Ruski brodski radari u PVO

Ruski brodski radari u PVO

offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

8. Бродски радари у ПВО


171. Подберезовик, изванредан али велики и тежак

У оквиру нових реформи предвиђено је и да се борбени бродови са својим разним врстама радара од којих су неки специјализовнаи за ПВО (пре свега самог брода) такође умреже у јединствени АСУРИ под командом ИСКАП вишег нивоа и тиме и они постану извори информација за копнену ПВО по потреби. Треба нагласити да обе руске флоте затворених мора, Балтичка и пре свега Црноморска имају стратешко палнирање често везано за зону покривености мора копненом ПВО, макар и само ловачком авијацијом ако већ не и ракетама. Међутим, како су им сидришта под сталном претњом непријатеља, увезивање са ПВО која штити те морске базе је врло корисно и логично.


172. Један из фамилије Фрегат радара

И базе Тихоокеанске (Владивосток свкакако) и Северне флоте иако изгледају нешто безбедније заправо то и нису превише. У крајњој мери можда и не би биле изложене блиском нападу авијације али крстарећих ракета, прецизних пројектила са великих дистанци и можда хиперсоничним ракетама сигурно би биле изложене. У том смислу и те базе ће имати своју сопствену копнену ПВО компонетнту, понекад врло снажну. У једном таквом окружењу врло је природно имати директну, у реалном времену, сарадњу између бродске и копнене ПВО. Као друго, посебно на црномрском али каспијском правцу су сасвим реалне операције у којима флота садејствује са целокупном ПВО.


173. Фурке нови нисковисинац

Тек ова најновија генерација бродских радара има заиста реалну могућност субординације са копненом ПВО, односно ВКО у целости. Та могућност је пре свега захваљујући увођењу новог АСУРИ система на бродове типа Појма. Он је унификован за све бродове и у зависности од потребе може се комплетирати за праћење од 20, 40 па до 200 циљева, при чему се наравно број оператора и опрема повећавају. АСУРИ Појма истовремено обрађује податке са два радара.


175. Унтар куполе на фот. 173 је антена радара Фурке

Опште је познато да је Русија доживела прилично тежак технички промашај са својим радаром Марс-Пасат који је требао да има практично особине америчког ситема AEGIS. Међутим у области класичних радарских решетки су произвели још пре неколико деценија изванредан радар типа Подберезовик. То је вероватно једини радар класичног типа на бродовима који се може бар по неким парцијалним параметрима упоредити са AEGIS ситемом. Проблем је што је то један велики и тежак радар и заправо га је мало бродова добило до сада, поготову у светлу распада СССР-а и престанка изградње руске флоте. Но модернизација великих разарача и крстарица ако се и колико се буде спроводила биће делимично праћена и његовим ширим увођењем у употребу. Поготову што је од скоро развијена верзија нешто мање тежине и погоднијег облика антене уз врло мали губитак перформанси. Како било, главни представници нове савремене линије руских бродских радара су радари из фамилије Фрегат. Има их више од 5 варијанти и подваријанти. Током последње деценије су се константно појваљивале нове снажнинје и моћније верзије овог радара. Ови радари су карактеристични по својој јанусовској антени са угаоним померајем. То су крање добри радари по брзини претраге. Међутим у пракси се показало да су године застоја индустрије и губитак инжењера ипак оставили трага. Главна мана радара је што се показало да није стварно способан да открива опасне нисколетеће циљеве, барем старије верзије. Интересантно је да је стари Подберезновик, истина дециметраш у UHF банду, за разлику од Фрегата који је дециметраш дубље у S банду бољи у тој улози.



174. Позитив, нисковисинац такође могући заменик Подката

Између осталог и због тога је развијен нoви радар типа Фурке, сродан са радаром са система Панцир. Међутим Фурке се последњих година лоше показао и било је много притужби на њега. Штавише, стари нисковисински детектор типа Подкат је дуго (заправо још увек и сада) задржан на већим бродовима као радар који је примарни извор информација за системе блиске одбране (CIWS).
Наравно да се ти проблеми полако свлађују. Фрегати су много побољшавани да би им се отклонили недостаци. Заправо појавиo се и радар са именом Фрегат који у ствари и није део фамилије, бар по радној фреквенцији која је чак у C банду између 6 и 8 GHz и који има боље карактеристике али је пре свега много мањи по димензијама и погодан за мање бродове. Са друге стране грчевито се ради на поправљању особина Фуркеа па је изгледа као последица тога по свему судећи настала његова нова варијанта која има много већи домет у односу на остале из фамилије и он достиже и до 140-150 км. Да ли су му отклоњени и недостаци за нисколетеће циљеве тренутно није познато али је за очекивати, нарочито у варијанти 3 која и даље има мали домет од 60 км али је зато напокон достигла довољно прецизно откривање и спровођење нисколетећих циљева типа противбродских ракета.


176. Најмањи из фамилије Фрегат у C банду

Тако ће у будућности АСУРИ ситем Појим имати као изворе радарских информација на мањим бродовима класе корвета комбинацију Фрегата у C банду и Фуркеа-3, нешто већи бродови класе фрегата ће имати комбинацију јанусовског класичног Фрегата у S банду и Фуркеа а већи бродови као главни радар Подберезовик и Фукреа. Наравно да се очекује да Русија ипак развије или радарски ситем по угледу на AEGIS или што је модерније и популарније код западноевропских морнарица неку варијанту са омнидирекционим склопом на врло високој катарци. Нисковисинац типа Позитив је развијан управо да замени радар Подкат али изгледа да је проблем велики удео украјинских произвођача код тог типа а није ни познато да ли је успео да постигне параметре тачности за замену Подката. Вероватно и јесте али остаје проблем учешћа Украјине, барем када су сами руски бродови у питању. Кључни елементи за овакву употребу радара су АСУРИ Појим који врши примарну, секундарну и терцијалну обраду циљева, ситем веза који даје дата линије ка копну, новији АСУРИ ситеми на копну, који имају могућност пријема тих дата линија и ИСКАП системи који су у старту пројектовани да имају субординацију са радарима бродова.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • jazbar 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 28 Dec 2009
  • Poruke: 15364
  • Gde živiš: Lublana

Jesu li koji brodski radari (oni koji su u "jajetu") stabilizovani na naginjanje broda kada je nemirno more (gube detekciju dela horizonta ili visine), slićno kao satelitske antene koje bi izgubile tačnu usmerenost u satelit? Radarskim antenama bi bila dovoljna stabilizacija po 2-ose (uzdužna i prečna), dok satelitske antene trebaju stabilizaciju po 3-ose.




offline
  • vrabac 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2010
  • Poruke: 4986

Јесу али за релативно мале вредности углова. За веће се иде на контролу главног снопа и манипулације на предаји и пријему.
Иначе се неуспех Марс-Пасата сматра за један од најгорих тренутака у развоју руске електронике. Да су у то доба знали да амерички Ејџис прве две године није радио практично НИКАКО а д аје истерао предвиђене ТТЗ тек после неколико година, можда би било другачије, међутим стање у Русији тих година је било, какво је било...
Како било вероватно ће нешто по том питању да раде али је проблем што Русија у овом тренутку веома слабо ради на производњи већих ратних бродова.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 435 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 428 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: darios, MikeHammer, pein, raketaš, stalker, suton