|
Tajvan kao ostrvska drzava velicine ugrubo duplo manje od Srbije a koja je pod pretnjom invazije od strane Kine, i sa suzenom mogucnosti nabavke oruzja iz inostranstva, se uglavnom uvek oslanjala na americke sisteme i domaci razvoj.
Odbrana Tajvana je najvise orijentisana na odbijanje amfibijske invazije iz pravca zapada i severa(Tajpej) a sto je delom uslovljeno i reljefom jer se istocnom stranom ostrva pruza planinski venac visine do 3900 m koji delom cuva "ledja" ostrvu. Takodje vecina gradova i stanovnistva se nalazi u zapadnom delu izuzev Tajpeja koji je na severu ostrva.
Najnizi nivo PVO je organizacijski deo kopnene vojske i uglavnom ga cine laki prenosni sistemi i protivavionski topovi razlicitih kalibara.
Na samom dnu nalazi se T-82 i T-82M, sistem sa dva topa 20 mm gde je iskorisceno postolje americkog M-45 Quadmount a nekadasnji mitraljezi 12.7 mm zamenjeni topovima 20 mm. U modernizovanoj verziji sistem ima i laserski daljinomer, balisticki kompjuter i termalni nisan.
Tajvanski institut NCIST je za potrebe mornarice i obalske odbrane razvio modernu RCWS verziju sa jednim i dva topa pod oznakama XTR-101 i XTR-102 sa elektroptickim sistemom za nisanjenje i efektivnim dometom od 2000 m. Ovi RCWS sistemi pored bliske PVO zastite imaju i sekundarnu ulogu za dejstvo po kineskim snagama prilikom iskrcavanja. Sistemi su postavljeni na isturenim ostrvima i obalskim polozajima.
Tajvanska vojska je decenijama koristila topove 40 mm Bofors L60 i verzije L70 nabavljene 80ih godina. Vucene verzije tih topova su povucene iz naoruzanja do 2015. ali i dalje se na snimcima i slikama mogu videti topovi na vezbama u obalskim baterijama. Sobzirom da topovi nisu modernizovani za predpostaviti je da im je primarna uloga dejstvo po desantu ali ne treba iskljuciti i njihovu upotrebu u slucaju opste invazije i moguceg izvlacenje topova iz rezerve.
Glavni prenosni sistem Tajvanske vojske je americki FIM-92 Stinger sa poslednjim sistemima isporucenim u F verziji sa Block I poboljsanjima. Tajvan je takodje korisnik i verzije sa dvostrukim nosacima raketa, DMS( Dual Mounted Stinger). Dugo godina je to bila jedina verzija u Tajvanskom naoruzanju zbog odbijanja Amerike da im proda prenosne verzije zbog odnosa sa Kinom.
Pocetkom 80-ih godina Tajvan je za potrebe trupne PVO od Amerike nabavio sisteme MIM-72 Chaparral u veziji C i F. Chaparral je sistem koji koristi rakete AIM-9 prilagodjene za ispaljivanje sa zemaljskih sistema. Zvanicno poslednji sistemi bi trebalo da su povuceni iz upotrebe do prosle godine ali sobzirom da Tajvan iste i dalje koristi na Fregatama, i da sami proizvode svoje verzije raketa za sistem Antilopa, ocekivati je da su za sada povuceni u rezervu i da postoji mogucnost reaktivacije.
Sa uvodjenjem u upotrebu Stingera DMS Tajvan je tokom 90-ih nabavio i znatne kolicine sistema AN/TWQ-1 Avenger, ukupno 74 vozila. Avenger je tako postao okosnica trupne PVO. Vremenom su sistemi modernizovani domacim komponentama i dobili su nove uredjaje za pracenje, ciljanje i komunikaciju a najznacajnije unapredjenje je uvodjenje domacih 3D PESA radara MPQ-90 Bee Eye.
Kao zamenu za starije sisteme Chaparral tokom 90-ih godina razvijen je domaci sistem TC-1 Antilopa. Slicno svom prethodniku sistem Antilopa koristi rakete na bazi AIM-9 ali domace verzije sa domacim komponentama i poboljsanim sposobnostima u odnosu na starije verzije AIM-9 sa oznakom TC-1L. Sistemi su montirani na dvoosovinske kamione kao jeftinije za upotrebu iako je prototip bio montiran na Hamvi. Za detekciju i navodjenje ugradjen je radar CS/MPQ-78 dometa 30 km kao i FLIR. Domet raketa je po nekim podatcima do 9 km po daljini i 3 km po visini mada su podatci za rakete i radare jako sturi i nepouzdani.
Za potrebe bliske odbrane avio baza 1979. od Svajcarske je narucen sistem Skygard GDF-002 sa topovima 35 mm. Ukupno je nabavljeno 52 topa sa 24 kontrolne stanice Skygard FC a sistemi su stavljeni pod komandu RV. Ubrzo nakon toga od Amerike su nabavljeni lanseri sa raketama AIM-7F Sparrow i napravljen je kombinovani artiljerijsko-raketni sistem. Tajvanci su sisteme postavili na posebno napravljene polozaje u blizini aerodroma kombinujuci dva topa i jedan lanser uz jednu kontrolnu stanicu.
Kontrolna stanica Skygard FC obezbedjuje pregled vazdusnog prostora u krugu od 40 km a poseduje ugradjen i laserski daljinomer i TV kameru. Domet raketa jo do 15 km po daljini i 6 km po visini a domet topova 4 km po daljini i 3 km po visini. Sistemi su kroz godine modernizovani tako da sada nose oznaku GDF-006. Topovi su dobili mogucnost koriscenja AHEAD municije.
Kao zamenu za vec dotrajale sisteme Sparrow tajvanski NCSIST je razvio domaci sistem Sky Sword II/TC-2N.
Svaka baterija se sastoji od komandne stanice CS/MYS-951, radara CS/MPQ-951, i 4 ili 5 lansera montiranih na kamione 4x4. Svaki lanser je opremljen sa 4 rakete Sky Sword II bez bustera dometa 15 km. Rakete poseduju aktivni radarski tragac za navodjenje u terminalnoj fazi. Raketa Sky Sword II razvijena je kao BVR raketa za domaci lovac F-CK1. Po ugovoru iz 2023. naruceno je 6 radara, 6 kontrolnih stanica i 30 lansera sto odgovara broju od 6 baterija. Takodje je i mornarica izabrala TC-2 kao novu raketu za PVO na svojim fregatama.
Oktobra 2024. Tajvanu je odobrena nabavka tri baterije sistema NASAMS sa nepoznatim brojem lansera i sa novim raketama AMRAAM ER. Prosle godine je objavljeno da je Raytheon dobio ugovor za proizvodnju i da zapocinje proizvodnju komponenti po ugovoru za Tajvan. Po planu ti sistemi bi trebalo da brane siri reon Tajpeja.
U planu je drugi veci ugovor za nabavku jos devet baterija koje bi bile reasporedjene za odbranu najvaznijih radarskih polozaja i avio baza. Za sada nije objavljeno sta bi sve taj ugovor sadrzao i zvanicno jos nije potpisan.
Pocetkom 80-ih zapocet je razvoj na domacem sistemu PVO pod nazivom Tien Kung(Sky Bow-1) ili TK-1. To je bio prvi domaci sistem srednjeg/dalekog dometa a iz istog ce biti razvijene novije verzije TK-2 i TK-3 a u planu je i verzija TK-4.
Ono po cemu je TK-1 bio jedinstven je to da su rakete smestene u podzemne vertikalne lansere. U vreme kada je on uveden u naoruzanje Kina nije imala avijaciju, balisticke rakete i mogucnost preciznih udara kakve danas ima te je takav sistem stitio lansere od tadasnjeg naoruzanja. Ukupno je izgradjeno 6 PVO baza, 4 na glavnom ostrvu i dve na isturenim ostrvima Pengu i Dongjin.
Jedna baza je imala ukupno 80 lansera dok je baza na ostrvu Dongjin imala 32 sto daje ukupno 432 lansera sto je davalo izuzetnu mogucnost odbrane. Prvi sistemi su uvedeni u upotrebu 1989.
TK-1 je sistem sa polu aktivnim radarskim navodjenjem i koristio je radar ADAR-1 Chang Bei LPAR postavljen u okviru zasticenih bunkera. Radar radi u sektorskom rezimu pokrivajuci ugao od 120 stepeni. Uz njega se nalaze i iluminatori CS/MPG-25 koji navode raketu u zavrsnoj fazi. Domet raketa je 80 km.
Primer jedne od baza koja je iskoriscena za TK-1 nakon povlacenja sistema Nike Hercules.
Ispaljivanje rakete TK-1 iz podzemnog lansera i radarska antena na fiksnom polozaju.
Sa napretkom kineske avijacije i njihovih sredstava za precizan udar TK-1 su postali mobilni, i integrisani u novije sisteme TK-3 tako da se i dalje mogu videti u upotrebi.
Ubrzo nakon uvodjenja TK-1 u upotrebu razvijena je nova verzija Tien Kung 2 (Sky Bow-2) TK-2. Sistem koristi novi PESA radar, Chang Bai 2. Nova verzija rakete je modifikovana i nesto uvecana verzija TK-1 ali sa dodatkom aktivnog tragaca X opsega u terminalnoj fazi. Domet raketa je povecan na 150 km.
TK-2 su po uvodjenju poceli da zamenjuju TK-1 u fiksnim podzemnim lanserima ali kao i sa TK-1 razvijen je mobilni lanser i pocelo je njihovo integrisanje sa novijim TK-3.
Ispaljivanje TK-2 iz podzemnih lansera i kombinovano ispaljivanje TK-1 i TK-2 deomonstrirajuci mogucnost visekanalnog vodjenja.
Danas je vecina bazi deaktivirana a TK-1 i TK-2 se koriste u mobilnim varijantama. Sto se tice manje baze na ostrvu Dongjin do pre par godina je i dalje bila aktivna.
TK-2 integrisani u bateriju TK-3.
Tokom 2000-ih pocelo se sa razvojem novog sistema iz TK serije, TK-3. Novi sistem, potpuno mobilan, kao zahtev je imao mogucnost obaranja ballistickih raketa kratkog dometa.
Nova raketa izvedena iz TK-2 koristi aktivni radarski tragac koji radi u K opsegu sa fragmentacionom BG usmerenog dejstva. Domet raketa je 200 km po daljini i 30 km po visini. Sistem koristi novi 3D mobilni radar sa faziranom resetkom, Chang Shan. Po ugovoru iz 2014. naruceno je i napravljeno 12 baterija koje su vremenom zamenile sisteme Hawk. Poslednjih godina je 12 polozaja bivsih sistema Hawk i stacinarnih sistema koje su koristili TK-1/TK-2 konvertovano kao baze za TK-3.
Na Tajvanskoj vojnoj izlozbi TADTE 2023. objavljeno je da je razvijen novi sistem Tien Kung IV (Sky Bow IV) TK-4 ali sistem tada nije prikazan. Na testiranjima te godine je ipak primecen novi AESA radar.
Sistem TK-4 predstavljen je na sajmu TADTE 2025. Rec je o novom sistemu namenjenom obaranju taktickih balistickih raketa. Po nekim navodima domet po visini iznosi 70 km. Javnih podataka je malo tako da nije poznato vise kao naprimer da li raketa koristi kineticku BG ili ne ili da je BG odvojiva ili ne.
Tokom 90-ih godina Tajvan je nabavio 3 baterije sistema Patriot PAC-2 a prva je isprucena 1997. godine. Tokom 2000-ih zatrazena je nabavka jos 6 baterija ali je nakon godina politicke borbe oko budzeta prva nabavka odobrena tek 2007. U narednim godinama odobrena je i realizovana nabavka 6 baterija PAC-3 kao i komponenti za modernizaciju postojecih baterija PAC-2. Pored postojecih raketa tipa PAC-2 GEM nabavljene su i rakete PAC-3 CRI a kasnije i PAC-3 MSE. Danas Tajvan koristi ukupno 9 baterija, pre svega za odbranu sireg reona Tajpeja. Baterije koriste kombinovano lansere sa raketama PAC-2 GEM dometa do 160 km protiv aviona, PAC-3 CRI dometa do 35 km i PAC-3 MSE dometa do 70 km protiv balistickih raketa.
|
