|
dani.tomic ::Neka kaze Kubovac. Ali ja mislim da je veci problem ove dronove detektovati, nego unistiti.
To je oduvek "dilema" ne samo ovde na forumu. Po "definiciji" OAR Tor-M1 bi trebao otkrivati ciljeve sa odraznom površinom većom od 0,1 m2. To se određuje na osnovu verovatnoće otkrivanja, koja ispod 0,1 m2 pada ispod 0.5 (50%). Po toj računici Rusi su definisali da je otkrivanje BPL moguće sa verovatnoćom od oko 0.7 na daljinama od 9-15 km. Mi u ovom trenutku ne znamo RCS (radarsku odraznu površinu za dronove FP-1 i FP-2, ali ja bih rekao da su to nešto "smanjene" verzija Bajraktara, čiji RCS za radare koji rade u centimetarskom opsegu (S i X) iznose od 0,32 - 0,38 m2, tako da bi odrazne površine možda za FP-1 i FP-2 mogle biti nešto niže i manje povoljne, imajući u vidu i materijale od kojih su izrađene. Ali dakle, sve bi ipak trebalo biti u okvirima mogućnosti otkrivanja osmatračkog radara Tor-M1.
E sad, postoji tu i "momenat" oko režima rada osmatračkog radara kod Tora. Radar ima dva režima rada, prvi kod skeniranja u donjoj zoni od 0-32 stepena po elevaciji i drug u gornjoj zoni od 32-64 stepena. Osmatrački radar skeniranje po azimutu vrši mehaničkom rotacijom, a po elevaciji sa 8 prijemnih snopova širine po 4 stepena.
Interval skeniranja iznosi 1 sekundu tokom koje se mogu skenirati bilo koje 3 sektora po visini, pa je dakle potrebno 3 sekunde za skeniranje cele jedne zone i onda isto tako još 3 sekunde za skeniranje donje zone, ukupno oko 6 sekundi za ceo sektor.
Iako su ta prebacivanja zona relativno "brza", ipak jedno vatreno oruđe ne može jednovremeno da skenira celu zonu od 0-64 stepena po elevaciji, pa se preferira rad 2 oruđa u sistemu "veza". Tada jedan skenira jednu, a drugi drugu zonu ili već po drugim kombinacijama.
To je sve opisano u nekim "normalnim" uslovima, povoljnih vremenskih prilika, bez elektronskog ometanja i odbijajućih klatera od okoline, mada je radar opremljen savremenim sistemom selekcije pokretnih ciljeva sa opcijom suzbijanja klatera i pasivnih smetnji.
Raketa je, sa druge strane, opremljena sa radarskim upaljačem koji se u datom trenutku aktivira i počne emitovati impulse. Reflektovani signali se primaju na prijemniku upaljača i trebalo bi, kada se primi "dovoljan" broj impulsa da aktivira detonaciju bojeve glave. Videli smo na nekim primerima da nije došlo do toga, već je raketa proletela praktično pored bespilotne letelice (ne konkretno ovog tipa)....
|
