Projekat Excelsior

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ljudski meteor – Joseph Kittinger

Projekat Ekselsior je naziv za niz eksperimentalnih padobranskih skokova sa ekstremno velikih visina sprovedenih od strane RV SAD 1959. i 1960. godine sa ciljem da se testira novi višestepeni padobranski sistem koji bi omogućio bezbedno i kontrolisano spuštanje nakon katapultiranja iz aviona na velikoj visini.
Skokove je izveo pukovnik Džozef Kitinger. U jednom od skokova Kitinger je oborio dva svetska vazduhoplovna rekorda koji i dan danas važe, jedan za padobranski skok sa najveće visine, a drugi za najduži slobodni pad.

Kittingerov se prvi visinski skok zbio 16. novembra 1959. godine, kada je na visini od 23.165 metra napustio balon "Excelsior I", negde iznad pustinje u Novom Meksiku. Po planu, nakon 16 sekundi slobodnog pada trebalo je da se otvori mali stabilizacioni padobran, čiji je cilj bio da spreči tumbanje padobranca. Ali kvar na opremi je otvorio padobran samo 2 sekunde nakon skoka i omotao se Kittingeru oko vrata. Zbog toga se odmah onesvestio, padajući u dugačkoj spirali ka zemlji, okrećući se oko 120 puta u minuti. Srećom, čim je dospeo na visinu od 3.000 metara rezervni padobran se automatski otvorio. Usporio je Kittingerovo rotiranje i bezbedno ga spustio na zemlju.

Samo tri nedelje nakon ovog skoro fatalnog događaja, Kittinger je 11. decemba 1959. sa "Excalibura II" izveo svoj drugi skok. Pre nego što se iz gondole balona otisnuo na put ka zemlji, podigao se na visinu od 22.770 metara. Rekordni slobodni pad je iznosio 16.765 metara, što mi je donelo padobransku medalju Lea Stevensa.

Treći i poslednji skok kapetana Kittingera usledio je 16. avgusta 1960. godine. Izveo ga je iz helijumskog balona "Excelsior III", uspostavivši tom prilikom novi visinski rekord od 31.330 metara. Tako je oborio prehodni, koji je držao major David Simons, koji se 1957. balonom "Man High II" popeo na visinu od 30.942 metra. Da bi dospeo na navedenu visinu, Kittingeru je trebalo oko sat ipo, ali je prilikom penjanja, na 13.000 metara, zbog mehaničkog kvara na spojnici desne rukavice osetio nesnosne bolove u ruci. Mada je zbog takvih tegoba mogao da obustavi misiju, Kittinger je ipak hrabro nastavio.

Kittinger je na najvećoj visini, tri puta većoj nego što danas lete komercijalni avioni, proveo 12 minuta, a onda se popeo na "najvišu stepenicu na svetu" i otpočeo svoj put ka površini Zemlje. Pored specijalnog skafandera pod pritiskom, nosio je i instrumente i sigurnosnu opremu tešku kao i on sam. Morao je takođe da nosi i nekoliko slojeva odeće koja bi ga štitila od ekstremne hladnoće, jer je na toj visini temperatura bila oko –70° C!

Padao je 13 sekundi pre nego što mu se otvorio mali (1,8 m) stabilizujući padobran čiji je zadatak bio da spreči okretanje, ali se slobodan pad produžio na ukupno 4 minuta i 36 sekundi, pre nego što se na visini od oko 5.500 metara otvorio glavni padobran (8,5 m). Negde između 27.500 i 21.000 metara, hrabri skakač je imao probleme sa disanjem, ali se nije predavao i uspešno je priveo skok kraju.

Taj zapanjujući skok je doneo nekoliko rekorda koji i dan–danas važe: najviši let balonom, najviši skok padobranom i najduži slobodan pad. Takođe je Kittinger postavio rekord u brzini čoveka kroz atmosferu, mada je on kasnije pričao da apsolutno nije bio svestan te brzine. Vojno vazdihoplovstvo mu je zbog ta tri skoka dodelilo specijalno odlikovanje.

izvori -
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]