U formularu, rubrika ''Primjedba''' prazna totalno.
Inače otac od poznanika je bio '49 na par mjeseci i iako kaže nije puno pričao o tome uvijek je ostalo da je tamo završio bez ikakvog razloga već samo zbog zlih jezika pojedinaca.
Čak su mu i prezime krivo upisali...
sajkaca ::Spisak koji je prikupio Dr Srdjan Cvetkovic istoricar, zaposlen u Institutu za savremenu istoriju, Trg Nikole Pasica 11, a koji ce biti prezentovan sa ostalim materijalom na izlozbi "U ime naroda - politicka represija u Srbiji 1944-1953"
su27 ::sajkaca ::Spisak koji je prikupio Dr Srdjan Cvetkovic istoricar, zaposlen u Institutu za savremenu istoriju, Trg Nikole Pasica 11, a koji ce biti prezentovan sa ostalim materijalom na izlozbi "U ime naroda - politicka represija u Srbiji 1944-1953"
meni nije jasno zasto tajne grobnice? Sumnjam da su tadasnji komunisti na vlasti bas toliko strahovali da bi kopali grobove za 42.000 ljudi (znate li vi koliko tu treba kopanja i radne snage).
Nisu grobnice bile tajne zbog straha od ljudi ili Boga, vec da bi marketinska slika o njima u budnucnosti bila onakva kakvu recimo vide njihovi potomci i dan danas. Sto se tice kopanja, bili su prakticni pa su koristili prirodne geomorfoloske pojave kad god je to bilo moguce.
Dopuna: 10 Jan 2014 10:12
Tekst iz Politike je od pre godinu dana, otuda razlika u brojevima. Spisak ce verovatno biti i duzi...
su27 ::sajkaca ::Spisak koji je prikupio Dr Srdjan Cvetkovic istoricar, zaposlen u Institutu za savremenu istoriju, Trg Nikole Pasica 11, a koji ce biti prezentovan sa ostalim materijalom na izlozbi "U ime naroda - politicka represija u Srbiji 1944-1953"
ova komisija je utvrdila 42.000 (pitam se kako al ajde), da li je komisiju napustio zbog neslaganja u brojkama?
Ако сам добро разумео Шајкачу, то је списак који је већ објављен на сајту ДКТГ.
Списак који је направила Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. се налази на њиховом сајту.
http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/
Тренутно је уписано 55372 лица у регистру.
Међутим, иако је иза овог посла практично стала држава формирањем комисије, постоје велики проблеми у његовом прављењу. Постоји доста дуплих уноса (неки убијени су уписани и у месту рођења и у месту страдања), одређен број лица уписаних у Београду уопште није из Србије (предмети апелационог суда).
Око 2/3 уписаних у овом списку чине лица из Војводине - преко 36 хиљада. Углавном се ради о лицима која су умрла од природних узрока али под тешким условима живота у логору.
У списку се налазе лица која су ухапшена и стрељана од нове власти, са или без суђења, затим припадници ЈВуО, убијени или нестали у Босни, или као одметници после рата, итд.
Стављање свих лица у исти кош, као и мане током прављења су показатељ да је рађено неозбиљно, и да су се трудили да покажу што већи број.
Да не буде забуне - што се тиче броја страдалих, на теми о жртвама у ДСР сам написао да претпостављам да је од НОВЈ или савезника страдало између 60 и 80 хиљада људи, већи број од оног који је комисија нашла. Нису пописани Немци припадници немачких оружаних формација, припадници квислиншких формација и у највећем броју припадници ЈВуО страдали и нестали у Босни.
