PARS 9K31 Strela-1 (SA-9 Gaskin)

• 1Ovo se svidja korisniku: strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ево једне убедљивије шеме путања Стреле-2М и Стреле-1М


Да би се избегле ситуације веома оштрих заокрета, С-2М се лансира у одласку, а С-1М у доласку циља.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Georgius, shmele
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sasakrajina ::Moze li neko da prenese iskustva o borbenom koriscenju sistema u ratu 99 i eventualne uspjehe protiv agresora

Sva borbena iskustva treba cuvati ljubomorno i sve pogotke takodje. Neprijatelj ne mora da zna kako smo koristili nase sisteme i kako smo preziveli tih 78 dana. Evidentno da ja nasa PVO prezivela rat 99 i cak sta vise uzvratila i to veoma uspesno. Agresor je znao sta smo imali, koje sisteme i kakve su im karakteristike i to je maksimalno koristio i izbegao vece gubitke. Naravno nije znao samo to koliko smo blesavi da se suprostavimo. Samo pogledaj satelitski snimak tvoje ulice sa googla i malte ne videces svoj automobil u dvoristu. Ja i dan danas mogu da vidim polozaje moje baterije s1m preko tih googl snimaka a proslo je vec dvanaest godina. O borbenim iskustvima na ovom sistemu mogao bih da pisem mnogo jer secanja naviru. Kad sam sreo ratnog druga iz baterije, posle nekih pet godina od zavrsetka rata, pitao sam ga da li razmislja o ratu a on mi je odgovorio da ne prodje ni jedan dan da ne misli o tome. Isto je i sa mnom, ja jos nisam izasao iz mog BRDMA i ako je proslo dvanaest godina. Vazno je da se sa kolena na koleno prenose borbena iskustva, da oni koji su ucestvovali to sve prenesu na mladje generacije. Nije stvar u tome sto je nasa strela 1m zastarela (bila je ona i zastarela 99) stvar je u nacinu razmisljanja operatora i citave posade. Doci ce i novi sistemi PVO u nasu Vojsku kad tad i doci ce mladi operatori, ali nije stvar u tome sesti na mesto operatora ukljuciti napajanja prebaciti prekidac na boevoe i cekati da ti neko najavi dolazak aviona iz pravca 6. Citajuci tekstove sa ove teme zaista sam bio odusevljen da ima dosta ljudi koji se interesuju za ovaj sistem i da imaju toliko informacija o njemu i toliko iskustva. Slazem se mnogo sa konstatacijom da je operator tu vrlo bitna karika. Na pocetku rata komandir (rezervista) je sazvao sastanak cele baterije, bilo nas je tog trenutka oko 30, i pitao je da li ima smisla da ulazimo u vozila nocu da li da rizikujemo jer se nista ne vidi. Posto sam ja bio prvi koji je stigao u bateriju 24.marta 99 i vec sam imao nekog iskustva svi ljudi su se okrenuli ka meni, potpuna tisina, svi gledaju u mene i cekaju odgovor. Kasnije mi je jedan od drugara rekao pa mi ovde postojima samo zbog vas trojice cetvorice vi ste ti koji ispaljujete. I jeste dobra konstatacija da operator mora da bude osoba jako dobrih kvaliteta ne omalovazavajuci doprinos ostalih u bateriji. Jeste bilo naporno tih dana a narocito noci i jeste tesko fizicki okretati kupolu sa raketama. Ali u kompletu je postojala uljna pumpa a postojala su i mesta gde se to ulje ubrizgavalo tako da se kupola lakse okretala. A isto tako ako je vozilo po nagibom kupola se teze okrece, mi smo to resavali tako sto smo ukopavali prednje ili zadnje tockove da bi dobili sto horizontalniji polozaj vozila. Stavljali smo po dve rakete na lanser da bi sve to bilo lakse za manipulisanje, ja sam dosao do zakljucka da mi najvise odgovara da na lanserima rakete budu blize kupoli. Ukoliko je operator dobro uvezban, strpljiv i motivisn a narocito ako sve to dozivljava kao sport (kao lov) i ako ga drugari iz posade prate u svemu tome onda je strela 1m jako opasno i precizno orudje. Da ne govorim o tome ako batrerija ima nekoliko takvih odeljenja. Ne znam da li treba pricati o konkretnim iskustvima, mozda je i dobro sto nema zvanicnih prica o obaranju raznih letilica na raznim lokacijama gde je dejstvovala nasa PVO. Jer kad se prica jednom isprica onda se veo tajne skida sa nje i onda se sve demistifikuje i onda se o tome prica kao dobar dan. Oni koji su leteli te 99 iznad nase teritorije znaju koliko je puta na njih dejstvovano, koliko im je oboreno i osteceno letilica i treba da ih brine sto su im ovakvi sistemi (old tajmeri) zadali toliko problema.
Pozdrav svim ljubiteljima, operatorima i posadama strele 1m

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

strela ::.................................
Ne znam da li treba pricati o konkretnim iskustvima, mozda je i dobro sto nema zvanicnih prica o obaranju raznih letilica na raznim lokacijama gde je dejstvovala nasa PVO. Jer kad se prica jednom isprica onda se veo tajne skida sa nje i onda se sve demistifikuje i onda se o tome prica kao dobar dan. Oni koji su leteli te 99 iznad nase teritorije znaju koliko je puta na njih dejstvovano, koliko im je oboreno i osteceno letilica i treba da ih brine sto su im ovakvi sistemi (old tajmeri) zadali toliko problema.
Pozdrav svim ljubiteljima, operatorima i posadama strele 1m

Добро дошао оператору.
Како си започео причу, рекох ........ па порекох.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da su nasi Amerima vec sve ispricali.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Georgius, babaroga, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zixo ::Mislim da su nasi Amerima vec sve ispricali.

Verovatno postoji određen broj staresina i vojnika koji bi prosledili sve moguce informacije i podatke o nasim iskustvima u protivvazdusnim borbama 99 jer smo mi sada sa Amerikancima "prijatelji", ali verujem da postoji mnogo vise onih koji o tome pricaju u najuzem krugu prijatelja ili uz koju casicu vise. Svi ti nacini kako su se snalazili nasi borci nisu nista epohalno i nista neverovatno i Amerikanci nisu glupi da ne mogu da provale kako je sve to izvedeno i kako je nas PVO preziveo i uspeo da uzvrati po kojim udaracem. Ali zasto im pomoci pa neka se malo pomuce neka zaposle jos po kojeg strucnjaka da obiđu nase jedinice PVO, kao sto su i radili, pa neka naprave timove koji ce to proucavati i neka potrose još po koji dolar na nas. Zasto im pomoci da stvore pretpostavke da na slican nacin mogu da se snalaze i bore Libijske snage PVO ili neke druge. Hteo sam da dodam još nešto. Imali smo mogucnost da tokom rata koristimo i trenazer koji je bio izmesten u jedno preduzece. Na trenazeru postoji mogucnost da se on podesi tako da cilj dolazi na razlicitim visinama i da se krece razlicitim brzinama. Tako da, recimo, zadamo da se avion krece u dolasku na visini od 3km pri brzini od oko 300 m/s. Period od prvog do poslednjeg trenutka za lansiranje rakete na avion u dolasku je neverovatno mali i to je svega nekoliko sekundi. Posto je trenazer davao mogusnost da se cilj prati na visini od 3km i da najveca brzina aviona koji se prati moze biti do 300 m/s ja sam izveo zakljucak da su nase mogucnosti dejstva u tim granicama. Nekoliko dana smo satima to isprobavali na trenazeru i dosli smo do zakljucka da je moguce dejstvovati po tim parametrima. Neko je u predhodnim tekstovima pomenuo najkrace vreme koje je potrebno da se lansira raketa (mislim da je receno oko 7 sekundi). To vreme je mozda malo duže ukoliko je motor vozila ugašen i ukoliko je operator i ceo sistem u pasivnom stanju. Ali sinhronizacijom rada cele posade to vreme je moglo biti bitno skraceno i mi smo to uspevali da odradimo za najdalje 3 do 4 sekunde, a u situacijama direktnih naleta preko nasih polozaja, mogli smo trenutno da lansiramo a to znaci samo sekunda koja je potrebna od trenutka pritiska dugmeta za lansiranje do izaska rakete. Neko je još rekao da teoretski mogu da se lansiraju do tri rakete na jednu letilicu. Teoretski je moguce ali prakticno posle ispaljene rakete oko vozila se oslobodi velika kolicina dima da je prakticno nemoguce nastaviti pracenje istog cilja bar nekoliko sekundi dok se dim ne raziđe. To znaci da je cilj uveliko promenio poziciju i da posadi preostaje ili da vozilom odmah promeni položaj što dalje od mesta lansiranja i da se maskira na bezbednom mestu ili da ukoliko nisu tako hrabri odmah napuste vozilo i odu što dalje od njega. Sve ove radnje nisu nikakva tajna to je samo dobra uvezbanost posade i radnja koja je ponovljena bezbroj puta. Veliki je broj onih koji ne priznaju uspesna borbena dejstva naseg PVO ili cak sve to omalovažavaju (ima ih na forumima koliko hoćeš) u smislu nista niste pogodili samo f 117 i f 16. Ja imam poruku svima njima. Vojska i PVO je tih dana i meseci izvela neviđena naprezanja ljudstva i tehnike. Da bi se došlu u poziciju lansiranja jedne rakete s1m bilo je potrebno odraditi toliko radnji u kratkom vremenskom periodu da ja evo i sad ne mogu da verujem je ta moja baterija sa toliko entuzijazma funkcionisala. U vrlo kratkom roku obzirom na brojno stanje (baterija je kompletirana ljudstvom posle nekoliko nedelja) ljudi su izvukla tehniku iz magacina, na leđima doneli rakete do položaja i vec 25.3.99 prvo odeljenje naše baterije je zaposelo položaj i bilo je spremno za dejstvo. Vremenom kako je tekla popuna mi iskusniji smo brzinski podsecali novajlije na to kako funkcionise sistem. Posle nekih mesec dana svih šest odeljenja u oba voda je bilo popunjeno, naravno nije se moglo ocekivati da znanje i motivacija kod svih bude na istom nivou. Od tog prvog izlaska 25.marta do poslednjeg dana rata naša baterija je bila 24 sata na borbenom položaju. Ja bih jako voleo da smo imali tungusku ili tor ili točku ali greota je omalovažavati želju svih tih boraca da rizikujući svoje živote u kabinama raketnih sistema, vozilima BRDM, pragama PVO topovima pokušaju odbraniti svoju zemlju.

• 2Ovo se svidja korisnicima: strela, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stela
Vi i slicni vama ste za mene pravi heroji i predstavnici pravih vrednosti ovog drustva,hvala bogu pa me je napravio jedan takav ,ako vam nije tesko prepricajte neko vase dejstvovanje i eventualni pogodak,cisto da mi mladji imamo priliku da cujemo pravu istinu i da nastavimo da vrednujemo vasa velika i hrabra dela na pravi nacin,ako necete javno to da iznesete na forum posaljite na pp,jamcim vam da ce ostati izmadju nas.

Sve najbolje vama i vasim bliznjima.

• 1Ovo se svidja korisniku: strela
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

И мене би занимало исто што и Лацка занима а верујем и огромну већину других форумаша. Тако да ако одлучите да нешто напишете, бићемо почаствовани да прочитамо то јер премало је информација у вези успешних дејстава и оборених авиона од стране наших ракеташа.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lacko ::Stela
Vi i slicni vama ste za mene pravi heroji i predstavnici pravih vrednosti ovog drustva,hvala bogu pa me je napravio jedan takav ,ako vam nije tesko prepricajte neko vase dejstvovanje i eventualni pogodak,cisto da mi mladji imamo priliku da cujemo pravu istinu i da nastavimo da vrednujemo vasa velika i hrabra dela na pravi nacin,ako necete javno to da iznesete na forum posaljite na pp,jamcim vam da ce ostati izmadju nas.

Sve najbolje vama i vasim bliznjima.

Lacko
hvala na komplimentu i lepim recima, prihvatam to u ime cele moje baterije.

Imali smo tih dana veliku podršku naroda. Ljudi su donosili u bateriju svega: i cigara i sokova, žene iz sela su mesile kolače i slale. Kad bi sišli u selo ljudi su nas zvali u kuće, svi su hteli da pomognu i to nam je mnogo značilo. Imali smo i baterijsko kuče, jednog dana nam se prišljamčila kučka (mešanac) nazvali smo je Čelzi (po Klintonovoj ćerci). To kuče je vojska hranila i ono se nije odvajalo od nas. Niko nije mogao neopaženo da se približi bateriji a da ona ne zalaje i da ne počne da kidiše na neznanca. U kišno vreme kad nije bilo moguće dejstvo organizovali smo noćne straže i patrole duž položaja i ona je celu noć provodila sa borcima. Najinteresantnije je bilo kad je odeljenje na položaju, kad je posada u vozilu i kad je gorelo nebo od paljbe praga, preleta naših raketa i kad se čula buka neprijateljskih aviona iznad nas, Čelzi se sakrila ispod vozila i cvilela. Tako je tužno cvilela ali nijednom nas nije napustila, sa svakom posadom je provodila po celu noc na položaju. Jednoga dana verovatno iz zahvalnosti momci iz baterije su joj napravili kućicu a pred kraj rata je izlegla mlade. Međutim strah se uvukao i u nas, u početku smo spavali u nekim polu srušenim kućama na samom položaju i noću kad krenem na smenu čujem kako momci spavaju i svaki tako teško diše u snu kao da je pretrčao ko zna koliko kilometara. Jednom su nas gadjali i bombe su padale vrlo blizu nas, istrčali smo jedni preko drugih napolje i kad se sve smirilo vratili smo se nazad u kuću. Jedan od vojnika, malo stariji čovek oko 50 godina čučao je ispod stepeništa sklupčan i nije se pomerao. Počeli smo da ga dozivamo i mislili smo da se šali ali on se nije pomerao, onako sklupčan gledao je u nas i ćutao. Sledećeg trenutka vratio je glavu među kolena i ostao tako sklupčan još nekih dvadeset minita. Jako se plašio noćne straže, pa smo ga oslobodili toga. Neke posade su bile prestrašene jer smo svi znali da ako dođe do direktnog pogotka nema nikakve šanse da se preživi. Mi smo se u šali zezali da će biti mešano meso ako nas nešto rokne. I zaista ja razumem taj strah, prirodno je da se čovek plaši. Kroz prozor za osmatranje gledam kako lete projektili na sve strane, vidim kako padaju bombe sa svih starana. Dobijam informaciju o naletu neprijateljskih aviona i od pojasa na gore sam potpuno miran, lice mi je na nišanskoj spravi ruke su na palicama za upravljanje lanserom ali noge, noge se tresu cupkaju i ne mogu da ih kontrolišem. Vreme prolazi i nekako sam uspeo da prevazidjem to, ali druge posade i nisu baš uspevale. Iz nekih vozila posle noćnih smena mogle su se lopatama izbacivati flaše rakije, vinjaka, votke i sličnog. Jednostavno napiješ se i neka dođu tu smo i niko nam ništa ne može. Ja sam im govorio, ako već ne smete da dejstvujete i ako ste popili pa što glavu uludo da izgubite nemojte ni da ulazite u vozilo. Jednom prilikom sam vozaču iz drugog odeljenja rekao da neću da ga budim za smenu pošto je već malo popio, on mi je na to odgovorio: ako me ne probudiš ubiću te. Naravno da sam ga probudio, to je bio jedan sjajan momak porodičan čovek koji nije hteo da pobegne, da ne izađe na položaj, ali se strah uvukao u njega i morao je da pije kako bi mu se granica straha pomerila.
Nismo mi bili nešto mnogo hrabri, takvo je bilo vreme i svako ko se odazvao na poziv otadžbine dao je doprinos odbrani zemlje. A Vojska je tih dana veoma dobro branila svoju zemlju.
Još jednom hvala na lepim rečima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Мада је слика са оригиналног БРДМ-2, исти је распоред уређаја код комадира одељења и на Стрели 1М

с лева у десно:
- радиолошки детектор;
- ТНА-3, и
- РУ Р-123

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vozila su posedovala i sistem sa IC za kretanje vozila noću.Mislim da se montirao u zoni gde se nalazi komandir BRDM-a.Bilo bi zanimljivo da nam neko objasni kako je radio. [/quote]

Stinger Pancevo

Uredjaj za kretanje nocu je bio u kompletu i moje odeljenje ga je koristilo. Te 99 imali smo izricito naredjenje da se tokom noci ne vrse nikakvi pokreti tehnike osim u slucajevima posle eventualnog dejstva. Bez obzira na mogucnosti dejstva nocu s1m, imali smo naredjenje da budemo u vozilima i da lansiramo rakete ako to budemo mogli. Pretpostavka je bila da ako budemo lansirali raketu tokom noci moracemo isto tako po mraku i da promenimo polozaj. Predpostavili smo da je glupo da palimo obicna svetla i da se tako krecemo po brdu, pa smo se odlucili da postavimo IC uredjaj. Uredjaj u nasem vozilu imao je kablove dovoljno dugacke da se on postavi na vizir vozaca. Uredjaj smo postavili, ukljucili smo infra crvena svetla i na viziru postavljenog uredjaja pojavila se zelena svetlost. Sve smo pokusali da uradimo ali nista samo zeleno. I naravno posle par veceri neko je slucajno spustio metalni kapak (koji je ometao posmatrenje) ispred vozaca i onda se sve odlicno videlo. Naravno pogled je zelen ali sve se vidi odlicno i put i drvrce i ljudi. Medjutim u voznji po neuredjenom terenu vozac nije mogao bas da drzi lice na viziru sve vreme jer mu je onda bilo tesko za upravljanje (oni koji su vozili BRDM znaju koja snaga je potrebna vozacu) a usled neravnina po kolskim putevima i neuredjenom terenu cesto je udaraio glavom, celom i licem u ostre delove uredjaja. I zaista pri malo vecim brzinama vozila po neuredjenom terenu koriscenje uredjaja nije bilo bas bezbedno. Ja sam pokusao da uredjaj prebacim na vizir komandira kako bi on mogao da se pomaze rukama i tako zastiti lice i da navodi vozaca na pravi put kojim vozilo treba da prodje (vozac to nije mogao jer su mu ruke bile na volanu) ali kablovi koje smo imali nisu bili dovoljno dugacki. Kako konkretno radi uredjaj. Pretpostavljam da je to slicno kao pasivni nisan ili bilo koji uredjaj za nicno osmatranje. Da smo ovakav slican uredjaj imali na nisanskoj spravi (pod uslovom da sa sa njim moglo videti dovoljno daleko) moguce da bi efikasnost dejstava tokom noci bala veca. Ja moram zaista da jos jednom izrazim divljenje na velikom broju informacija o ovom sistemu koje poseduju ljudi koji su radili na njemu. Moja baterija je imala takodje jednog takvog momka koji je sve znao o streli. Njih dvojica dodju dzipom iznesu uredjaje provere rakete, provere aparaturu za lansiranje, zamene delove koji nisu radili i teraj dalje do sledece baterije. Dolazili su otpilike jednom nedeljno kao doktori, a mi smo se jadali sta ne valja. Citajuci ovaj forum i ovoliku kolicinu informacija o ovom sistemu mislim da je nas kadar daleko daleko osposobljeniji od recimo oficira i vojnika iraka, libana, libije i drugih zemalja gde je eventualno s1m koriscen u borbi. Na svu srecu nase s1m ce najverovatnije docekati svoju duboku starost i u penziju ce poneti epitet sistema koji se borio protiv najjace vazdusne sile koliko je god mogao zahvaljujuci odlicnim oficirima, podoficirima i vojnicima koji su iz njega izvukli maksimum.

pozdrav

Добро дошао оператору.
Како си започео причу, рекох ........ па порекох

Ljubasav

Hvala na dobrodoslici
Ti bi mogao da odrzis po neki seminar po bliskom istoku iz s1m a mi ostali forumasi da napravimo jednu dobru bateriju ko zna za ne daj boze.

pozdrav