Krajem 1970-ih godina počela su ispitivanja raketnog i artiljerijskog protivvazduhoplovnog sistema Skyguard-Sparrow, koji je bio zajednički razvoj švajcarske kompanije Oerlikon Contraves i američkog Raytheon-a. Kompleksni sistem upravljanja Skyguard FCS (Fire Control Station) kreiran je na osnovu stanice za navođenje protivavionskih topova kalibra 35 mm.
Stanica za upravljanje vatrom protivvazduhoplovnog sistema, kojom upravlja posada od dva člana, nalazi se u vučenom kombiju, na čijem krovu su ugrađeni rotirajuća antena pulsnog doplerovog radara, radarski daljinomer i televizijska kamera. Pored direktnog upravljanja vatrom protivvazduhoplovne baterije, u svako doba dana obezbeđuje se pregled vazdušnog prostora na udaljenosti do 40 km.
U uslovima jakih elektronskih protivmera, televizijska oprema se može koristiti za praćenje vazduhoplovnog cilja u automatskom ili ručnom režimu. Karakteristika stanice je da može istovremeno da prati i neprijateljski avion i raketu vazduh-zemlja koja se lansira iz nje. U ovom slučaju, operateru se daje zvučni signal, određuje stepen opasnosti svakog od ciljeva i zatim se dejstvuje na najopasniji.
Istovremeno, same protivvazduhoplovne instalacije, radar za upravljanje vatrom i autonomni generatori energije mogu se postaviti u betonske zaklone, a ljudstvo i rezervna municija mogu se pokriti u dobro zaštićenim bunkerima. Komande za upravljanje protivavionskim topovima i lanserima raketa se prenose kablovskim komunikacionim linijama.
Baterija može da kombinuje 35 mm dvostruke protivavionske topove i lansere Oerlikon GDF sa radarima osvetljenja i sa raketama AIM-7E / AIM-7F / AIM-7M Sparrow sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem.
Obično su se u sastavu vatrene jedinice nalazila po 2 lansera raketa, 2 protivavionska topa 35 mm i radar Skygard sa FCS. Dve ovakve vatrene jedinice činile su jednu bateriju.
Vatrena jedinica Skygard / Sparrow:
Raketni sistem Skygard Sparrow ojačan radarom Thompson RAC-3D:
Protivvazduhoplovni raketni lanser je postavljen na isti lafet na točkovima kao i protivvazdušna artiljerija sa topovima Oerlikon GDF kalibra 35 mm.
Raketa AIM-7E je teška 205 kg, prečnik - 200 mm, dužina - 3.650 mm. Nosi fragmentacionu bojevu glavu od 30 kg. Protivvazduhoplovne rakete su sposobne da gađaju vazduhoplovne ciljeve na udaljenosti od 1.500-10.000 m, plafon je 5.500 m. Maksimalni domet gađanja protivavionskih topova je 4.000 m, domet u visini je do 3.000 m uz brzinu paljbe je 1.100 metaka/min.
Kompleks Skyguard-Sparrow je konstruisan za protivvazduhoplovnu odbranu stacionarnih objekata ili područja koncentracije trupa. Velika prednost ovog kompleksa je u tome što je u stanju da uzastopno gađa vazduhoplovne mete raketama i artiljerijskim postrojenjima. Vreme reakcije od momenta otkrivanja cilja je 4-5 sekundi za protivavionske topove i 7-8 sekundi za rakete.
Kompleks Skyguard-Sparrow se može priključiti na trokoordinatni radar Thomson RAC-3D, čime se značajno povećavaju mogućnosti u pogledu otkrivanja ciljeva na malim visinama.
U Španiji je korišćenjem sistema za upravljanje vatrom Skyguard i protivvazduhoplovnog projektila Aspide-1A (projektovanog na bazi američke rakete AIM-7E Sparrow) kreiran PVO sistem Spada.
Raketa Aspide-1A:
Sastav vatrene jedinice Spada uključuje komandno mesto i 2 ili 4 vatrene jedinice sa po 2 lansera sa po šest projektila. Na komandnom mestu nalazi se i radar za praćenje i osvetljavanje cilja. Da bi se povećala otpornost kompleksa na ometanje, radar je povezan sa televizijskim sistemom za praćenje, koji se koristi u uslovima jakih radio smetnji.
Po svojim karakteristikama, sistem PVO Spada je superiorniji od Skyguard-Sparrow, koji koristi rakete AIM-7E Sparrow. Maksimalni domet dejstva španskog kompleksa dostiže 15 km, plafon je 6 km.
Komandno mesto raketnog sistema može upravljati radom do 4 upravljačka punkta vatrenih jedinica. U ovom sastavu PVO je u stanju da istovremeno gađa 4 vazduhoplovna cilja, svaki sa po 2 rakete. Navodi se da je sistem, koji se sastoji od 4 vatrene jedinice, sposoban da pokrije površinu do 800 kvadratnih kilometara.
Najnovija verzija ovog kompleksa sa projektilima Aspide 2000 poznata je kao Spada 2000.
Maksimalni domet lansiranje ovih projektila iz zemaljskog lansera je 25 km. Stanica za osvetljenje cilja ima daljinu osvetljavanja od 60 km. Domet detekcije osmatračkog radara - 120 km.
Za blagovremeno otkrivanje niskovisinskih ciljeva u na neravnim brdovitim terenima, antena osmatračke stanice je podignuta na jarbol.
Češka je sprovela jednu veoma zanimljivu modernizaciju sistema Kub. Znamo da je najveći problem kod sistema "2K12 Kub", a usled starosti sistema, raketa 3M9M/M3. Naročiti problem predstavlja gorivo marševskog (ram jet) motora kome je istekao vek upotrebe i sada se u većini zemalja koristi "dok funkcioniše".
I kod Čeha je taj problem prisutan, pa starije rakete 3M9M više ne koriste, a rakete 3M9M3 upravo povlače iz upotrebe, mada je jednom manjem broju raketa zbog opšte bojeve gotovosti sistema PVO privremeno produžen vek upotrebe.
U tom smislu, Česi su dubinski modernizovali sistem "2K12 Kub" i njegov SLO 2P25M, zamenom gotovo kompletne elektronike digitalnom tehnikom. Zamenjen je i analogni komandni računar, a umesto njega ugrađen digitalni balistički računar, sa potpuno novim upravljačkim sistemom lansirnih usmerača. Umesto dosadašnje telekodne veze sa RStON-om, uvedena je nova, digitalna veza.
Na modifikovanim lansirnim usmeračima sada se nalaze 3 kutijasta lansirna kontejnera sa poluaktivno radarski navođenim raketama "Aspide-2000" efikasnog dometa od oko 25 km po daljini.
Kod RStON-a (radarske stanice osmatranja i navođenja), takođe je dubinski modifikovana i digitalizovana elektronika, čime je smanjena potrošnja struje i turbo-gasni motor koji je "gutao" mnogo goriva, zamenjen je dizel generatorom znatno smanjene potrošnje goriva.
Ugrađeni su potpuno digitalni prijemni i pokazivački blokovi koji služe za akviziciju ciljeva i navođenje raketa.
Ugrađena je i potpuno nova dnevno-noćna kamera, kao i laserski daljinomer.
Da bi nove rakete mogle biti navođene, izmenjene su frekvencije predajnika osvetljenja. Izmenjen je i sistema raspoznavanja "svoj-tuđi".
Sve u svemu, veoma zanimljiva modernizacija, koja sistemu "Kub" zaista može udahnuti novi život, bar još neko vreme.
Ono što ostaje nedostatak jeste 1-kanalnost po cilju, ali to bi se moglo rešiti u narednim modifikacijama, zamenom raketa onima sa aktivnom glavom za samonavođenje.
Ipak, na kraju se Češka nije odlučila za ovo rešenje, a Kub je povučen iz upotrebe. Kao zamena, nabavljeni su izraelski raketni sistemi PVO iz porodice Spyder.
Prilicno slabo pominjan gledano na broj prodatih raketa koji je 5000 +. Pakistan ga ima dosta, Kuvajt je modernizovao svoje, Spanija i Italija od ranije plus svi korisnici u mornarickoj verziji.
Mislim da je mogao i dalje da se razvije sa zamenom radara( naprimer GM-200) i lanserima na vozilu, i nove rakete, ali menja ga EMADS/CAAM/Sky Sabre kako ga u kojoj drzavi zovu tako da ce ostati u Pakistanu i do daljnjeg u Kuvajtu.
Pored raketnog sistema PVO SAMP/T, za koji se "šuška" da bi ga Italija mogla prebaciti u Ukrajinu, kruže priče (realnije) da biti Italija bila spremna prebaciti deo sistema Aspide Skygard / Spada u Ukrajinu.
Prema nekim izvorima - Italija ima 24 baterije Spada i još 7 baterija modernizovanih Spada 2000.
S obzirom na to da ovaj kompleks Ukrajini već isporučuju druge zemlje, poput Španije, njegov prenos od strane Italije se zaista smatra realnijim.
Konačni odgovor na pitanje isporuke sistema PVO od strane Italije će biti relativno kratak. Prema preliminarnim informacijama, transfer sistema PVO trebalo bi da bude objavljen u Rimu već sredinom novembra.
Bern je obustavio isporuku sistema zemlja-vazduh Aspide Kijevu
BERN, ŠVAJCARSKA — Ukrajina od sada neće dobijati Aspide sisteme zemlja-vazduh iz Španije. Švajcarska je, kao deo koprodukcije sistema, stavila veto za Španiju i zabranila isporuku Aspida. Bern, dom federalne vlade i parlamenta male evropske zemlje, nastavlja da se drži linije neutralnosti.
Italija je glavni proizvođač sistema Aspide. Spada Aspide je verzija raketnog sistema zemlja-vazduh poznatog i kao Skyguard Aspide. U razvoju ovog sistema aktivno je učestvovala švajcarska kompanija Oerlikon Contraves. Ova kompanija je proizvođač sistema za upravljanje vatrom. Kopnena i pomorska verzija koriste raketni sistem zemlja-vazduh Spada Aspide.
Prema pisanju švajcarskih medija, Bern smatra isporuku Aspida Kijevu „neprikladnim aktom“. Tako je Švajcarska prvi put od 24. februara 2022. godine, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, zadržala relativnu neutralnost u pogledu snabdevanja sistemima naoružanja. Bern se fokusirao na pružanje humanitarne pomoći tokom rata u Ukrajini i snabdevanje agregatima ukrajinskom stanovništvu.
SAD su objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara.
Novi paket ima za cilj podršku i jačanje ukrajinske protivvazduhoplovne odbrane.
Po prvi put Ukrajina će dobiti i protivvazduhoplovne rakete AIM-7 sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem.
Uloga ovih projektila u budućem paketu nije poznata; Ukrajina trenutno ne koristi avione u koje bi ova vrsta oružja mogla biti integrisana.
Ukrajina ima iskustva u integraciji zapadnog oružja u sovjetske avione, ali ova praksa se ne može primeniti na AIM-7.
Ova raketa mora da komunicira sa elektronskom opremom aviona.
Mogući način upotrebe raketa može biti njihovo lansiranje iz protivvazduhoplovnog raketnog sistema Aspide, koji u jednoj od svojih verzija koristi rakete RIM-7.
Ovo su kopneni prilagođeni "klonovi" AIM-7. Španija je predala Ukrajini jednu bateriju ovog protivvazduhoplovnog kompleksa u novembru 2022. godine.
Prethodno su američki izvori izvestili da je ukrajinska odbrambena industrija navodno bila u stanju da integriše ove američke rakete sa lanserima raketnog sistema protivvazduhoplovne odbrane Buk-M1.
Raketa AiM-7 može da obara mete na maksimalnom dometu od 19 km i na visini od 8 metara do 15 km.
Pa otprilike prepolovljen domet po daljini i za trećinu manji domet po visini (35/22 km za Buk-M1). Vođenje je poluaktivno radarsko, slično kao i kod Buk-M1, zato je sasvim moguće da će se i lansirati sa SLO sa radarom 9A310M, sistema Buk-M1...
