S-300 jedno ime a dva sistema

2

S-300 jedno ime a dva sistema

offline
  • Pridružio: 10 Jan 2011
  • Poruke: 41

Какав је бојеви поступак код система С-300В од тренутка када осматрачки радар преда циљ нишанском радару? Пре свега како тече комуникација између нишанског радара, радара на лансирном возилу и ракете?



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4080

''Проектирование зенитных управляемых ракет''
И.С.Голубов, МАИ

Двухступенчатая ракета средней дальности Астер.
Разгон ракеты и ее склонение на заданное направление осуществляются ускорителем, оснащенным поворотными соплами. Маршевый полет с увеличением скорости поддерживает РДТТ второй ступени.
Важной особенностью ракеты Астер является применение двигателя попречного управления с четырьмя щеловыми соплами в крыльх ракеты. Сопла перекрываютса поворотными заслонками, регулируя тягу двигателя пропорционально команде управления. Двигатель пасположен вблизи центра масс ракеты, запускается за 1-1,5 с до точки встречи с целью, практически безынерционно выходит на требуемый уровень тяги и непосредственно перемещает ракету в строну цели. Это не только обеспечивает высокую точность наведения (среднеквадратический промах менее 1м), но и позволяет снизить массу боевой части и, соотвественно, стартовую массу ракеты.
Разгонно-маршевый двигатеь твердого топлива - на его внешней поверхности крепятся крылья малого удлинения с щелевыми соплами, далее непосредственно за крыльями в отсеке установлены аэродинамические рули-элероны. Запас топлива на второй ступени выбран с учетом того, чтобы после его выгорания центр масс ракеты оказался в сечении сопел двигателя попречного управления. Заметим, что этому условию наилучшим образом отвечает двухступенчатая схема ракеты.

Изделие 9М82 / 9М83
Техническое описание

Ракета двухступенчатая. Первой (стартовой) ступенью является ступень ракеты, совершающая полет до сбрасывания отделяемой части. Второй (маршевой) ступенью является ступень ракеты, совершающая полет на заданном участке траектории после сбрасывания отделяемой части первой ступени.
Компановка ракеты выполнена таким образом, чтобы обеспечнть приемлемые положения центра масс (балансировочные характеристики) на всех участках траектории полета, а также нормальное функционирование бортовой аппаратуры при значительном вибрационном и силовом нагружении. С этой целью маршевый двигатель расположен в центральной части маршевой ступени.

Dvostepene rakete po zakonu Ciolkovskog bi trebale imati osigurane veće vrijednosti srednjih brzina čija vrijednost se pred raketu stavlja postavljanjem TTZ-a. Naravno ako se vrši usporedba dvije rakete vrlo bliskih startnih maso-gabaritnih karakteristika. Pored brzine drugi stupanj je lakši za mrtvu masu pa će onda i raspoloživa preopterećenja biti većih vrijednosti, opet uz komparaciju dvije slične iliti bliske rakete.
Ali kao što se može gore isčitati iz opisa dvije (tri) dvostepene rakete, razlog odabira takve konstrukcije je i iz dinamičkih razloga, jer samo tako se može očuvati odnosno ostvariti pogodno balansiranje rakete kroz cijelo vrijeme leta, odnosno čitavom trajektorijom leta. Naravno kada govorimo o takvim ciljevima kakvi su postavljeni pred sisteme tipa S-300V i slični.



offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1984

Napisano: 10 Feb 2021 10:32

branko7 to je pitanje za temu s 300 V. vidi kod Vuk. na Tango6 dal je radio ili ovde na toj temi, ja trenutno ne želim.

Dopuna: 10 Feb 2021 10:42

tamo ti Kubovac a i Peruni mi je slao neke linkove za blogove a ovde ima i youtubera.
Oni su dobri sa otvorenim izvorima, ali ne vide ponekad"nagaznu" u njima i ne mogu u sintetsku analizu čak i u detaljima. inače su odlični zaista.

Dopuna: 10 Feb 2021 10:52

Npr. detalj, sve ruske rakete serije s-300 se mogu voditi skroz* putanjom samo RC, jedino što to ima smisla do dometa prvih verzija a on je mali.
*čak i ovo nije, jer bar mali inercioni deo na lansiranju ostaje.

Dopuna: 10 Feb 2021 10:57

opet, detalj, ostati na RC ima smisla i dalje pri nekim vrstama ometanja a ima dve konačne verzije toga.
E to jednog dana na nekom blogu mada maloverovatno ...

Dopuna: 10 Feb 2021 11:55

lepo što pitaš jer se u detaljima u to procesu V i P već ozbiljnije razlikuju, i to više stavki, ali ako neko ima vremena, ja nemam, upravo krećem...
uzgred raketaš i drug pukovnik on posebno kao ja radmo sa ruskih raznih izvora uključujući i stare koji su sad slobodni a to ti js sine qua non da bi se nešto ...

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4080

13892 ::Naslov teme bi mogao da glasi i jedno ime a tri sistema jer postoji jos jedan sistem koji nosi oznaku S-300 koga je razvio ALTAIR a o prici o istoriji sistema nije spomenuto da je raketa 48N6 koju koristi S-300PMU-1 uz manje izmene preuzete sa mornaricke verzije S300-FM koja je usla u upotrebu nekoliko godina ranije. Wink

Mnogo je teško ispratiti ruse i pronaći nekakav niz razvoja, a kad ga kao nađeš i pomisliš to je to, onda pročitaš još par izvora i sve se opet razloži na masu nepoznanica. Tako i taj podatak da je raketa 48N6 u PVO došla iz flote. To piše po raznim tekstovima novijeg datuma (tu mislim cca desetak petnaest godina), i to je jedan od primjera onog šta sam počeo, pročitaš nešto starijeg datuma, iz literatura koja su datumski iz perioda razvoja i složiš si neku sliku i onda na internetu pročitaš nešto što je sasvim drugačije.

Kako kod drugih sistema tako i kod S-300 serije P ima dosta tih nesuglasja, PT-1 i PT-1A, šta je jedno, a šta je drugo. Više varijanti, više istina, a samo jedna bi trebala biti. No na raketu 48N6 bi se ipak osvrnuo.
Ta Grušinova raketa se spominje slovom i brojem u kontekstu PVO još u prvoj polovici 1978., znači prije nego je tristotka uopće uvedena u naoružanje. Spominje se u tekstu kao raketa u sastavu lansirnog oruđa kojeg razvija konstruktor Utkin, četverostruki tegleći lanser na standardnoj poluprikolici i to za sistem kojeg se tada imenovalo kao S-300PM1 (taj PM1 ne bi trebalo dovoditi u vezu sa PM kojeg danas poznajemo). Isti taj Utkin je konstruktor i lansera 5P851 (S-300PT) odnosno 5P851A (S-300PT-1 i S-300PT-1A).

Ono što je još kompliciranije za povezati je da se taj lanser u razvoju u jednoj analizi uzima kao jedna od opcija baze, a druga je opcija lanser 5P851A !? Znači godina 1978., sistem nije bio ni na državnom ispitivanju niti uveden u službu, a već se barata sa indeksima koji su korišteni za sisteme modernizacije nakon uvedene sisteme S-300PT.

Znači tegleni lanser 5P851A koji prima 5V55K plus 5V55R i tegleni lanser sa raketom 48N6. Ono što je vrlo znakovito u toj staroj literaturi je da se samohodne verzije ne spominju nigdje. Moje neko razmišljanje je da se još tamo od raspada ideje da nova sistema koja je zvana S-500U (univerzalana) može zapravo biti univerzalana za PVO i suhoputnu, odustalo od samohodnosti za potrebe PVO.

Otišlo se skroz u drugu krajnost i S-300P kao baza je bio stacionarni sistem, da bi se naknadno u razvoju vjerovatno kroz neke kompromise došlo do teglene ili vučne, kako tko voli, verzvije PT. Tristotka je za sovjete zasigurno bila tehnološki izazovna, cijenovno isto tako, a vojska je tražila i to pod hitno, s obzirom na rastuću pretnju svega novog u rukama neprijatelja (prvenstveno ekspanzija krilatih), puno više nego što je dobijala. Trebalo je brzo prenaoružati pukove onih matorih Berkuta i Volhova, a tristotke kako je vrijeme i pokazalo nikada nisu dostigle masovnost starijih sistema.

Tek kako su PT i PT-1 (PT-1A) punili sastave pukova, ideja samohodnosti ponovo postaje aktualna. Barem po meni, ne tvrdim ništa samo izražavam mišljenje.
Da li je PT-1 dovođenje na nivo standarda PS ili je PS nastao tako što se iskoristio i doradio PT-1 je po meni pitanje koje se može dvojako gledati. A time i odgovor. Po mom mišljenju, ova druga opcija mi je realnija.

Gore spomenuti Utkin je naravno bio konstruktor i samohodnih lansera 5P85S i 5P85D za sistem S-300PS s tim što ga je 1979. na tom mjestu zamjenio konstruktor Trofimov koji je ujedno i postao rukovoditelj biroa umjesto Utkina. Trofimov kao zamjenik Utkinu je prije toga s njim sudjelovao u svim prethodnim rabotama na lanserima PT serije.

U svakom slučaju raketa 48N6 odnosno lanser za nju na kojem je radio Utkin je ''nestao'', Bunkina također nasljeđuje konstruktor Lemanski i on se vodi kao glavni konstruktor sistema S-300PS. Tek nakon nekog vremena (više godina) 48N6 se ponovo pojavljuje u PVO kroz S-300PM.

Tako da evo recimo jedno moje individualno razmišljanje kako bi se mogao nacrtao onaj kostur iliti stablo razvoja tristotke:
300P -> 300PT vučni -> 300PT-1 dodana 5V55R u fazi razvoja sistema -> 300PT-1A serijski -> trebalo preći na neki tegleni PM sa raketom 48N6 pa se odustalo -> da li nastaviti sa 48N6 i dići to na kamion ili bržim putem dići gotov PT-1A na kamion -> vojska vrišti -> diži PT-1A na kamion -> PS -> konačno PM sa 48N6 na kamionu.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1984

Dobro razmišljanje ali čini se da nije sam događaj ako sam vas uopšte dobro razumeo, bar po atobiografskoj ili biografskoj građi. Ovo skoro sve sam napisao u dahu iz glave pa koja je knjiga nisam siguran ali tamo se, opisuje primanje verzije PT u naoružanje, gde su dvojica jedan projektant i "državni neki" išli "gore" i ovaj drugi ih je "ubedio" kako je sve u redu i kako to tako sada treba bit, a da je sledeće u razvoju itd. itd. projektant se začudio kako su "lako" prošli ...
Na osnovu toga izlazi da je PS bio "ono što je trebalo" a PT, je privremeno prihvaćeno rešenje, odnosno PT je prema PS "popravljan" od toga i 1 i 1A verzije.

Kolike su "veze" između starog prekinutog prokekta S-300 i onoga koji će zaista uzeti tu oznaku ima malo podataka a u sporadičnim komentarima ne baš velike, što ne ne znači da ih nije bilo uopšte i nisam istraživao, zapravo da budem iskren bavio sam se samo sa PT nadalje svih ovih decenija.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4080

A može biti i da je PT sa K raketom ponuđen jer PT-1 sa raketom R još nije bio spreman za prezentaciju Smile
O tome govorim, očekujem barem spomen samohodnih kad se priča o 5V55R, ali ne, sve je još po meni u sferi oko PT.
Zar bi Utkin trošio vrijeme tamo ‘78 na teglenoj varijanti za 48N6 da je već nije mogao prebaciti na MAZ, a trebao je znati kuda stvari idu.
Znam da PT i PS nije u razlici samo Teglen i Samohodan, ali opet sve te resurse trošiti na ništa.

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 1984

Napisano: 21 Feb 2021 21:23

Ko zna to treba negde pronaći tek. Možda su se dva uticaja slila u jedan, prvo jer je bila predviđena masovna upotreba ne samo oko Moskve i Lenjingrada već po celom SSSR-u do Vladivostokai Murmanska itd.pa je Transportabilna verzija izgledala pogodna, a drugo jer se tada možda još uvek osećao Patriotov uticaj.

Pitanje je zaista krucijalno, zašto prelaz na Samohodnost upravo u varijanti koja dostiže željenu razinu ... Možda su tada shvatili da je Antej načisto samohodan a pri tome je možda bilo nekih novih iskustava "za rubežom" pa se skockalo da ode i u samohodnost.

Dopuna: 22 Feb 2021 8:44

Zaboravih, S-500U je verovatno imao uticaj, ali se on izgleda jednim delom istopio na pokušajima unifikacije a možda je nešto od njega i otišlo kasnije u rešenja.

Još su oni bili u fazi "gigantizma" VIDI SE PO RADARIMA. Američki razvoj rajanovih dronova nije shvaćen ispravno (nisu ni Ameri !), vođene bombe i ARM nedovoljno jer su bili rani radovi, pa je tek krstareća raketa "istresla iz gaća" svekoliki PVO VVS.

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3289

Citat:
Oluj2.1
Ko zna to treba negde pronaći tek. Možda su se dva uticaja slila u jedan, prvo jer je bila predviđena masovna upotreba ne samo oko Moskve i Lenjingrada već po celom SSSR-u do Vladivostokai Murmanska itd.pa je Transportabilna verzija izgledala pogodna, a drugo jer se tada možda još uvek osećao Patriotov uticaj.

Pitanje je zaista krucijalno, zašto prelaz na Samohodnost upravo u varijanti koja dostiže željenu razinu ... Možda su tada shvatili da je Antej načisto samohodan a pri tome je možda bilo nekih novih iskustava "za rubežom" pa se skockalo da ode i u samohodnost.


Pitanje je krajnje intrigantno, izneo bih par tema za razmišljanje koje našao kopkajući po istoriji PRO sistema S-225 Azov. Obično u literaturi stoji lakonska opaska da su rešenja iz njega našla oprativnu primenu u sistemima A-135 i S-300. E šta je moglo da zaluta u S-300?.
Možda delom ideja samohodnog lansera vertikalnog lansiranja. Naime 1970. moskovski KB "Strela", potonji Almaz vrši reviziju originalnog projekta i razvija raketu sa vertikalnim strartom V-825 na samohodnom lanseru.



Veseli MAZ negde na poligonu.



Zamišljeni VP sa tri lansera.

Razvoj sistema teče dalje kroz sedamdesete godine, a jedan od segmenta razvoja je upravljački računar, vođa tog dela projekta je bio S.A. Lebedev. 1976. pojavljuje se treći opitni obrazac računara za S-225. EVM 5E261, a godinu dve dana kasnije se pojavljuje njegova verzija koja "uskače" direktno u S-300 PT.



Po čemu je ta naprava posebna? Bio je prvi sovjetski potpuno mobilni, višeprocesorski, pretežno poluprovodnički, modularni računar sa automarskim hardverskim bekapom i razumnih dimenzija (V-1885mm, Š-2870mm, D-655mm). Deluje mi da je pojava tog računara bila presudna da kuća bude potpuno putujuća. No videćemo, možda grešim no bez razvoja S-225 ne bi bilo ovog računara a ko zna kojim putem bi krenuo S-300. Da li je i ideja samohodnog lansera iskorišćena ne znam ali mi deluje moguće

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 692 korisnika na forumu :: 43 registrovanih, 6 sakrivenih i 643 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: bojank, cenejac111, Cirkon, comi991, crnitrn, darcaud, dekao, Dimitrise93, Dr.Strangelove, francis begbie, goxin, havoc995, Hektor, Ilija Grubor, ivica976, ivicasimo, JOntra, Krusarac, ladro, Markogrozni, milekNS, Milos ZA, Misirac, Mixelotti, mladen.zovko, mnn2, Rakenica, Recce, RJ, sabros, Sibin, SlaKoj, slonic_tonic, Sr.Stat., Srki94, theBorer, Toni, USSVoyager, vathra, vlvl, Webb, Yellow Pinky, zajcev1