka sa petokrakama. Uveče, 23. decembra 1948. poletela je prva grupa od pet Spitfajera za Izrael. Poletanje je bilo izuzetno teško zbog preopterećenosti gorivom. I kasnije, po poletanju Spitfajeri su bili teško upravljivi dok vremenom nisu olakšali od potrošenog goriva. Zbog kvara, jedan avion iz ove grupe se ubrzo po poletanju vratio u Nikšić. Ostala četiri su posle pet i po časova sleteli u Izrael. Posle uspešnog leta prve četvorke usledio je pokret i druge šestorke 26. decembra 1948. Svih šest Spitfajera druge partije sleteli su u izraelsku bazu Tel Nof. Jedan od letača koji je sa olakšanjem izvršio počasnu „malu nuždu” uz rep svog aviona, bio je pozdravljen gromoglasnim aplauzom avijatičara koji su okružili tek prispele Spitfajere.41
Dolaskom deset Spitfajera u Izrael, operacija „Velveta” još nije bila završena. U više letova izraelskih transportera, prebačena je zaostala oprema iz Čehoslovačke. Dva transportera su 29. decembra odletela za Jugoslaviju, odakle su sledećeg dana dopremili dva neispravna Spitfajera u rasklopljenom stanju. Konačno. 31. decembra jedan transporter C-46 odleteo je da pokupi posadu tajne izraelske baze kod Nikšiča. Ova grupa sletela je u Izrael, 5. januara 1949. Operacija „Velveta II" bila je okončana.42
Sledeći transporti aviona, motora i rezervnih delova izvršeni su daleko sigurnijim putem: železnicom. Sve ove pošiljke imale su oznaku "Gvožde u komadu" i išle su preko Mađarske do luka Split ili Rijeka, odakle su brodovima "Trans-Juga” otpremani za Izrael.43
Jugoslavija je prvoj jevrejskoj državi isporučivala i drugo naoružanje. O tome zasada nema detaljnijih podataka. Potvrda za to je i sačuvani tenk tipa "Hočkis” u Izraelskom tenkovskom muzeju u mestu Laron. On je bio jedan od deset takvih tenkova isporučenih iz Jugoslavije, koje su Izraelci, kao prve tenkove, imali u svojoj armiji. 44


31 Shlomo Aloni. Spilfires for Israel. The 1948 Viniage. Air Enthusiast No 63. May-June 1996. str. 17-20.
32 Prema istraživanjima kolege Zdeneka Klime, izraelski predstavnik koji je ugovorio ovaj transfer sa Jugoslovcnima zvao se Šaul Avigur.
33 Sh. Aloni. n.n., sir. 20; Spilfires over tlie strip. Aeroplane Monthly. October 1987. str. 524.
34 Elizer Cohen. Israel's best defense. The first full story of ihe Israeli Air Force. Orion Books. New York. 1993. str. 46-47: Sh. Aloni. n.n.. str. 21; Yehuda Borovik. Israel's Spitfires, Fly-past. Septcmber 199(5). str. 45-47.
35 Israeli Defence Force Archives. series 600137/1951. file 577. mifc’a Velveta. disk 0P0I9B. str. 7. Kopiju dokumenta autor je dobio od kolege Zdeneka Klime.
36 Sh. Aloni. n.n., str. 23.
37 The Czech Military Assistance to Israel during tlie Independence War 1947-1949, Documents and Studies (ed. Israeli Air Force History Branch). September 1993. Dokument Operation Velveta, Briefing of the pilots of the Yotkim, datiran 21. novembra 1948.
38 Sh. Aloni, n.n., sir. 24.
39 Sh. Aloni. n.n., str. 24-25; Elizer Cohen, n.d., str. 47. Detaljnije o poginulom pilotu Samuelu Pomerancu u :The Jews of Czechoslovakia (vol III). Society for the history of Czechoslovak Jews, NY & The Jewish Publication Society. Philadelphia. 1984. str. 560-561.
40 Sh. Aloni. n.n., str. 26. Fotografije izraelskih pilota i aviona u Nikšiću, videti u tekstu Shlomo Aloni, Spitfires for Israel, Pilots and Aircraft, A Statistical View, Air Enthusiast No 64. September-October 1996. str. 64-67.
41 Sh. Aloni, n.n., sir. 26.
42 Isto. str. 26.
43 Prema istraživanjima kolege Zdeneka Klime.
44 Daniel Petz, Latron, izraelske tankove muzeum. HPM. 12/1993, str. 20-22.



Izvor (str. 100-104.)



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3609
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

iz knjige Spitfire, Bojan Dimitrijević

https://www.mycity.rs/must-login.png



offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Alksandra Kola i Bojana Dimitrijevića

offline
  • EOD 
  • Legendarni građanin
  • UES
  • Pridružio: 03 Okt 2011
  • Poruke: 3609
  • Gde živiš: Tanhauser Gate

u pravu si. do mene.

offline
  • Maketar
  • Pridružio: 11 Feb 2009
  • Poruke: 3373
  • Gde živiš: Gola Plješevica, SFRJ 8)

Da li neko zna tačniju lokaciju palog Spita u Hrvatskoj ?

offline
  • zidam zgrade i fasade ........... i armiram-betoniram, utovaram-istovaram i nikad se ne odmaram
  • Pridružio: 14 Dec 2005
  • Poruke: 18045
  • Gde živiš: na istoj lokaciji ali promenih četiri države

Jedan od Spitova koji je sleteo u Izrael 1949.






How did Spitfires end up in the IAF?
Arrow http://www.iaf.org.il/4451-47045-en/IAF.aspx

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 622 korisnika na forumu :: 46 registrovanih, 6 sakrivenih i 570 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., Apok, bojan313, crnitrn, dada.chokolada, darkangel, dejan.lxxiv, doktor1964, Dorcolac, dragon986, Fisherman, Georgius, havoc995, ivance95, ivica976, jovan.simovic97, kovac9mm, Kubovac, ljuba.b, markotrninic51, Mercury, MiG-29M2, Milan A. Nikolic, Milan Karan, Mile Stjepanovic, miljannis, Mr. Majevica, novator, nuke92, RADOVAN.S, repac, ruma, Skywhaler, Snorks, sosko, StepskiVuk, suton, trajkoni018, VJ, Vlada1389, vladetije, vlvl, voja64, vojnik švejk, wizzardone