Šah - Simbol borbe Istoka i Zapada i Hladnog rata ?!

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Димитрије Бјелица интервјуише Фишера,говоре о Капабланки.Ови култни снимци данас представљају праву драгоценост.Сниман је и серијал у Сарајеву о најбољим играчима по Фишеровом избору,али не могу да нађем...

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
По многима партија Века.13-годишњи Боби против Берна/ЦРНИМА!!!/.Првенство САД-а,Гринфелдова одбрана.

• 6Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, sekretar, Skywhaler, voja64, natrix, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Пар шаховских комплета из моје колекције:
Гарнитура из Турске, класичне дрвене фигуре, и богато украшена табла са интарзијама. Са друге стране наравно тавле.




Металне фигуре у египатском стилу. Турски трговац ми их је увалио по смешно цени јер му се поломила табла која је ишла уз њих.



Фигуре у кинеском стилу, као скулптуре из гробнице првог краља. Табла око 30цм.



Индијске фигуре од камена, табла је око 25цм.



Пластичне фигуре за шоги (јапански шах). Таблу сам поклонио.

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, sekretar, natrix, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

... imam nekoliko garnitura, ali sve su za svakodnevnu upotrebu... osim jedne...




... ne znam koliko je stara, ali sećam se da je za mene, kao klinca, predstavljala pravo malo čudo kada bi je pokojni stari izvukao... ima oko 40, možda i više godina, bila je poklon majke ocu... ne znam gde je i kako nastala, ali iz nekog razloga stil izrade mi vuče na ruski... lako je moguće da nisam u pravu... Očigledno, mnogo mi pre znači, pre svega, iz sentimentalnih razloga, a izvlačim je samo kada odmeravam snage sa meni bliskim osobama i, da se ne lažemo, da bih joj se kao nekada divio...

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Топло препоручујем фирму CAISSA COMMERCE из Новог Београда,ул ако се не варам Бежанијских илегалаца бб.Могу се набавити елитне такмичарске гарнитуре,али и украсне за праве сладокусце.Такмичарске нису тако скупе,за ове остале не знам.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Први меч Маршал-Капабланка.Капа у том моменту готово да није знао ни једно отварање како треба...но!

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Да сиђемо мало међу обичне смртнике.Ниш је одувек сматран изузетно јаким шаховским центром.У време старе ЈУ,*Жеља* је био готово стандардан прволигаш.Слика је скоријег датума.Не познајем баш све.Седе Жиле,Вук,Макса,Жељко....Стоје Сандра,Чоки...

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, MB120mm, vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На данашњи дан 1926. рођен је Никола Караклајић српски шахиста, репрезентативац и првак Југославије у шаху, интернационални мајстор.
Као члан репрезентације Југославије на Олимпијади у Москви 1956. освојио је сребрну медаљу. Налазио се и у селекцији која је 1957. на првом екипном првенству Европе у Бечу заузела друго место. Деценијама је радио као шаховски тренер. Био је селектор репрезентација Малте, Сингапура, Шри Ланке и Уједињених Арапских Емирата. Читав радни век провео је у Радио Београду, где је радио као новинар и музички уредник. Караклајић се сматра првим музичким уредником у негдашњој Југославији који је дозволио емитовање рок музике.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Караклајић није био само селектор УАЕ.Био је и тренер млађих селекција.На ОПЕН *Бела Црква*,довео их је гомилу20+.Разних узраста.Мени је запало да играм с једним омладинцем тако око 20 година,тешко је проценити.У неко време запао сам у нешто слабију позицију,али је он негде нешто пропустио и чак изгубио.Ако је партија трајала 2,5 сата,онда је Караклајић исту анализирао са нама још толико.Био је упоран да докаже како сам био изгубљен.Некако је увек испливало до некаквог ремија.Разишли смо се без *консензуса*

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Занимљива прича о почетку играња гоа у Европи, блиска овом форуму.
Иако су ранији путници описали игру још раније, тек у другој половини ХХ века се проширила игра по Европи. Занимљиво је да се игра прво играла у Пули, бази Аустроугарске морнарице.

На врхунцу је око 200 људи играло у Пули, међутим после рата се то осуло.

Citat:Origins of Go in Europe

British Go Journal No. 55. March 1982. Page 19.

This article was written by the late Ervin Fink of Yugoslavia, and distributed at the European congress in Zagreb in 1974. It contains an interesting eye witness account of the origins of go in Europe.

"We cannot be much in error if we say that the game of go became known in Europe at the beginning of this century. Compared with chess, which has been played in Europe for some 400 years, the relatively late appearance of go in Europe is surprising, since its origins date back about 4,000 years. After all, both chess and go have much in common: both are board games played with two sets of pieces, both are games of intellect, and both originated in Asia. There are probably many reasons for the late appearance of go in Europe. One of these reasons is, as Dr. Emmanuel Lasker, the famous Chess Champion, mentioned in his book "Brettspiele der Völker", that the mobility of chess pieces suits the European mentality better than the immobility of go stones - although we know that the game of go is not less (probably more) dynamic than Chess. Anyhow, it was only toward the end of the 19th. century, when Japan opened her frontiers, first to the ships of Commodore Perry and then to trade, diplomacy, science and arts of the western world, that Europe learned of arts and customs of the Far-East, and of their game of games.

Certainly there were more attempts at introducing and spreading the game of go in Europe, but most of them are forgotten. It would be interesting to find out those actions, those efforts, that left deeper impression in the history of go. Due to the lack of reliable information on more important attempts, I shall recount only one of these, which happened over 50 years ago, and which I myself took part in.

In 1914, just before the beginning of World war I, I was midshipman on the fast cruiser "admiral Spaun". My ship was at that time stationed at Pula 1 the main port of the Austro-Hungarian Navy. I used to spend my off duty evenings playing chess in the Navy club, where there were always a lot of Kibitzers, and there I met Lieutenant-Commander Artur Jonak von Freyenwald 2. He rather praised my game, and invited me into his ship to show me a Japanese game - go, which he said was more interesting than, chess. Of course I accepted his invitation, and after a series of lessons I daresay I improved rather quickly.

With great will and energy did Jonak strive to acquire new converts to his game, mostly among younger Navy officers. In a short time he attracted a number of enthusiastic go players. They in their turn attracted yet more players, until it became rather like an epidemic. Go was played on board ships, in coffee houses, in Navy clubs etc. Soon go sets with glass stones and a folding board were available in a Pula bookshop. It was Jonak who did most to spread the game, and for his devotion and tireless activity he got the name "Jonak, god of Go". - After Jonak's death in the war, our go club had no leader anymore. Flames of the "go-fire" in Pula died out and winds scattered the sparks of the glowing fire. There had been more than 200 active go players in our club, and I think it was the strongest, and certainly largest go club in Europe, at least before 1918.

Although the "go fire" in Pula went out, some sparks survived 3. One of these glowed on in its country - trying to light a new fire. Many a success of our chess players convinced me that there was the interest and necessary talent for games of intellect in Yugoslavia. This fact strengthened my conviction that in my country favourable grounds for go exist and that is why I decided to try to spread the game of go in Yugoslavia. I tried to make a breakthrough in many ways: articles in newspapers, pamphlets, lecture Radio-television, contacts with chess clubs, making improvised go sets etc. At last I found by accident a group of students of Ljubljana University, who were playing go. They had learned the rules and not much else from an article I had written for a weekly "Tedenska Tribuna" in December 1960. They were very enthusiastic, found many new players, mostly "converts" from chess and they eagerly studied those few books on go that I had. In 1961 we founded "Go-drustvo Ljubljana", the first go club in Yugoslavia. We strived and succeeded in spreading go, and after a while there appeared many go clubs in all parts of Yugoslavia. At the same time, we tried to improve our skill and to come even with the best European players, and I think we did it. Of course, we hope to achieve more than that. - And that is how from the beginnings in Pula the game of go established itself in Yugoslavia."

Notes:
Pula is a well known Yugoslav port in the North Adriatic
Lieut. Cmdr. Artur Jonak von Freyenwald was born in Salzburg (Austria) When I met him, he was first officer on the minelayer "Kameleon". In 1914 he was on the cruiser "Kaiserin Elisabeth" in Tsingtau, where he became addicted to go. In 1918 he died in Boka Kotorska (now in Yugoslavia, South Adriatic coast) when some mines accidentally exploded during a minelaying operation.
One of many go players was one Lieut. Cmdr. Froeschl, a close friend of Jonak. He was very active in Go in his native Vienna. Of the activities of other go players from Pula I unfortunately do not know anything.

Крстарица Адмирал Спаун која се спомиње у тексту:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Поручник б.б. Артур Јонак Фрејенвалд, пасионирани играч који је покренуо целу ту причу, је погинуо приликом рада са подводним минама у Боки, августа 1918. године.

Оно што је занимљиво је да је Ервин Финк почетком 60-их година, кад је био у пензији, ступио у контакт са Јапанцима у Словенији, који су га повезали са осталим клубовима гоа у Европи, и тако су почели поново да играју го у Словенији. Убрзо се та игра раширила и на Хрватску, Босну и Србију.