Prevozenje vazdusnim putem

Prevozenje vazdusnim putem

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 9995
  • Gde živiš: Banja Luka

Napisano: 12 Jul 2011 21:07

@....

Prevozenje vazdusnim putem izvode transportne jedinice V i PVO za racun svih vidova vojske. Znacaj ovog nacina prevozenja proistice iz potrebe za brzim manevrom jedinica i dotura MTS, a sadrzan je u osnovnim karakteristikama transportnih letelica (aviona i helikoptera): velika brzina, lako manevrisanje, veliki dolet i relativno velika nosivost.

Prevozenje vazdusnim putem je vazan zadatak vazduhoplovne podrske, a u direktnom je odnosu sa brojem i kvalitetom vazduhoplovnotransportnih sredstava. Ovom vrstom prevozenja obezbedjuje se "vertikalni manevar" i brzo prevozenje kriticnog materijala i snaga sa jednog pravca na drugi, ili sa jednog vojista na drugo.
Osnovni zadaci prevozenja vazdusnim putem uslovljeni su ogranicenim brojem i kapacitetom vazduhoplovnotransportnih jedinica, a snage za prevozenje moraju da se koriste krajnje razionalno i za najneophodnije potrebe. Svi zadaci prevozenja mogu da se podele u tri grupe.
Prvoj grupi pripadaju samostalni zadaci prevozenja koji se izvrsavaju po odluci vise komande, a u neposrednoj organizaciji k-de V i PVO. To mogu da budu zadaci prevozenja vaznog materijala iz inostranstva, ili centralnih skladista radi manevra MTS-om po frontovima, ili, pak, prebacivanje ljudstva na vece udaljenosti. Ove zadatke izvrsava teska transportna avijacija.
U drugu grupu spadaju svi zadaci koji se odnose na obezbedjenje manevra pokretom i drugih potreba jedinica V i PVO. Prevozi se ljudstvo, kriticni materijal i oprema i to u prvom redu za potrebe letackih jedinica.
U trecu grupu spadaju sva prevozenja koja se vrse za potrebe ostalih vidova vojske (ako ih ima vise), a to su uglavnom zadaci taktickog (operativnog), materijalnog i sanitetskog prevozenja koji se realizuju u sadejstvu vazduhoplovne podrske.

Opertivno-takticko, materijalno i sanitetsko prevozenje

Operativno-takticko prevozenje obuhvata: prevozenje taktickih vazdusnih desanata, diverzantskih i izvidjackih grupa, prevozenje manjih delova taktickih jedinica radi manevra po frontu i dubini, evakuaciju ljudstva iz okruzenja, prevozenje komandi, stabova i oficira za vezu.

Materijalna prevozenja obuhvataju: prevozenje MTS-a (municije, kriticnih rezervnih delova, hrane, itd.) za potrebe vidova vojske, hitne evakuacije najvaznijeg materijala iz ugrozenih skladista i sl.

Sanitetska prevozenja obuhvataju: prevozenje sanitetskih ekipa i lekara za hitne intervencije i evakuaciju ranjenika i bolesnika iz zone borbenih dejstava.

Nacini izvrsenja zadataka prevozenja

Vazduhoplovnotransportne jedinice primenjuju nekoliko nacina izvrsenja zadataka.
Transportna avijacija primenjije tri nacina i to:

_Spustanje pomocu padobrana izvodi se iz transportnih aviona pomocu desantnih padobrana za ljudstvo i specijalnih padobrana za tehniku i drugi materijal. Ovaj nacin koriste padobranske jedinice (padobranski desant). Koristi se i za snabdevanje jedinica u u okruzenju u onim slucajevima kada nema uslova za sletanje aviona.

_Izbacivanje tereta bez padobrana dolazi u obzir samo za onaj teret koji nije podlozan deformaciji prilikom udara u tlo (odeca i sl. oprema), ili ako se prethodno obezbedi specijalna ambalaza koja amortizuje udar.

_Sletanje aviona koristi se kad god je moguce obezbediti leteliste. Normalno je teziti da se ovaj nacin najvise koristi jer je najrentabilnoji.

Helikopterske jedinice primenjuju dva nacina:

_Sletanje je standardni nacin izvrsenja zadatka. Primenjuje se u svim uslovima gde god postoje minimalne povrsine pogodne za sletanje helikoptera. Koristi se za sve vreste prevozenja (helikopterski desanti, materijalno i sanitetsko prevozenje).

_Lebdenje se koristi na tesko pristupacnom zemljistu (brdsko-planinsko, mocvarno, sume i vodene povrsine). Ljudstvo i materijal se spustaju ili podizu pomocu dizalica i lestvica. Materijal manje osetljiv na udare i dobro upakovan moze da se izbacuje iz helikoptera.

Naprezanje i mogucnosti vazduhoplovnotransportnih jedinica

Naprezanje transportne avijacije (TrA) i helikopterskih jedinica (HJ) svodi se na broj avio-poletanja (a/p), ili h/p koje jedna jedinica izvrsi u toku 24 sata. Broj a/p i h/p uslovljen je situacijom na zemlji i u vazduhu, te naprezanjem ljudstva i tehnike. U proseku se uzimaju tri poletanja za 24 sata.
Ako treba obezbediti maksimalno naprezanje u toku 24 sata, onda se za proracun uzima sledece:

_Potrebno vreme za pripremu posada, aviona i helikoptera pre i posle svakog leta.
_Vreme utovara i istovara tereta za svaki turnus
_Vreme poletanja, sletanja i leta na marsruti za svaki let u odlasku i povratku.

Naprezanje transportnih letelica moze da se odredjuje i na osnovu sati leta za jednu operaciju, ili pojedinacni zadatak.
Kapacitet prevozenja zavisi od takticko-tehnickih karakteristika letelica. Norme vrednovanja svakog transportnog vazduhoplova izrazavaju se korisnom nosivoscu ljudstva i materijala, mogucnoscu utovara (istovara) tereta i letnim karakteristikama letelice. Pri tome treba imati u vidu da kolicina korisnog tereta zavisi i od daljine na koju se teret prevozi.
Na osnovu pojedinacnih mogucnosti proracunava se ukupan, ili jednovremeni kapacitet transportne jedinice (odelenja, eskadrile, puka...)

Uticaj nekih faktora na prevozenje vazdusnim putem

Pri proceni situacije i donosenju odluke o upotrebi TrA i HJ treba imati u vidu nekoliko faktora od kojih u mnogome zavisi izvrsenje zadatka prevozenja, a to su: osetljivost na dejstvo neprijateljskih sredstava PVO, tehnicke mogucnosti letelica i uticaj meteoroloskih uslova.

Sve vaz. transportne letelice veoma su osetljive na dejstva sredstava PVO. Transportne letelice imaju relativno malu putnuebrzine, skromne manevarske mogucnosti i malu moc samoodbrane.
Protiv njih mogu da dejstvuju sve vrste borbenih aviona i naooruzanih helikoptera. Pored toga, za vreme izvrsenja vazdusnog desanta, ili izbacivanja materijala avioni moraju da lete strogo ustaljenom brzinom, a helikopteri da slecu, ili lebde, cime se povecava stepen njihove osetljivosti. Zbog toga, ako se vazdusni desant, ili snabdevanje vrsi preko linije fronta vecom grupom avion ili helikoptera, treba:
_ takticku prevlast u vazduhu i zastitu
_ pripreme izvoditi u najvecoj tajnosti i brzo
_ koristiti noc i najpovoljniji profil leta
_ organizovati brzo prihvatanje i istovar materijala
_ pruziti neophodnu vatrenu podrsku svakom vazd. desantu

Vojni transportni avioni i helikopteri su univerzalni i opremljeni za sve vrste tereta. Sve vrste materijala, bez obzira na tip letelice kojom se prevoze, moraju da se pripreme i upakuju za prevozenje, bilo da se izbacuju u letu ili da se istovaraju po sletanju

Slozeni meteoroloski uslovi negativno uticu na izvrsenje zadataka prevozenja i pored savremene opreme za letenje. Niska oblacnost, jake padavine i magla mogu da onemoguce poletanje i sletanje aviona i helikoptera. Ako je donja baza oblaka niza od 300m, otezava iskakanje padobranaca, a iznad oblaka moze da iskace samo dobro uvezbano ljudstvo. Jak vetar, takodjer, moze da utice i da onemoguci izvrsenje zadatka prevozenja.

Materijalno prevozenje

Zadaci materijalnog prevozenja vazdusnim putem u vazduhoplovnoj podrsci jedinica KoV su od posebnog znacaja, jer se izvrsavaju u izuzetnim situacijama, kada nije moguce na bilo koji drugi nacin snabdevati jedinice.
Sletanje aviona ili helikoptera primenjuje se kad god postoji mogucnost da se uredi leteliste, a letelista uredjuje onaj za ciji se racun vrsi prevozenje.
Letelista (aerodromi i helidromi) uredjuju se za prihvat aviona i helikoptera na nacin da se ravna teren, uredjuju prilazne ravni i PSS, obelezava se start i PSS, mesta za sletanje helikoptera i organizuje borbeno obezbedjenje letelista.
Izbacivanje materijala padobranom primenjuje se kad ne moze da se vrsi sletanje, a materijalna sredstva su osetljiva na jace udare. Izbacivanje moze da se vrsi na jednom, ili vise mesta, a sva sredstva koja ne trpe ostecenja pri udaru izbacuju se bez padobrana.
Da bi se materijal izbacio na manju povrsinu, avion izvodi vise naleta, sto je u uslovima jake PVO neprihvatljivo. Zato se ovaj nacin koristi u izuzetnim slucajevima i za snabdevanje jedinica iskljucivo nocu.
Za vreme prevozenja sa avionima (helikopterima) u vazduhu odrzava se radio veza i vrsi navodjenje na sletanje, ili izbacivanje tereta. Ovaj zadatak izvrsavaju vazduhoplovni oficiri za vezu, ili oficiri za navodjenje koji se upucuju u jedinice KoV i to u slucajevima kada zadatak izvrsavaju vece transportne grupe, ili ako se snabdevanje vrsi u duzem vremenskom periodu.
Ako sa avionim i helikopterima nema radio veze, onda se rejon iskrcavanja i sletanja obelezava svetlecim i drugim signalima.
U slucaju kada neprijatelj ima prevlast u vazdusnom prostoru i kada se prevozenje izvrsava u taktickoj dubini sopstvenih snaga, a postoji mogucnost otkrivanja i presretanja transporta, zadatak se, nacelno, izvrsava nocu. U takvim slucajevima najbolje je rejon iskrcavanja ljudstva i materijala braniti sa LPAA i raketnim sistemima za male visine.

Izvodjenje desanta

Svako prevozenje vazdusnim putem sastoji se od nekoliko faza i mnogih slozenih radnji koje treba dobro pripremiti i na najbolji moguci nacin izvesti. Faze obuhvataju:
_pripremu transportne jedinice (ljudstva i tehnike)
_priprema desantnih snaga ili materijalnih sredstava
_ dolazak ljudstva na aerodrom i ukrcavanje, odnosno dolazak letelica u rejon ukrcavanja ljudstva, ili rejon utovara materijala
_poletanje i formiranje poretka
_let na mars ruti u odlasku
_manevar u rejonu desantiranja (istovara tereta)
_povratak sa zadatka i sletanje

Posto dobije zadatak, komanda vazduhoplovnotransportne jedinice, zajedno sa komandom desantne jedinice, izradjuje plan prevozenja. Zbog mnogih razlika u organizaciji i izvodjenju prevozenja padobranskog i helikopterskog desanta, kao i prevozenja materijalnih sredstava, posebno se tretiraju osnovne radnje i postupci za svaku vrstu prevozenja.

a) Prevozenje padobranskog desanta

Priprema padobranskog desanta po pravilu se vrsi na sto vecoj dubini sopstvene teritorije, a obuhvata pripremu letacke i desantne jedinice.
Priprema za ukrcavanje padobranaca izvodi se, nacelno, na sledeci nacin:
Jedinice se dovode iz rejona razmestaja u ocekujuce rejone koji su udaljeni 3-6km od uzletista, a potom dolaze na polazne polozaje za ukrcavanje koji su udaljeni oko 200-400m od linije ukrcavanja.
Za svaki padobranski bataljon nacelno se odredjuje po jedan ukrcni aerodrom. Ukrcavanje moze da se vrsi na aerodromu TrA, ili na nekom etapnom (usputnom) aerodromu. Najoptimalnije je da padobranska i letacka jedinica stizu istovremenono na predvidjeno leteliste i ukrcavanje pocne bez zadrzavanja.
Vreme trajanja ukrcavanja uslovljeno je uvezbanoscu jedinice i mogucnoscu jednovremenog ulaska ljudstva i utovara tehnike u avione. Pri jednovremenom ukrcavanju, za padobransku cetu vreme iznosi oko 30 minuta, a za bataljon moze da traje i dva puta duze.
Poredak na mars ruti formira se nakon poletanja i zbora, a odrzava se sve vreme do prelaska u poredak za desantiranje. Poredak moze da bude: grupa u koloni eskadrila, eskadrila u koloni odelenja, odelenje u klinu, ili grupa u koloni eskadrila sa eskadrilom u stranu, eskadrile u stepenu, odelenja u klinu i sl.
Manevar iznad desantne prostorije sastoji se, u onovi, u sledecem: grupe aviona prelaze u smaknuti poredak za desantiranje. Dubina ne sme da bude veca od dubine desantnog rejona, jer ako padobranci iskacu jednovremeno dolazi do velikog rasturanja. Manevar pocinje 20-30km od desantnog rejona.
Za vreme desantiranja avioni moraju da lete strogo ustaljenim letom (brzina, visina, kurs). Desantiranje pocinje iznad tacke pocetka iskakanja koja moze da bude i orjentir na zemljistu, ili svetlosni signal.
U povratku sa zadatka bira se najpovoljnija mars ruta i profil leta, a cilj je izbegavanje neprijateljske PVO. Za sve vreme trajanja leta odrzava se veza sa LA koja stiti prevozenje desanta, a lovacka zastita traje za sve vreme izvodjenja desanta.

b) Prevozenje helikopterskog desanta

Komanda jedinice KoV-a cije se ljudstvo prevozi i komanda helikopterske jedinice usaglasavaju sve mere i postupke koji se odnose na izvrsenje zadatka, tj. izradjuju plan prevozenja, proucavaju rejon i odredjuju mesta i nacin ukrcavanja, regulisu nacin odrzavanja veze, utvrdjuju signale i regulisu prihvat helikoptera u rejonu ukrcavanja (iskrcavanja).
Pri tome, treba imati u vidu i znacajne razlike koje postoje u odnosu na padobranski desant. Helikopteri slecu i ukrcavaju desant iz rejona razmestaja jedinice KoV. Helikopterima mogu da se prevezu i teza oruzja. Razvijanje borbenog poretka bataljona prakticno moze da se izvrsi odmah po izlasku iz helikoptera ( za 5-10 minuta). Neki tipovi helikoptera nose lansere sa nevodjenim raketnim zrnima za dejstvo po ciljevima na zemlji u cilju neposredne pripreme vlastitog desantiranja.

Izabrani rejon desantiranja helikopterskog desanta treba da:
_ ima povoljne pravce za poletanje i sletanje
_ omoguci sletanje helikoptera bez ostecenja
_ omoguci jednovremeno sletanje svih helikoptera, ili najveceg broja radi sto brzeg iskrcavanja i zauzimanja borbenog rasporeda, odnosno da omoguci prihvatanje borbe u najpovoljnijim uslovima.
_ ima rezervni desantni rejon u blizini i uocljive orijentire
_ sva sredstva neprijatelja na osnovnom i rezervnom desantnom rejonu budu prethodno neutralisana

Velicina rejona (borbene povrsine) za sletanje zavisi od broja i tipa helikoptera i doba dana u kome se desant izvodi. Za odelenje povrsina treba da je celovita, dok za eskadrilu i puk moze da bude i podeljena sto zavisi od pokrivenosti zemljista rastinjem. Vazno je da se obezbede povoljni prilazi za jednovremeno sletanje i sto bolji borbeni raspored desantne jedinice. Pri izvodjenju desanta nocu dimenzije sletnih povrsina uvecavaju se i do 60%.

Elementi izvrsenja zadataka prevozenja sastoje se od: poletanja i zbora na aerodromu, leta do polaznih rejona desanta i sletanja, ukrcavanja ljudstva i poletanja, leta na mars ruti, desantiranja i povratka sa zadatka.

_Polazni rejon desanta sastoji se od polaznih i ukrcnih mesta ceta i vodova. Medjusobna udaljenost polaznih rejona (mesta) ceta i vodova zavise od povrsine za sletanje helikoptera. U principu, svaka ceta bi trebala da ima svoj rejon. Poletno-sletne povrsine uredjuje jedinica KoV prema standardnim potrebama za pojedine vrste helikoptera.
Ukrcavanje ljudstva i utovar materijala treba da budu sto brzi.
_Poletanje moze biti pojedinacno, parom, odelenjem i eskadrilom. Najbrzi nacin je grupno poletanje eskadrilom.
_Mars ruta i profil leta treba da obezbede najefikasnije izvrsenje zadatka. Najkraca mars ruta nije i najbezbednija. Let se izvodi obicno na visini ispod 500m, odnosno u brisucem letu na visini oko 50m iznad terena. U zavisnosti od velicine grupe, moze da bude jedna ili vise mars ruta. Vazno je da sve grupe stignu u rejon desantiranja u predvidjeno vreme.
_Borbeni poredak na mars ruti treba da je sto plici radi sto brzeg preleta kroz zonu PVO
_Sletanje u rejonu desantiranja izvodi se po odelenjima, ili eskadrilama. Odstojanja zavise od odabranih sletnih povrsina
Kad god je moguce, nacelno 30 min. pre sletanja hel. desanta, u rejon desantiranja upucuju se grupe za prihvat desanta. Ove grupe obelezavaju i mesta za sletanje. Iskrcavanje desanta treba izvrsiti u sto krace vreme, poletanja helikoptera vrse se po redosledu iskrcavanja, a zbor u vazduhu sustizanjem. Let u povratku obicno se izvodi razlicitom mars rutom. Ovo je neobicno vazno ako ne postoji lovacka zastita.
Ako se helikopterski desant izvodi u vise talasa, od posebnog je znacaja da se proracuna interval izmedju dva talasa, kako nebi bilo "praznog hoda", ili "guzve" iznad desantne prostorije.

c) Borbeno obezbedjenje desanta
----------- ---------
Borbeno obezbedjenje desanta avijacijskim snagama obuhvata: izvidjanje (prethodno i neposredno), zastitu i vatrenu podrsku.
_Prethodnim izvidjanjem treba prikupiti podatke o rejonu desanta, polozajima neprijateljskih snaga, branjenost rejona PVO sredstvima, pogodnosti zemljista za izbacivanje padobranskog desanta, ili sletanje helikopterskog desanta, prilazima desantnom rejonu i uslovima za nocno deantiranje.
_Neposrednim izvidjanjem utvrdjuje se trenutno stanje.
_Ako su za obezbedjenje vazdusnog desanta odredjene lovacke snage, sa njima se usaglasava sadejstvo, tj., nacin zastite na mars ruti, u polaznim rejonima, rejonima desanta i u povratku.
Nacin zastite moze biti: blokada najopasnijih aerodroma, neutralisanje PAA, zastita rejona desantiranja i precenje desanta, a snage zastite mogu biti razlicite...zavisno od velicine i znacaja desanta.
_Vatrena podrska vazdusnom desantu obuhvata prethodna dejstva radi neutralisanja artiljerijskih, raketnih i oklopnih jedinica neprijatelja koje bi mogle da ispolje dejstvo po desantnim jedinicama. Ovaj zadatak se izvrsava 5-10 minuta pre desantiranja.
U taktickom vazdusnom desantu veceg znacaja neposredna vatrena podrska je redovna, a snage mogu da dejstvuju i po pozivu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2085
  • Gde živiš: Beograd

Nisam proveravao da li je tačan podatak da je prvi put u istoriji avijacije avion korišćen za ubacivanje u neprijateljsku pozadinu 27. jula 1916. godine.

Tada je srpski vojvoda Vasilije Trbić avionom iz Vertekopa noću ubačen u Južnu Srbiju.

Verovatno o tome ima više u njegovim memoarima: "Kazivanja i doživljaji vojvode Veleškog (1898-1912)", ali nisam uspeo da pronađem knjigu u elektronskoj verziji.

Članak na Vikipediji o Trbiću:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0.....0%B8%D1%9B



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 421 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 414 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1540 - dana 15 Jul 2016 19:19

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: BORUTUS, bulltony, Iwo Jima, Milos1977, sasa76, Srki94