Kontroverze vazdušnog rata 24/03/99 - 24/06/99

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne znam gde se ovo desilo,moguce u Siriji ali slika govori sve.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Srna, miodrag, Bane san, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukraina bato...

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, nemkea71, miodrag, Bane san, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Inace "zadnji deo" rakete sa kasetnom BG.

• 5Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, pavlo, Bane san, lacko, dani.tomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U poslednjim diskusijama pomenuli smo dileme i kontroverze oko propusta u opremanju Vojske novijim sistemima PVO, a nakon ukidanja sankcija UN, zatim dilemama oko toga da li je trebalo odmah prihvatiti i početi dijalog sa EU/SAD/Rusija čim je problem na Kosovu ekskalirao u rano proleće 1998. godine, dilemama koliko je korisno, a koliko štetno bilo potpisivanje sporazuma o verifikatorskoj (špijunskoj) misiji na Kosovu i u vazdušnom prostoru iznad Kosova sredinom oktobra 1998. godine, kontroverzama oko konfuznih postupaka i naređenja iz Vrhovne komande oko izvlačenja tehnike i MTS i rastresitog raspoređivanja jedinica u prvom kvartalu 1999. godine, zatim kontroverzama oko toga da li je trebalo ili ne prihvatiti sporazum iz Rambujea iz sredine marta 1999. godine i na koncu smo diskutovali i oko kontroverzi vezanim za sam proces pregovaranja oko vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu i njegovog epiloga, rezultata....

Ipak, mislim da ne možemo "zaokružiti" ovaj deo teme, bez pitanja koje nas verovatno sve interesuje: "zašto je Milošević popustio, onda kada je popustio?"

Dakle, razne se tu priče pričaju i mislim da je i ovo prava tema za "kontroverze".
U svojoj knjizi "Agresija NATO na SRJ", general-pukovnik Spasoje Smiljanić, koji je obavljao dužnost komandanta RV i PVO tokom agresije 1999-te godine, kaže se su pregovarači Ahtisari i Černomirdin u Beograd doneli okvirni predlog sporazuma po načelu "uzmi ili ostavi".
Navodi se čak i da je Ahtisari rešenje nametao i pretnjama, pa je tako, navodno, u jednom trenutku zapretio Miloševiću: "Beograd će biti ravan kao ovaj sto. Počećemo odmah da bombardujemo Beograd. U toku nedelju dana u Beogradu će biti pola miliona mrtvih"....
Ovde se Smiljanić poziva i na pisanje "Nedeljnog Telegrafa" od 09/06/1999. godine na strani 2.

Takođe, general armije Dragoljub Ojdanić, tada načelnik Generalštaba VJ i načelnik štaba Vrhovne komande, izjavio je da je lično bio prisutan na sastanku Miloševića sa Ahtisarijem i Černomirdinom kada su doneli okvirni sporazum. Tada je po njegovim rečima Ahtisari jasno rekao da je predlog "uzmi ili ostavi" i da će se, ako se ne prihvati sporazum bombardovanje nastaviti a "Beograd će biti ravan ko ovaj sto", pri čemu je navodno čak i ljutito udario šakom o sto.

Takođe i general potpukovnik Svezotar Marjanović, zamenik načelnika štaba Vrhovne komande tokom agresije NATO i šef delegacije SRJ koja je potpisala vojno-tehnički sporazum sa NATO u Kumanovu dao je intervju za list "Ekspres" 24/05/2019 i na sledeće pitanje novinara: "Šta bi se dogodilo da je agresija trajala još jedan mesec?"
Odgovorio je: Da, ali protiv sebe imate mentalno bolesnog komandanta. Šta da očekujete od takvog čoveka, da normalno razmišlja da li je i dalje besmisleno gađati mostove? Šta to njega briga? Ja mogu da kažem jedno, da je potrajalo, u dobroj meri nas ne bi bilo. Da je Beograd definitivno ostao bez struje? Koliko hiljada stanova ima, frižidera? Došlo bi do zaraze. Koliko hiljada zamrzivača? A ko bi obezbedio noću da ne bude pljačke? Ima li nekoga ko bi mogao to da obezbedi? Ko bi mogao da živi na drugom spratu, a da nema vodu ni struju više od tri dana? To je bila strašna opasnost, na koju je Milošević ukazao. Još je bilo jedno mesto za koje niko nije smeo da garantuje da neće biti bombardovano, a to je Vinča.” Kraj citata
Takođe, rekao bih i da je na pitanje o tome kako je počeo proces pregovora, između ostalog odgovorio : "Kako god okrenuli, manje je zlo izgubiti jedan deo teritorije nego celu državu. Bez obzira na to šta nam znači taj deo teritorije, a znači mnogo. I duhovno i svakako drugačije." Kraj citata

Sa druge strane, komandant Treće Armije general-pukovnik Nebojša Pavković je u svojim sećanjima u intervjuu koji je dao za časopis "a!" rekao sledeće:
"Dok su vođeni pregovori, na Paštriku je vođena neviđena bitka. Dok vi razgovarate o potpisivanju mira, oni vas napadaju toliko žestoko da jednostavno ne znate šta radite, zato sam bio ubeđen da do potpisivanja sporazuma neće doći. Takođe, znao sam da Treća armija može da izdrži koliko god to bude trebalo. To sam rekao i predsedniku Miloševiću, a on mi je odgovorio: „Znam da vi možete, ali ne može Srbija“. Da smo izdržali još dvadesetak dana, i danas mislim da bi došlo do promene u odnosima i razmišljanja svetskih moćnika, možda i u okviru samog NATO." Kraj citata
Ipak, treba reći da se, nakon potpisivanja sporazuma u Kumanovu i general Pavković "pridružio" ostalima u svojevrsnom "pravdanju" potpisivanja sporazuma, još jačim bombardovanjima Jugoslavije i njenih gradova koja bi usledela, rušenjem beogradskih mostova i dr.

Ova dilema nije morila samo nas nego i zapad.
RAzmišljalo se o tome da li je Milošević popustio zbog jačine NATO udara, nekih unutar-političkih sukoba, eventualnog nezadovoljstva u samoj vojsci, strahu da će izgubiti vlast ako se rat nastavi ili se uplašio eventualne kopnene invazije o kojoj se počelo intenzivnije govoriti u okvirima NATO tokom druge polovine maja meseca.

Pa tako u knjizi: "NATO`s Air War for Kosovo: A Strategic and Operational Assesment", se kaže:
Citat:
"Kao što se možemo prisetiti, manipulacija Srbije kosovskim problemom i snažna emocionalna privrženost pokrajini odrazila se na značaju Miloševićevog uspona na vlast i njegovog stalnog držanja na vlasti od 1989. Iz tog razloga, pristupanje zahtevima NATO-a izraženim u predloženim sporazumima iz Rambujea bi, po svemu sudeći, značilo je za njega političko samoubistvo. Do juna 1999. godine, postaje izvesno sledeće: Čini se da Miloševićev opstanak na vlasti zavisi od pronalaska načina da zaustavi bombardovanje i da se graciozno izvuče iz njegovog rastućeg problema.
Iako su mu Ahtisaari i Chernomirdin dali pripremljen izgovor koji mu je bio potreban, sukcesivno pojačavanje intenziteta vazdušnog rata i stalno povećavanje oštećenja najvažnijih srpskih resursa su najverovatnije potaknuli odlučujući pomak u njegovom političkom proračunu, o čemu najbolje svedoči njegovo otvoreno pitanje Černomirdinu 2. juna: "Da li je ovo najbolje što možemo dobiti?" i odgovor Černomirdina: "Ovo je najbolje što možete dobiti. Dalje može biti samo gore po vas". Milošević je na to zaključio: "U tom slučaju, prihvatam takav stav".....
Nasuprot tome, Clarkovo lično priznanje nakon prekida vatre je da su pokušaji napada NATO na raseljene i skrivene snage VJ na Kosovu prouzrokovali malo značajne boli ili neprijatnosti na VJ. To sugeriše, da verovanje da Miloševićeva najkritičnija ranjivost, bombardovanje Clarkovih ciljnih prioriteta u KEZ-u, nije bilo presudno u odluci Miloševića da kapitulira". Kraj citata

Dakle, evo prostora za diskusiju. Ima ovde još stvari o kojima se može diskutovati, ali ovaj, možda predugačak uvod, je bio neophodan.....

• 7Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, bojank, miodrag, Bane san, MB120mm, Kos93, doktor1964
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mnogi su nedužni građani stradali a među njima i Novosađani o čemu je svedok i ova knjiga..

Jedna od prvih raketa pala je u Novosadskoj Detelinari na centar MUPa a negde i zadnjeg dana je frljano po Mišeluku da se ne zaboravi zvuk.
Učesnik sam u sanacijama oštećenja na Žeželjevom mostu u par dana bio i na dežurstvu sa Pontonircima a o gađanjima rafinerije mogu samo da reknem ZLOČIN i to ne samo protiv mira već i protiv stanovnika a naj manje su stradali vojnici dok se za kasarne i vojne objekte i ne divani oni su bili očekivane mete još od jeseni 1998.g ...
Ovo je moj malji dodatak bez želje da skrećem Kubovcu sa teme u koju je zašao a da podsetim na civile...

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Kubovac, draggan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Amerski časopis iz jula donosi pregled zbivanja u ratu sas nas od 16 aprila do kraja Rata ima i neke tabele...


Leva polovina teksta

Desna polovina

Aj te znalci na ingliš pomagajte jel su u cara trojana kozije il kakve drugačije uši...

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, lacko, amstel, Kubovac, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересантно је да признају погодак невом једног ф117 30.04. али кажу да је долетео до Немачке.
А двадесетдеветки уништили више него што имамо мада вероватно су бројали и макете.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, amaterSRB, Kos93, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@.........

Ma spisak je najblaže rečeno "nepotpun". Ne piše recimo obaranje F-16, pogađanje A-10 i još jednog A-10 i slično....I kod bespilotnih ima još oborenih u ovom periodu koji su naveli.
Ipak, treba postavljati sve što zapadni izvori objave, jer je to put da možda mic po mic dođemo do nekih podataka.
Recimo ovaj podatak za još jedan F-117A od 30/04/99 se već može smatrati (ja ga smatram) sigurnom informacijom, jer je objavljen u više zapadnih i američkih izvora, od kojih su neki renomirani časopisi i/ili magazini o vazduhoplovstvu. Ovde nedostaje sudbina aviona, ali opet više zapadnih izvora tvrdi da je rashodovan usled oštećenja....

• 1Ovo se svidja korisniku: lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Amerikancima je modus operandi da nikad ne predstave jasno i transparentno svoje gubitke,naravno da bi im to negativno uticalo na moral i tad i posle agresije.Jedan od kolega radio-amatera iz Uzica je bio u ekipi koja je srusila Chinook pun "ten four" komandosa zeljnih akcije. Razneli ga na Tari KUB-om da su ostale samo froncle od krvavih uniformi na jelama.

• 8Ovo se svidja korisnicima: FOX, amaterSRB, renoje2, Mlav, bojank, aleksmajstor, dani.tomic, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da je neki činuk tokom rata bio pao na Tari bilo bi fotografija za izvoz, pola kremanskih štala, svinjaca, obora i psećih kućica bi bilo bar delimično pokriveno delovima olupine, a ostatak iste bi bio u Vazduhoplovnom muzeju u Beogradu...