Avgustovski puč

Avgustovski puč

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 7106

Pokušaj puča 1991 u Sovjetskom Savezu (19–21 Avgusta 1991), poznat još i kao Avgustovski Puč ili Avgustovski Udar (Ruski: Августовский путч), je bio pokušaj državnog udara od strane pojedinih članova Vlade SSSR radi preuzimanja kontrole na zemljom od predsjednika Mihaila Gorbačova. Lideri puča bili su “tvrdolinijaši” Komunističke Partije SSSR (KPSS) koji su se protivili programu Gorbačovljevih reformi kao i naznakama novog sporazuma o decentralizovanju sovjetske države i prebacivanju njegovih nadležnosti na republike. Svoje protivnike pučisti su imali uglavnom u Moskvi od strane grupa građanskog otpora. Iako je puč propao posle samo dva dana uz povratak Gorbačova, smatra se da je imao ključnu ulogu u dezintegraciji Sovjetskog Saveza i KPSS.

Čim je došao na vlast 1985, Gorbačov je odmah pokrenuo seriju reformi, poznatijih kao Perestrojka i Glasnost, koje su težile ka ekonomsko – političkom restrukturisanju i otvaranju. Ovo je odmah pokrenulo otpor i sumnje kod partijskih tvrdolinijaša. Reforme su takođe “oslobodile” neke snage i pokrete koje Gorbačov nije očekivao. Ovo se naročito odnosilo na nacionalističku agitaciju u ne – ruskim oblastima SSSR. Pri tome 1991 godine Sovjetski Savez su potresale ozbiljne političke i naročito ekonomske teškoće uz nedostatak osnovnih životnih namirnica za koje su građani čekali u redovima.

Estonija, Letonija, Litvanija i Gruzija već su proglasile nezavisnost od SSSR. Januara 1991 došlo je do pokušaja vraćanja Litvanije u SSSR slanjem vojnih snaga. Nedelju kasnije isto će uraditi pro – sovjetske snage u Letoniji. Oružani konflikti već su kontinuirano trajali na prostoru Nagorno Karabaha i Južne Osetije.

Rusija je proglasila “deklaraciju o državnom suverenitetu” 12. Juna 1990 uz uvođenje sopstvenih zakona naročito u oblasti finansija na svojoj teritoriji i u suprotnosti sa sovjetskim zakonima.

Tokom svesovjetskog referendum 17. Marta 1991, bojkotovanog od strane Baltičkih država, Azerbejdžana, Gruzije i Moldavije, većina građana ostalih republika izrazila je želju za ostankom u obnovljenom SSSR. Tokom pregovora osam od devet republika (osim Ukrajine) odobrilo je ugovor o Novoj Zajednici sa određenim uslovima. Ugovor bi činio Sovjetski Savez federalnom državom nezavisnih republika sa zajedničkim predsjednikom, vojskom i spoljnjim poslovima. Ruska Federacija, Kazahstan, i Uzbekistan potpisale su Ugovor u Moskvi 20. Avgusta 1991.

Zavjera.

11. decembra 1990, Direktor KGB Vladimir Krjučkov, izdao je naredbe Centralnoj televiziji u Moskvi. Tog dana je pozvao i dvojicu oficira KGB da sačine plan o preuzimanju mjera u slučaju proglašenja vanrednog stanja u SSSR. Kasnije je Krjučkov zavrbovao i sovjetskog ministra odbrane Jazova, spoljnjih poslova Puga, premijera Pavlova, potpredsjednika Janajeva, te visoke činovnike Baklanova, , Boldina i Šenjina.
Pučisti su se nadali da bi mogli izvršiti pritisak na Gorbačova da proglasi vanredno stanje u cilju obnove reda i zakona. 23 jula 1991 u tvrdolinijaškom glasniku pojavio se anti – Perestrojka tekst potpisan od strane visokih dužnosnika SSSR.
Pučisti su smatrali da “renoviranje” Sovjetskog Saveza vodi ka raspadu istog. Posjetili su Gorbačova u njegovoj rezidenciji na Krimu sa zahtjevam ili da sam proglasi vanredno stanje ili da ustupi mjesto Janajevu. Sa druge strane Gorbačov je bio na liniji Novog Ugovora o restrukturisanju SSSR.

Gorbačov nije prihvatio ultimatum čak i kad mu se Varenikov obratio sa “a šta misliš da je potrebno, proklet bio”.
Posle odbijanja ultimatuma Gorbačovu je naređeno da ostane u svojoj dači na Krimu, pri čemu su komunikacione linije pod kontrolom KGB odmah prekinute. Dodatna straža KGB raspoređena je oko dače uz zabranu napuštanja iste.
Naređeno je da se iz fabrike u Pskovu u Moskvu dopremi 250.000 lisica i 300.000 formulara za hapšenje. Krjučkov je udvostručio plate personalu KGB, pozvao ih sa odmora i stavio u stanje uzbune. Zatvor Lefortovo je ispražnjen da bi se napravilo mjesta za eventualne uhapšenike.

Avgustovski Udar.

Pučisti su imali sastanak u Kremlju pošto su se Baklanov, Boldin, Šenjin i Varenikov vratili sa Krima. Janajev, Pavlov i Baklanov potpisali su delaraciju o Sovjetskom Vođstvu u kojoj su proglasili vanredno stanje na teritoriji čitavog SSSR i proglasili Državni Komitet po Vanrednom Stanju (Государственный Комитет по Чрезвычайному Положению, ГКЧП, ili Gosudarstvenniy Komitet po Chrezvichaynomu Polozheniyu, GKChP) koji je formiran radi efikasnog upravljanja zemljom tokom vanrednog stanja. GKChP činili su: Janajev, Pavlov, Krjučkov, Jazov, Pugo, Baklanov, Starodubcev i Tizjakov.
Janajev je potpisao dekret kojim je sebe proglasio za predsjednika SSSR usljed Gorbačovljeve bolesti, kako je glasio izgovor. Ovaj osmočlani kolektiv nazvan je “Bandom Osmorice”.
GKChP je zabranio svu osim partijske štampe uz poziv za “obnovu dostojanstva sovjetskog čovjeka”.
19. Avgust.
Pošto su GKChP rezolucije emitovane na državnom radiju i televiziji sa početkom u 07.00 časova, Radio Rossii,Televidenie Rossii, i "Ekho Moskvy", jedine politički nezavisne radio i tv stanice odstranjene su iz etra. Oklopne jedinice Tamanske divizije i Kantemirovska tenkovska divizija ušle su u Moskvu zajedno sa padobrancima. Četiri deputata Ruske SFR zadržana su od strane KGB u vojnoj bazi u blizini Moskve. Pučisti su namjeravali i hvatanje predsjednika Ruske federalne jedinice Borisa Jeljcina tokom njegovog povratka iz Kazahstana ili dok je bio u svojoj dači u blizini Moskve ali iz nepoznatog razloga to nisu uradili. Ostavljanje Jeljcina na slobodi ispostaviće se fatalnim po njihove planove.
Jeljcin će stići u Bijeli Dom zgradu ruskog parlamenta 19. Avgusta u 09 časova. Zajedno sa visokim činovnicima Ruske federalne jedinice proglasiće puč neustavnim, zahtjevaće od vojske da ne učestvuje u istom, proglasiće generalni štrajk i zahtjevaće da se Gorbačov obrati narodu. Deklaracija je distribuirana širom Moskve u formi flajera.
Poslijepodne građani Moskve počeće da se okupljaju oko Bijelog Doma i da postavljaju barikade. Kao odgovor na to Janajev će proglasiti vanredno stanje u Moskvi sa početkom u 16:00h. Janajev se obratio javnosti u 17.00 sa tvrdnjom da je Gorbačov na “odmoru”.
U međuvremenu major Evdokimov, načelnik štaba tenkovskog bataljona Tamanske divizije koja je čuvala Bijeli Dom, objaviće lojalnost Vođstvu Ruske federalne jedinice. Jeljcin se popeo na jedan od njihovih tenkova i obratio se rulji. Neočekivano, ovaj događaj pojaviće se na državnim medijima tokom jutarnjih vijesti.

20. avgust

U podne komandant Moskovskog vojnog okruga general Kalinjin, kojeg je Janajev proglasio za vojnog komandanta Moskve, proglasio je policijski čas u Moskvi od 23:00 to 5:00. Ovo je shvaćeno i kao znak da je napad na Bijeli Dom neminovan.
Branioci Bijelog Doma, iako većinski nenaoružani pripremili su se za odbranu. Evdokimovi tenkovi pokrenuti su od Bijelog Doma popodne. Krizni štab za odbranu Bijelog Doma predvođen je od strane generala Konstantina Kobeca, deputata Ruske federalne jedinice.
20 Avgusta poslijepodne, Krjučkov, Jazov i Pugo donijeli su konačnu odluku o napadu na Bijeli Dom. Ova odluka je podržana od strane ostalih članova GKChP. Krjučkovljevi i Jazovljevi zamjenici, KGB general Agejev i armijski general Ačalov, planirali su napad pod imenom"Operacija Grom", koja je uključivala elemente Alfa Grupe i Vimpel Grupe, sa podrškom od strane padobranaca, moskovskog OMONa, Đeržinski divizije Unutrašnje Vojske, tri tenkovske čete i helikopterski skvadron. Komandir Alfa Grupe general Viktor Karpuhin i drugi viši oficiri Grupe zajedno sa zamjenikom komandanta Vazdušnodesantnih jedinica generalom Aleksandrom Lebedom pomiješali su se sa ruljom pored Bijelog Doma da bi ocijenili mogućnosti takve operacije. Posle toga Karpuhin i komandir Vimpela pukovnik Beskov pokušali su da ubijede Agejeva o eventualnom krvoproliću koje bi operacija uzrokovala i da bi stoga trebala biti otkazana. Lebed se uz saglasnost njemu neposredno nadređenog, Pavela Gračova, vratio u Bijeli Dom i tajno informisao tamošnje rukovodstvo da napad počinje u 2:00.

21. Avgust
Oko 1:00, nedaleko od Bijelog Doma, trolejbusi i komunalna vozila iskorištena su za barikade u tunelu protiv dolazećih borbenih vozila pešadije Tamanske divizije. Tri čovjeka su ubijena tokom incidenta, a nekoliko ih je ranjeno. Dvoje žrtava pokušale su da prekriju osmatračke periskope jednog od BVPija. Rulja je kasnije zapalila jedan od BVPija ali nijedan vojnik nije stradao. Sa druge strane Alfa Grupa i Vimpel nisu ušle u Bijeli Dom kako je bilo planirano i Jazov je naredio trupama da se povuku iz Moskve.
Trupe su počele da se povlače iz Moskve u 8:00. Članovi GKChP sreli su se u Ministarstvu Odbrane i neznajući šta dalje odlučili su da pošalju Krjučkova, Jazova i još nekoliko visokih činovnika na Krim, gdje je Gorbačov odbio da se sastane sa njima. Pošto su komunikacijske linije između Gorbačovljeve dače i Moskve obnovljene, Gorbačov je sve odluke GKChP proglasio nevažećim, a sve članove razriješio njihovih dužnosti. Kancelarija državnog tužioca SSSR počela je sa istragom puča.
Gorbačov i GKChP delegacija doletjeli su u Moskvu, gdje su Krjučkov, Jazov i Tizijakov uhapšeni u ranim časovima 22. avgusta. Pugo je takođe uhapšen. Sledećeg dana izvršio je samoubistvo zajedno sa svojom suprugom. Ostali članovi GKChP zadržani su u 48časovnom pritvoru.
Kako je nekoliko šefova regionalnih komiteta podržalo GKChP, 21. avgusta Glavni Sovjet Ruske SFSR donio je odluku No. 1626-1, kojom se autorizuje predsjednik Rusije Boris Jeljcin da postavlja šefove lokalnih administracija iako po Ustavu Rusije nije imao takva ovlašćenja. Donio je odluku i o vraćanju starih boja iz vremena Ruske Imperije na zastavu Ruske Federacije.
24 avgusta demontirana je statua Feliksa Đeržinskog ispred zgrade KGB na Trgu Feliksa Đeržinskog(Lubjanka) dok je na hiljade Moskovljana prisustvovalo sahrani stradalih Komara, Usova i Kričevskog, koje je Gorbačov posthumno proglasio Herojima Sovjetskog Saveza.

GKChP članovi i njihovi saučesnici optuženi su za izdaju u formi zavjere sa ciljem preuzimanja vlasti. No, krajem 1992 svi su pušteni iz pritvora do početka suđenja. Suđenje u Vojnom Odijelu Vrhovnog Suda Rusije počelo je 14. aprila 1993.
23. februara 1994 državna Duma objavila je amnestiju za sve članove GKChP i njihove saučesnike, uključujući tu i učesnike kriznih dešavanja iz 1993. Svi su prihvatili amnestiju, sem generala Varenikova, koji je zahtjevao nastavak suđenja koje je konačno završeno 11. avgusta 1994.


Adler - Abhazija - Gruzija. Osim što dobar dio republika nije uspio da obezbjedi svom građanstvu ono što im je obezbjeđivao SSSR, u mnogim krajevima Sovjetske Imperije doći će i do "krvavih razvoda".

http://www.youtube.com/watch?v=--XPj3dKYRA&feature=related
"Tri dana u avgustu".



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 18167


Августовский Путч 1991 года




Развал и Распад СССР: Августовский Путч - 20 лет спустя


A Very Russian Coup


Программа Время 19 августа 1991 г.



offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 18167









http://www.alamy.com/









offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 18167


Citat:A Very Russian Coup (documentary)

offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 18167















offline
  • VJ 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 16 Apr 2014
  • Poruke: 18167


Citat:Провал ГКЧП. Августовский путч 1991. Как это было

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2020
  • Poruke: 72

kljift ::


20 Avgusta poslijepodne, Krjučkov, Jazov i Pugo donijeli su konačnu odluku o napadu na Bijeli Dom. Ova odluka je podržana od strane ostalih članova GKChP. Krjučkovljevi i Jazovljevi zamjenici, KGB general Agejev i armijski general Ačalov, planirali su napad pod imenom"Operacija Grom", koja je uključivala elemente Alfa Grupe i Vimpel Grupe, sa podrškom od strane padobranaca, moskovskog OMONa, Đeržinski divizije Unutrašnje Vojske, tri tenkovske čete i helikopterski skvadron


Овде би се само на кратко осврнуо на једног учесника ових догађаја који има везе и са нашим просторима. Генерал пуковник Владислав Алексејевич Ачалов, падобранац, 1989/90. био је команданд ВДВа . На суђењу децембра 1993. његово сведочење је ослободило Валентина Варењикова. После ових дешавања је послат у пензију. Доласком Путина на власт постаје његов човек од поверења за кризна подручја. Оно због чега га издвајам је то што је био велики пријатељ Србије, у тим тешким временима и за нас и за Русију он и његови људи су помагали колико су могли. Последњи пут са својом пратњом у Србији је био септембра 2000. године. Имао сам част да га упознам (уз пар нагњечених ребара од срдачних загрљаја - био је повелик човек). Преминуо је прерано, 2011. у 66. години.

извињавам је ако је било off али Србија у та времена није имала много пријатеља, па оно мало што их је било не би требало заборавити

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 7106

https://www.kp.ru/daily/27544.5/4810942/
ГКЧП не дал построить на месте СССР второй Евросоюз. Вернее — первый
Читайте на WWW.KP.RU: https://www.kp.ru/daily/27544.5/4810942/

Elem, tekst o avgustovskom pucu iz 1991. Ili o novoj 1917. Napisan valjda u sjenci ovih sadasnjih dogadjaja u Ukrajini. Ako sam dobro citao izmedju redova. Mada "ukrajinski scenariji" desavace se odmah posle propasti puca i bjeloveskog sporazuma, a trenutni rat u Ukrajini samo je vrhunac tog procesa.

Начальство и силовики всех союзных республик уже успели заверить путчистов в верности и отказе от выхода из СССР. И лишь руководство России против этого взбунтовалось
Читайте на WWW.KP.RU: https://www.kp.ru/daily/27544.5/4810942/

Naravno sve je iz pera prokomunistickog ili prosovjetskog casopisa ali ako krivo sjede mozda pravo besjede. Vidjecemo.
Postoje i neke druge teorije kod nekih drugih clanova foruma.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 706 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 5 sakrivenih i 658 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: anbeast, babaroga, bobomicek, bojcistv, cavatina, CrazyDiablo, darkangel, Dorcolac, DPera, Excalibur13, Georgius, goxin, hologram, ljuba, magna86, maiden6657, mean_machine, mercedesamg, Metanoja, mgolub, milenko crazy north, Milometer, moldway, muaddib, oldtimer, operniki, pein, Prašinar, radionica1, RJ, royst33, ruma, sevenino, Shinobi, Srle993, Struna, Tvrtko I, vathra, virked, vladas87, Yugol33, |_MeD_|, šumar bk2