Ne znam da li je naziv teme onaj pravi, ali ako nije recite menjaćemo. Period sam uključio onaj u kome je u tadašnjoj SRJ trajalo ratno stanje, a to je od 24/03/99 pa do 24/06/99.
Kumanovski sporazum je potpisan 09/06/99 sa stupanjem na snagu 10/06/99 i trajanjem sprovođenja od 11 dana. Za to vreme je trajala suspenzija bombardovanja, dakle ne potpuni prekid, a za to vreme se vršilo fazno povlačenje jedinica Vojske i MUP Srbije sa Kosova i Metohije.
Vojska Jugoslavije i MUP Srbije, potpuno povlačenje su završile 20/06/99, kada je NATO doneo odluku o prekidu bombardovanja, a dva dana kasnije, 22/06/99 izdata je naredba za početak povlačenja vazduhoplovnih snaga NATO (američkih snaga, prim. aut) u svoje matične baze, pa se i po nekom “njihovom” kalendaru, možda jedan od ova dva datuma može smatrati konačnim prekidom rata, iz vizure NATO pakta.
Poenta ovog mog malo dužeg uvoda koji se tiče datuma, jeste da napomenem i podsetim da se nije sva Vojska i Policija povlačila jednovremeno i sa istim rokom od 11 dana. Povlačenje trupa je bilo fazno i po grupama odnosno zonama.
Tako je na primer Zona I koja je obuhvatala pogranični prostor sa Albanijom i Makedonijom trebala da bude ispražnjenja od snaga VJ i MUP Srbije za 6 dana.
U toku trajanja tih 6 dana, mada se o tome ne piše mnogo, teroristi OVK su ulazili na teritoriju SRJ, a takođe vršili i povremene oružane napade na jedinice VJ. U tom smislu su i naredna 2-3 dana vođene sporadične manje borbe između pograničnih i drugih jedinica VJ I MUP I terorističkih grupa OVK.
U tom smislu sada i ovaj malo duži uvod dobija na nekom smislu.
Slika 1: Prikaz plana o faznom povlačenju snaga VJ i MUP Srbije sa KiM
Naime….tog petka 11/06/99 u kasnim popodevnim (večernjim) časovima, gotovo na samoj graničnoj liniji Albanije i Srbije, severno od sela Kukeš, srušio se britanski transportni avion C-130.
Avion se prilikom pada prepolovio, a po zvaničnim podacima, uzrok pada je “previše kratka” PSS na improvizovanoj poletnoj stazi pored Kukeša, u pokušaju Britanaca da prvi stignu na aerodrom Slatinu kod Prištine.
Po zvaničnim podacima Kraljevske Vojske, u avionu se ukupno nalazilo 15 (?) članova posade i putnika, a niko nije teže povređen.
Ovaj gubitak se vrlo retko gde u literaturi može pronaći, a pronalaze se razni podaci, pa smatram da je intrigantno zapitati se zašto se o ovom događaju prilično upadljivo ćuti i da li je moguće da su razlozi pada možda neke druge prirode?
Slika 2: Srušeni C-130 Hercules kod Kukeša
Zvanični podaci Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva govore sledeće:
Opis događaja:
U noći 11. juna 1999. godine, RAF Hercules XV298 bio je zadužen za prikupljanje osoblja i opreme sa piste Kukes, Albanija. Avion je poleteo iz Italije i sleteo na neosvetljenu pistu sa normalnim noćnim postupkom prilikom sletanja. Posada je bila informisana da će biti dovoljno piste koja će ostati od tačke podizanja do kraja piste. Posada nije mogla da vidi kraj piste jer je veštačko osvetljenje u neposrednoj blizini ometalo njihove naočare za noćni vid.
Nakon ukrcavanja osoblja i opreme, počelo je uzletanje po preostaloj raspoloživoj pisti, ali je ubrzo letelica pogodila ogradu i nekoliko drugih prepreka na tlu. XV298 je usporio, a zatim skrenuo udesno i pretrpeo je teško oštećenje desnog krila pre nego što je stao. Gorivo koje je curilo iz oštećenog krila zapalilo se i požar je uništio veći deo vazduhoplova.
Verovatni uzroci pada:
Istražni Odbor je brzo odbacio performanse letelice ili ispravnost kao faktore u nesreći, zaključivši da je rastojanje na poletanju bilo nedovoljno da bi se avion bezbedno podigao u vazduh. Ovo je delimično posledica anomalija u uputstvima za rad operacija taktičkih zona za sletanje koje su sadržane u tri odvojena dokumenta - jedan koji je koristio avio-pilot, jedan za obuku osoblja, a drugi za učesnike u vazduhoplovnoj zoni. Shodno tome, svaka strana je imala različita očekivanja u vezi sa procedurom koja će se slediti, što je dovelo do toga da su oznake poletne staze drugačije postavljene od načina na koji je to bilo predočeno posada pre misije.
Nadalje, Odbor je ustanovio da su podaci o poletnoj stazi-pisti koji su korišteni za planiranje zadatka bili značajno različiti od stvarnih dimenzija piste; i takođe je zaključio da je smanjena performansa noćnog vida doprinela nesreći.
Istražni Odbor je zaključio da je nesreća prouzrokovana zbog toga što je dužina poletne piste bila nedovoljna da bi se vazduhoplov mogao sigurno podići u vazduh.
Slika 3: Prikaz podataka Ministarstva odbrane UK o događaju
Eto…temu sa pokrenuo na današnji dan, jer se tada dogodio pad ovog vazduhoplova, a čiji se gubitak nekako “gubi” u zvaničnim podacima o gubicima snaga NATO, po bilo kom osnovu, a ovde se može diskutovati i o tome. Letelica je, po navodima Ministarstva odbrane UK, "oštećena bez mogućnosti opravke", dakle, za rashod.
Rat je još trajao, na snazi je bila suspenzija vazdušnih udara do okončanja povlačenja snaga VJ i MUP sa Kosova, a sporadične borbe snaga Jugoslovenske odbrane i terorista OVK su trajale još nekoliko dana.
Teško da se može potpuno isključiti i neki drugi razlog pada ovog aviona, ali da je pao i kako oni kažu, svakako je po meni “žrtva” ovog rata i treba ga voditi tako, isto kako se vode i helikopteri AH-64 Apache o čemu je kolega @Dicus već otvorio temu i o čemu smo već prilično “bistrili politiku”…..
Ovo je za početak ove teme….nadam se da će vas ovo zainteresovati. Takođe, biće tu još kontroverznih događaja koje sam zamislio za ovu temu, a slobodno i vi ubacite nešto što mislite da bi ovde moglo pripadati.
Jedino vas molim da ne pišete o Apačima AH-64, jer o tome imamo temu otvoreno od strane kolege @Dicus-a pa da se ne ponavljamo…..
Sve pohvale za osvetljavanje još jedne teme od delova naše prošlosti za koji smo do sada malo ili nigde divanili.
Elem ja nisam ni na koji način upoznat sa direktnim događajem oko pada eroplana teta NATE ali indirektno znam za dešavanja u puškaranju pošto je iz moje jedinice 9/10.Jun bila izdvojena posluga 6 vučnih vozova iz stalnog i 4 iz RR sastava i na KiM krenula već 10 u ranim satima.
Tih deset vučnih vozova se po javljanju na zadate pravce i kontakt osobama odmah uključuju u raseljavanje onih delova naših jedinica koji nisu samopokretni do naj bližih garnizona u Srbiji i nazad a zadnju turu su izveli 16/17 pošto su 17.uveče među zadnjima stigli da se razduže.
Na dva vojna tegljača FAP18 su doneli i rupe od metaka jer se na njih pucalo i to iz nekog šumarka prvog ili drugog dana kada su u jednoj od nekoliko tura dnevno išli nazad ka Peći ili Đakovici.
Tada je navodno na čelu konvoja u našem pincu za pratnju (a to su mi posle potvrdili i moji bivši ugovorci iz ČVP)zahvaljujući tzv OFICIRU za VEZU pucnjave prekinute i po njima je bilo očito da su iz NATOa kordinisali preko tih bandi u delu nadzora u evakuaciji sa dela teritorije.
Po dolasku sam od vozača dobio( ali je nisam sačuvao )sličnu kartu sa detaljima prioriteta i rokova ista je udenuta u ratni dnevnik naše brigade pošto sam zadnjih dana rata preuzeo njegovo vođenje.Na karti su bile tačne rute kuda se moraju kretati sa datumima do kojih se tuda moraju izvući i kontakt telefon za slučaj kvara pošto su vozači tamo umreženi sa mobilnim telefonima dobijenim od tih oficira za vezu.
Pred razduživanje vozači su morali da potpišu neki dokument o tajnosti sa kojim sem jednog koji je znao engleski ostali i nisu znali šta je na njemu napisano a uz taj su dokument predali i telefone koje su za taj zadatak koristili.
Kasnijom proverom sam saznao da su te poslove oko kordinacije za izvlačenje izvodili vojni organi bezbednosti zajedno sa strancima za koje nisam nikada saznao pod čijim su oni bili kišobranom jer se tada spominjao i UN a spominjao se i onaj Voker i njegovi posmatrači...
Što se dolaska Rusa na Slatinu tiče taj se događaj zbio koliko se još sećam u sitne sate 12,06,1999,g a znatno pre roka za iseljavanje VJ sa tog sektora i tu je izbila frka pošto je cela ta organizacija u njihovom dolasku išla mimo zvanično dogovorenih rokova u Kumanovu..
Ovde se verovatno radilo o žurbi da se što pre posedne aerodrom Slatina pored Prištine. Zanimljivo je napomenuti da su prve trupe KFOR ušle na Kosovo i Metohiju 12/06/99 oko 05:10 časova ujutru, a prethodnicu su činile britanske snage koje su helikopterima prebacile bataljon Gurki u cilju obezbeđenja ostalih jedinica koje su ulazile na KiM iz pravca Kačaničke klisure. Interesantno je da su Amerikanci ulazili među poslednjima, iza Britanaca, Francuza, Nemaca i Italijana.
Istovremeno, iz BiH je, prema nekim izvorima u skladu sa dogovorom predsednika SRJ i armijskog vrha Rusije, iznenadnim manevrom iz svoje baze u Ugljeviku pored Bijeljine, preko Pavlovića Ćuprije, prešla u Srbiju ruska vojna prethodnica KFOR (cca 200 pripadnika) u uputila se svojim točkašima ka Kosovu i Metohiji. Već 12/06/99 ujutru, prešli su administrativnu liniju sa KiM i tokom prepodneva rasporedili sa prvi na aerodromu Slatina.
Znači...zanimljivo je da se čini da su britanske snage pokušale izvesti raniji manevar svoje prethodnice i to transportnim avionom C-130, koji je trebao da poleti sa PSS pored Kukeša i da sleti na aerodrom Slatinu već 11/06/99 u toku kasnih popodnevnih časova ili ranih jutarnjih sati narednog dana.
U tom slučaju, Ruske trupe bi svakako ušle u Srbiju, ali bi im bilo teže da formiraju svoju bazu i centar logistike koji je naravno najlakše formirati na ili u neposrednoj blizini aerodroma.
Ovim manevrom Rusi su, pomalo na silu ali smatram opravdano, potvrdili svoje prisustvo na KiM, koje jeste bilo dogovoreno u Kumanovu, ali nekako imam osećaj da nisu tada "upali" tako kako su "upali" da bi kasnije raspoređivanje bilo uz ucene NATO-a, pre svega Amerikanaca i Britanaca oko mesta baziranja i ostalih zadataka. I pored svega ovoga, Ruske snage su imale podređen status na KiM, ali su ovim manevrom ipak barem na trenutak pokazale nekakve "zube", makar još uvek "klimave" (ako dozvoljate stilsku jezičku figuru)....
Ja lično izražavam osnovanu sumnju da su u Herculesu britanci prevozili 9 putnika, već ja mislim da je to trebao biti taj bataljon Gurki (ili prethodnica), pa kad su se srušili, onda su ih prebacili helikopterima, ali su malko zakasnili.
Da su stigli tada, osim što bi zakomplikovali Rusima situaciju, postavlja se pitanje: da li su imali još neki cilj? Naime, na aerodromu Slatina još se nalazilo 8 ispravnih lovaca MiG-21bis i 3 nastavna lovca MiG-21UM i jedan školski avion V-53. Prebacivanje tih aviona u Srbiju nije bilo definisano Kumanovskim sporazumom, odnosno rečeno je da naši avioni mogu leteti nad teritorijom Kosova i teritorijom Zone vazdušne bezbednosti uz dopuštenje KFOR-a. Ja ne znam da li su naši tražili takvo odobrenje niti da li bi im uopšte bilo odobreno. Meni se čini, koliko me sećanje služi, da su naši lovci preleteli na "sopstvenu odgovornost". Dakle, možda je bila namera i blokada tih preostalih lovaca i njihova zaplena? Podsećam da su naši lovci MiG-21bis i MiG21UM preleteli za Batajnicu 11/06/99 od 16:33 časova pa zaključno sa 17:32 časa.
Mnogo tu ima pitanja, a malo odgovora, ali to ne znači da mi ne možemo pitati i tražiti sami neke odgovore ili zaključke. Kad već nema ništa zvanično i kad vidim da čak ni @voja64 nije bio upoznat sa padom ovog aviona, onda možemo razmišljati na više strana....i postavljati pitanja: zašto se o tome prilično "ćuti", čak i u našim izvorima?
Mene si lično više zagolicao sa MIZIma za koje sam znao da su ostali u podzemnom objektu na Slatini upotrebljivi i da im je deo ulaza pogođen ali da su avioni ostali upotrebljivi na osnovu kazivanja drugara inžinjeraca iz aerodromskog bataljona koji su tamo bili na službi .
Od njih sam čuo da su po potpisivanju sporazuma svi sposobni MIZI odleteli ali nisam znao tačno kada i gde ,koliko ih se prebaziralo..
Tada se nagađalo da su Ruski desantnjiki trebali da budu garanta izvlačenja a sad ispade da su u toku njihovog marša avioni već izvučeni i to je za mene novost..
No uz dužno poštovanje prošlo je 20 godina i godine stižu pa onaj švaba polako dolazi pod svoje ,zato izvinte.
Ne zna sta je sve palo '99. To znaju samo oni koj si gubili avione.
A od onog sta se zna, razvijaju se price ...
107 km Az.82 ° .od Pristine....
2 lovca.
Što se tiče navodne vazdušne akcije našeg vazduhoplovstva na aerodrom Rinas 26/04/99, moram napomenuti da na osnovu onih informacija iz domaćih i stranih publikacija do kojih sam ja uspeo doći, to jednostavno nije tačno.
Čak i danas, 20 godina kasnije, tadašnji komandant RV i PVO VJ general Spasoje Smiljanić, decidno i jasno tvrdi da nikakvog vazdušnog napada našeg vazduhoplovstva na bilo koji cilj van granica tadašnje SRJ nije bilo. I tu se za mene priča završava. Ne postoji nikakav, čak ni posredan dokaz da se to dogodilo.
Ono što je važno reći jeste da se "napad na Rinas" vezuje za "protivnapad" NATO avijacije na aerodrom Golubovci pored Podgorice, dana 27/04/99 u 3 snažna intervala. Još 2 snažna udarna intervala bila su 29/04/99.
Ipak moram napomenuti moja saznanja i lična iskustva:
- napadi na aerodrom Golubovci počeli su već tokom 25/04/99, pojačali se 26/04/99 i svoj vrhunac dostigli dana 27/04/99, što bi bilo čak i pre "navodnog" napada na Rinas 26/04/99. Napadi jačeg intenziteta trajali su do 29/04/99
- napad na aerodrom Golubovci se u stručnim krugovima, a meni to ima puno logike, veže za željom NATO pakta da onesposobi vojni aerodrom najbliži aerodromu Rinas, na koji su nekoliko dana ranije sleteli prvi jurišni helikopteri AH-64 Apache. Trebalo je koliko je to moguće obezbediti da jugoslovenski jurišnici u nekakvom iznenadnom naletu unište deo helikoptera, namenjenih udarnim dejstvima na naše granične jedinice i proboj za ulazak terorističke OVK. I mislim da se oko toga i razvila ta "teorija".
Ono što je kontroverzno je razlog zašto su uništeni školsko-borbeni avioni G-4 i školska avijacija.
Prema pisanju tadašnjeg komandanta RV i PVO generala Smiljanića, nije poklanjana dovoljna pažnja rastresitom rasporedu borbenih sredstava, ni maskiranju objekata, za koje je bilo propisano i naređeno kako ih treba maskirati, kao što je slučaj sa podzemnim objektom "Zeta" na aerodromu Golubovci u kome je bila smeštena školska i školsko-borbena avijacija VJ. Pri razmeštaju aviona u podzemnom objektu "Zeta", nije poštovano propisano uputstvo o korišćenju objekta. Avioni su razmešteni u pretpolju (prostoru gde ništa ne sme biti raspoređeno) objekta, neposredno uz sam ulaz. Prilikom bombardovanja objekta, pogođen je prvi avion od koga se eksplozija lančano prenela na ostale avione. Pretpostavljena komanda (Vazduhoplovni korpus) je izveštena da je objekat probijen dejstvom veoma razornih NATO bombi. Nadležna komisija je utvrdila da je izveštaj netačan, što je potvrđeno i po završetku agresije, kada je objekat raščišćen.
Odgovarajućim odlukama razrešeni su brojni oficiri i komandanti iz 423. vazduhoplovne baze Podgorica, a postavljeni novi.
Razrešenje i postavljenje novog komandanta 423. vazduhoplovne baze obavljao se upravo 27/04/99.
Svi smenjeni oficiri iz 423. vazduhoplovne baze, "našli" su zaposlenje u državnoj službi Crne Gore.
Takođe i posle agresije veliki broj oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, napustili su 423. vazduhoplovnu bazu i veliki broj njih je takođe "pronašao uhljebljenje" u državnim organima, institucijama i ustanovama Vlade Crne Gore (pretežno u MUP Crne Gore)....
Zaključci sami naviru, ali ću se ja sudržati od istih....
U dejstvima na aerodrom Golubovci, dana 27/04/99, uništeno je čak 26 školskih i školsko-borbenih aviona uključujući i akro grupu "Leteće zvezde".....
Sledeći kontroverzni događaj o kome sam želeo da pišem u ovoj temi, jeste zaista takav. I ovde ima prostora da svi pomalo istražimo i pokušamo da dođemo do saznanja šta se u ovom slučaju tačno dogodilo.
Naime, u knjizi Bojana Dimitrijevića i Jovice Draganića “Vazdušni rat nad Srbijom 99-te”, u delu knjige koji govori o “stvarnim” gubicima snaga NATO pakta, u delu neborbenih gubitaka navodi se sledeće:
Citat:
“U ostale gubitke mogu se ubrojati američki brod USS “Gonzales”, pogođen greškom svoje avijacije”.
Dakle, osim te jedne rečenice, nikakvog detaljnijeg opisa nema. Ipak, uspeo sam da pronađem još jedan domaći izvor, koji nam može pobliže vremenski odrediti kada se događaj navodno desio.
U magazinu “Nin”, štampanom dana 08/04/99 navodi se o ovom događaju sledeće:
Citat:
“Prema izveštajima zapadnih novinara, prošle nedelje najviše letova sa neizvršenim zadacima izveli su francuski i španski piloti. Ima i onih koji bombe otkače nad Jadranom. U jednom od tih odbacivanja u more stradao je, tvrde upućeni zapadni izvori, američki razarač "USS Gonsales", jedan od dva broda koji su 24. marta započeli zločinačke udare krstarećim raketama po ciljevima u Jugoslaviji. "Gonzales" je otplovio na remont, ali zvaničnici Pentagona ćute, ne samo o tom gubitku, već i o obaranjima aviona koja im se gotovo svakodnevno dogadjaju.”
Dakle, ovde “događaj” možemo vremenski smestiti u period između 24/03/99 i 07/04/99.
Razlog eventualnog oštećenja ovog broda bi se mogao “poklapati” iz ova 2 izvora. Moguće je da je neki od NATO vazduhoplova odbacio neiskorištene bombe u more, od kojih je neka pogodila brod.
Što se tiče stranih, zapadnih izvora, veoma je teško pronaći bilo šta. Ipak, upornošću, pronađoh jedan zapadni izvor koji daje nešto drugačije podatke odnosno opis događaja, ali potvrđuje da se “nešto” ipak desilo!
Na američkom mornaričkom sajtu, objavljen je tekst “USS Gonzales DDG 66”.
U uvodnom tekstu se kaže:
Citat:
“USS GONZALEZ is the 16th ARLEIGH BURKE - class guided missile destroyer. In 1999 she participated in Operation Allied Force during which she fired Tomahawk cruise missiles on Yugoslav ground targets. (Images at the end of this site.) One missile was damaged and splashed into the water, some meters next to the destroyer.”
Dakle, u prevodu teksta USS GONZALEZ je brod klase razarača sa navođenim projektilima. Godine 1999. učestvovao je u operaciji “Saveznička Sila” tokom koje je ispalio krstareće rakete “Tomahawk” na jugoslovenske zemaljske ciljeve. (Slike na kraju ovog sajta). Jedna raketa je oštećena i pala je u vodu, nekoliko metara pored razarača.
Dakle, ovo je bilo toliko da eventualno zagolicam maštu.
Šta se dogodilo tog dana i da li je stvarno jedan razarač bio oštećen da je morao (bar privremeno) napustiti tok borbenih dejstava radi opravki?
C-130 koji je pao se ne računa u gubitke rata jer se desio po stupanju na snagu dogovora o prekidu vatre iz Kumanovskog sporazuma. U pitanju je očigledno udes. Inače propagandni spiskovi NATO gubitaka koji su se vrteli po netu odmah posle rata (npr sećam se da je ime jednog od sajtova imao reč "freerepublic" u imenu) su uključivali i vest o ovom udesu (kao takvom).
Priče o napadima naše avijacije na Rinas, Tuzlu ili nosač aviona Teodor Ruzvelt, obaranju B2, priča da je neki italijanski pilot koji se nije slagao sa napadom na SRJ akrobatski nacrtao srce na nebu kao znak podrške našima (Šešelj pričao u jednom intervjuu da je čuo za takav događaj) ili priča o operaciji "Udar Groma" (pešadijski napad na heliodrom u Makedoniji o kome postoji Drecunov intervju na jutjubu) nisu kontraverze nego izmišljotine (ili propagandne ili iz opusa "što je babi milo to joj se i snilo").
Da avioni koji odbacuju neiskorišćene bombe u more pre sletanja greškom uspeju da oštete svoj razarač je u rangu priče sa njuz.net da je srpski pripiti turista negde u Egiptu, skačući sa litice u more pao na ajkulu i ubio je na mestu. Pre bi se desio IFF kiks da NATO avion obori svog nego to. Btw. najbliže što su NATO površinski brodovi prilazili SRJ je bilo 70km i to samo nekoliko puta kada su pokušavali da isprovociraju naše da probaju da ih gađaju sa P-15 na granici dometa (koji je 80km) što im ne bi bilo problem izbeći a da naši time otkriju svoj položaj.
Kontraverza koju bih ja želeo da se rasvetli je uzrok pogibije pilota Živote Đurića. Da li je u pitanju udes ili obaranje vatrom OVK (na vikiju se u zadnje vreme pominje da je oboren vatrom iz teškog mitraljeza ali to je samo viki...)
Ako ćemo uključiti i period povlačenja ima onaj kontraverzni incident u Prizrenu gde su dva civila, navodno poreklom iz Bosne izrešetana u kolima od strane nemačkog kontigenta uključujući i mitraljeskom vatrom iz jednog tenka Leopard pošto su navodno otvorila vatru iz automatske puške na njih i ranili jednog Nemca. Šta se tu zaista desilo? Ko su bili ti ljudi i šta se s njima posle zbilo (da li su obojica bila ubijena ili je jedan preživeo, ranjen)? Snimak:
Kontraverzan bi mogao biti i pad američkog Herijera pri sletanju na USS Kearsarge navodno tokom trenažnog leta.
Kontraverzan je i slučaj grčkog ratnog broda "Temistoklis" (po wikiju je 1999. u grčkoj mornarici to ime nosio eks američki raketni razarač klase Čarls F Adams) koji je navodno trebalo da učestvuje u operaciji ali je kapetan Marinos Ritsoudis to odbio zbog čega je navodno bio 2 godine u zatvoru. (ako je istina, da li je taj brod, pod drugim komandantom, ili neki drugi grčki ratni brod ipak učestvovao, a ako nije, koja je logika kažnjavati kapetana jednog plovila za nešto što je morala ipak biti odluka državnog vrha). Ja bar nisam našao nikakav izvor o tome koji nije naš (a u kojima ne mogu ni tačan tip broda da potrefe).
Još jedna kontraverza je da li je holandski F-16 oborio mig-29 Predraga Milutinovića (kako NATO tvrdi) ili je samo oštetio mig-29 Dragana Ilića (koji je uspeo da sleti, mada nije posle bio popravljen već ostavljen kao meta) a da je Predraga Milutinovića oborila naša baterija Kuba.
Da li je jedna naša raketna topovnjača zaista oborila bespilotnu letelicu 1. 6. 1999. kao što se tvrdi u tekstu o dejstvima monrarice SRJ 1999.
https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2.....a-i-pouke/
gde se kaže da olupina nije pronađena i bez navođenja koja RTOP je u pitanju) ili je i to propaganda/šta je babi milo to joj se i snilo? U istom tekstu se pominje obaranje 2 aviona topovima bez materijalnih dokaza, to već mirne duše možemo proglasiti za "overclaim" ali BPL već spada u domen mogućeg. Pominju se, dosta ozbiljnije i dva obaranja BPL tokom rata kopnenim boforsima u sastavu flote.
