Deset najboljih borbenih pusaka svih vremena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Наставак вишетомне саге "СВТ-40 vs. G/K-43". Опет подуже писаније. Ако ми се буде још који пут "оквасила антена", развућиће се ово до следеће године...

Верујем да има оних који су ово читали, а не знају о чему дискутујемо. Ево како изгледа СВТ-40.



Lucky_One ::Naravno da nisu znali tog trenutka ali nevidim ni jedan istorijski razlog zbog cega nisu mogli da nauce da odrzavaju bilo koje oruzije pa i SVT.
Информација за размишљање: велика већина оних који су имали било какву техничку културу, регрутована је у родове војске који су је и понајвише захтевали – артиљерија, оклопне јединице, морнарица... И сами Совјети су у то време закључивали да им је пешадија на нижем нивоу од осталих родова. А историјски разлог због кога неко није могао да научи да по ПС-у одржава пушку зове се "момак-са четири-разреда-школе-из-неког-забитог-засеока-коме-су-таљиге-врх-технике-са-којом-се-сретао".

Lucky_One ::Lep tekst o MorPehima ali akoje tekst autentican ja onda ne vidim svrhu redenika....osim da smetaju,no ako su MorPehi i bili u vecem procentu naoruzani sa SVT,oni su ipak jedan manji deo Crvene armije.
Ух, провалио си ме – није аутентичан текст: то сам ја тако ад-хок смислио и написао. Дај, нисмо деца... Да си потражио неки руски извор о њиховој Морској пешадији током II Светског рата, обавезно би наишао на име Александра Зорича (ако ти нешто значи, мислим да би у енглеској транслитерацији било Alexander Zorich). Најискреније, ни ја не видим сврху да су им униформе црне, да носе морнарске мајце и капе "бескозирке" и чак пуштају бакенбарде, па и што те реденике преко груди (што генерално није лош начин да се носи више муниције без додатних трошкова за којекакве РАП-ове), када могу да имају стандардну униформу као пешадија, ал' то мора да је због оног "fear factor"-а кога помињу у емисијама о оружју по оним сателитским каналима – нису Морпехи то први "провалили". Чак се неретко срећу и сведочанства о СВТ-има чија је дрвенарија била фарбана у црну боју. "Шминкерај" такве врсте није лоша ствар и без ефекта на противника.

Lucky_One ::Naravno ali Istocni front takodje ima drugu liniju u pozadini kao i svaki drugi front,treba naoruzati i jedinice druge linije koje se bore protiv partizana,obezbedjuju saobracajnice,magacine itd.Politika Wermachta je bila da takve jedinice naoruzava zvakakvim zaplenjenim oruzijem cije odrzavanje i opskrba nece zavisiti od logistike prve linije tj.sarenilo oruzija takvih jedinica nece je opterecinati.Zamisli kakva bi to bila logisticka nocna mora da u okviru neke divizije imas nekoliko pukova koji imaju K98,pa MP pa onda SVT,pa oprt K98 pa Spagin a nisu jedna do druge....propast.
Да ми ниси написао, никад не бих...

Мада, што ти написа ономад, СВТ-40 јесте употребљавана у позадини. Ево, на овим старим фотографијама видимо да их носе позадици – ценим да су ови са овде са ознакама са две "муње" неки електричари-бандераши.





Lucky_One ::Za M-30 su nemci proizvodili istovetnu municiju,tako da to nije problem a sto se tice F-22,nemci su jos pocetkom rata pregazili fabriku koja je pravila cevi za taj top a njih je mnogo bilo na zalihama i uz minimalnu masinsku obradu leziste granate je prepravljeno da prima nemacke granate od 76.2mm...tako da ni to nije problem.
Суштина мог помињања њих је да су, заједно са много тога другога, заиста коришћени и то не као оруђа за другостепене задатке. Могао бих да ти пискарам како је Грабин имао час наклоност, час одбијање од главешина око Ф-22, о његовом инсистирање на ЗИС-3, како су Немци током '41. запленили на фронту око 'иљаду комада Ф-22 (не цеви нити фабрику), па захваљујући томе што је Грабин планирао такав поступак и сходно томе конструисао оруђе, разбушили лежиште чауре, смањили елевацију и још понешто што је тај сам Грабин предлагао још '35. године, и добили PaK-36(r), веома добро топче, али ово није тема за то. Има све то написано у књизи "Геније совјетске артиљерије" Широкорадова. Овде је реч о пушкама и дискусија иде због тога што ја оповргавам твоје наводе и оцене Г/К-43 и СВТ-40, па дај да фокус не ширимо сувише.

Lucky_One ::Bombasti naslovi u novinama,povoljni komentari za pusku koju kritikuju svi,od korisnika do naucnika.....navodi me samo na zakljucak da se radi o Oruzarskom lobiju koji je u USA vrlo jak....ma samo nek se prodaje....
Закључујеш на основу сувише мало прежваканих података о СВТ и Г/К-43 којима располажеш, а то већ пар постова покушавам да ти покажем. Да ли је могло да се деси да тај амерички "оружарски лоби" дао вештачко дисање и Г/К-43, да не падне у тотални заборав? Кад сам код бомбастичних наслова у америчким часописима о оружју, погоди о чему је ишла реч у тексту под називом "Hitler’s Garand? Not likely!"? Успут, и наш "Калибар" је у 101. броју, објавио чланак Милана Миловановића на страницама 16, 17 и 18 о СВТ-40 под називом "Страх и трепет Вермахта". У њему нема ништа ново што већ нисмо писали о овој теми (Пише тамо и овакав закључак: "Укупно узевши, СВТ 40 није била ништа лошија од америчке М1 Гаранд (чак је имала и неке предности у систему препуњавања), а свакако је била неупоредиво боља од немачких конкурената."), осим податка да су је добијали Крајишници, да је видела Сремски фронт и да су је код нас партизани назвали просто "винтовка".

Lucky_One ::Pa prilicno ih je lako oceniti....ovako sa papira ...ni za G-43 ni za SVT nema protivrecnosti potonjih korisnika.
Ја све очекујем да ти наведеш неке конкретне податке или сведочанства о тој Г/К-43, која ће потврдити то што си написао да је врхунска пушка, али некако као да се "штекаш" да то поделиш са екипом овде. Ево, чак ћу мало и да ти помогнем – овде је линк са форума фанова Г/К-43. Тема је Г/К-43 vs. СВТ-40, а писали су ту и неколико њих који имају макар по један примерак од оба оружја: http://gk43forum.com/forum/showthread.php?t=2772 . Има којешта интересантног да се прочита.

Lucky_One ::Zorge ::Чини ми се да би онда требало да твоја формулација требало да буде да ти не знаш за податак да се нико није жалио на Г-43. Па није то ништа страшно –
Videcemo....
Дај док смо још млади да то видимо. Никако да видим твој "панч лајн" у вези теме ове твоје и моје дискусије.

Lucky_One ::Ne stojim lose ni sa Ruskim.....Staroslovenski sa fakulteta me jos uvek sluzi a moja zavidna kolekcije Ruskih filmova i muzike je ucinila svoje...
Стварно си весељак! Оставим ти ту цитат из неке књиге на украинском (са све накнадним преводом) о ономе о чему дискутујемо, а ти то проигноришеш и одвалиш нешто као ово одмах изнад. Да си у "Караоке обрачуну" код Ђуричка, он би ти рекао: "ОИИИНК!!! Непотребно знање!". Ал' кад си већ ту, дај, како се на старословенском каже - "Током 1943. године пушка је модернизована и добила индекс G-43(W). Тај модел је био краћи и лакши, а главна разлика је била употреба система за позајмицу гасова са бока цеви и одвојиви оквир (преузето од СВТ), ручица затварача је пребачена на леву страну, а предвиђена је и употреба оптичког нишана, али и уређаја за гађање из заклона."?

Lucky_One ::Hvala....i ja sam majstor svog zanata....
Јаооо... Ј... А тек палачинке што спремаш...
Штагод да јеси – скроман ниси.

Lucky_One ::Zorge ::Јеси ли наилазио на материјал типа овог ниже? То су делови обимног чланка ("СВТ-40: Рат и мир легендарне пушке") о употреби СВТ-40 у лову "из прве руке"
Ne...sto se tice G-43,nisam naisao na istovetne opise ali o njoj svi pisu skoro identicno....a i to mnogo govori...zar ne..??
Понављам се: где и ко то пише? Дај подели то овде, па да, како ти пишеш, "узмемо правилан историјски оквир и у њему сложимо све податке о конкретном оружју, применимо методе критике извора и добијемо фактичко стање", а можда не би било лоше да приде питамо неке људе који имају то оружје и који су малко и припуцали из њега, не би ли на крају имали што правилнију оцену.

Lucky_One ::Malo me podseca na Gunstonov komentar ali nema veze...no,mogu se ispraviti jer mozda termin "katastrofalna" ipak ne odgovara drugom mestu na koje sam postavio SVT.
Опет се исправљаш? Да ли си то опет, као за Маузера, у међувремену наишао на неке нове податке?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Zorge ::Ако желиш, могу ја да процуњам по разним рускојезичним оружаним "комјунитијима" по "Live Journal"-у на које сам наилазио и ступим у контакт са људима који поседују СВТ (од после рата је СВТ у СССР-у продаван цивилима, тачније ловцима) и од њих потражим још информација из прве руке.
Ja sam za....svi podatci dobijeni na taj nacin[ukoliko nisu falsifikat] moja nauka posmatra kao izvor II reda.
Нисам тражио људе на "Live Journal"-у, већ на руском оружаном форуму http://talks.guns.ru/ . Каквог је то профила и колико је озбиљан форум може свако од нас сам да провери – реални људи, реално оружје. Како "твоја наука" гледа на такве? На пар десетина адреса власника СВТ-40 упутио сам поруку са оваквом садржином: замолио сам за извињење због свог лошег руског, поменуо сам дискусију коју смо ти и ја започели на том и том месту са све линком и то како смо наводили своје аргументе којима би поткрепили свако свое мишљење о два полуаутомата, па обзиром да су у поседу СВТ-40, замолио сам их напишу пар реченица о свом личном искуству са њом и тиме допринесу овој дискусији. Осим њихових одговора, постављам и ког су узраста, одакле су и које још олучене дуге цеви поседују осим СВТ-40; изоставио сам кратке или неолучене цеви, ваздушна и гасна оружја која имају у поседу, како и све остало (један од ових људи има функционалну ПТРД, 14,5 мм противтенковску пушку; вероватно има проблема са чворцима у бостану, па му је неопходна...). Ево шта људи пишу (Драган коме се обраћају сам ја):

belkin1550 (31г., Москва)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Сајга-9, Сајга, Вепр-308, Тигр (дао другоме), СКС (дао другоме), Собољ.

Приветствую Вас !
сходил по ссылке и ни хрена почти не понял, что там написанно....
с винтовкой гаранда не знаком, а только из интернета про неё и знаю и на сколько она хороша или нет, мне не очень-то и известно, про то,что у неё были косяки мне известно, но и свт-40 и авс-36 то же были не подарком и имели свои неприятности
по серъёзному меня этот спор мало волнует, т.к. каждый кулик своё болото хвАлит.
для меня свт-ка - это всего лиш приятная старенькая вещица о которой приятно заботиться и желательно не стрелять из неё т.к. берегу её.
извеняюсь если не оправдал ваши надежды

Поздрављам Вас!
Посетио сам линк и готово ништа под милим Богом нисам разумео шта је тамо написао...
Није ми познато каква је Гарандова пушка, а о њој знам само са Интернета и не знам колико је добра или не, но знам за то да је и она имала недостатке, али и СВТ-40 и АВС-36 нису биле савршене и да су имале своје непријатности.
Најозбиљније, мене тај спор мало брине, јер сваки Циганин хвали свога коња.
За мене је СВТ само пријатна стара стварчица са којом ми је пријатно да се занимам и ако је могуће да не пуцам из ње јер је чувам.
Извињавам се ако нисам испунио Ваша очекивања.

Yla (40г., Перм)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Browning Bar Long Track (Plus 9.3x62), ТОЗ-17.

Приветствую!
На ганзе много тем где обсуждалась СВТ, дополнить что то сложно.
http://talks.guns.ru/forummessage/164/513349.html
http://talks.guns.ru/forummessage/164/284547.html
http://talks.guns.ru/forummessage/56/222923.html
http://talks.guns.ru/forummessage/56/215027.html
Мое мнение, что современное оружие (только импортное!) без сомнения лучше. СВТ пользуются люди увлеченные отечественным, а особенно легендарным оружием. Принимает он только "боевые патроны" , полуоболоченые утыкаются. Постоянно (взависимости от температуры, нужно регулировать газоотвод, ато не выбрасывает или разобьет затвор. У моего СВТ есть своя проблема- ствол расстрелян. Кучу дает нестабильно, да и та плоха. Сам охочусь с браунингом бар в 9,3 калибре.
С уважением, Юрий

Поздрав!
На форуму "Ганс" има много тема у којима се дискутовало о СВТ, па је тешко додати нешто ново.
http://talks.guns.ru/forummessage/164/513349.html (прим. - тема "О узроцима избацивања из наоружања СВТ")
http://talks.guns.ru/forummessage/164/284547.html (прим. - тема "Легендарна СВТ 40... Ваше мишљење?")
http://talks.guns.ru/forummessage/56/222923.html (прим. - тема "СВТ очима власника")
http://talks.guns.ru/forummessage/56/215027.html (прим. - тема "СВТ-40")
Moje је мишљење да је модерно оружје (само увозно!) без сумње боље. СВТ користе људи који се занимају домаћим, посебно легендарним оружјем. Она прима само војну муницију – ону са затупљеним врхом заглављује. Нон-стоп (у зависности од температуре) треба регулисати гасни систем јер затварач или не избацује чауре или се разбија. Моја СВТ има свој проблем – цев је похабана. Група погодака је нестабилна и лоша. Ја лично ловим са Браунинг БАР-ом у калибру 9,3 мм.
С поштовањем, Јуриј.

андим (36г., Филаделфија, САД)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: GSG-5, ТОЗ-8, АКМ, ТОЗ-17, Мосин (КО91,КО38 ), СКС, Маузер 98К, Бердан-2, АКМС-МФ 7.62х39.

К сожалению я мало чем могу Вам помочь. У меня нет возможности сравнивать СВТ-40 с другими самозарядными винтовками. Год или два назад, на форуме коллекционеров www.gunboards.com/ было обсуждение винтовок Гаранда и Токарева. Многие настаивали на превосходстве СВТ-40. - http://forums.gunboards.com/showthread.php?t=7885

На жалост, мало чиме могу да Вам помогнем. Ја немам могућност да упоредим СВТ-40 са другим полуаутоматским пушкама. Пре годину или две на форуму колекционара www.gunboards.com/ била је дискусија о пушкама Гаранда и Токарева. Многи су инсистирали на преимућству СВТ-40 - http://forums.gunboards.com/showthread.php?t=7885 (прим. – веома интересантна дискусија, препоручујем за читање)

Pilot_26 (50.г, Јекатеринбург)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Вепр-308, СВТ-40, ТОЗ-78 (ТОЗ 78-01), Тигр (7,62x54. 530. пластик.), Сајга-МК (7.62x39).

Добрый день. СВТ-40 у меня около 10 лет .Вообще , я ,считаю прежде чем спорить об оружие - надо с него пострелять хорошо , побегать с ним по лесу. А, спор теоретиков , это совершенно другое. СВТ-40 надёжна, не разу не отказывала ,эксплуатировалась и при низких температурах -40 град. по цельсию и ниже, и при плюсовых до 40 град. по цельсию. За счёт кал 7.62 на 54 хорошая убойная сила, добыто много лосей, медведей, если нет ошибок при стрельбе , исключает подранков. По истории СВТ-40 просто ей не повезло родилась в тяжолое для страны время, высокая себестоимость , дефицит специалистов и небыло времени на доводку оружия, и многое другое ....война! Вообще аппарат прелесть, покупая 6 нарезной ствол , я без сожаления растался с СКСом , Светку оставил. У нас можно иметь только 5 нарезных стволов. С Ув. Сергей.

Добар дан. Имам СВТ-40 око десет година. Генерално, сматрам да пре него него се дискутује о оружју, треба из њега пуцати колико треба, прошетати са њим по шуми. А дискусија теоретичара је нешто потпуно друго. СВТ-40 је поуздана, ни једном није отказивала, експериментисао сам и на температури -40 по Целзијусу и на плус 40 по Целзијусу. О калибру 7,62х54 могу да кажем да је поприлично леталан, погођено је много лосова, медведа и ако нема грешака код гађања, рањавање је искључено. Историјски се СВТ-40 није посрећило: родила се у тешко време за земљу, висока цена, дефицит стручњака и није било времена за оптимизацију оружја и много другога... рат! Уопште, апарат је диван; купујући шесту олучену цев, баз сажаљења сам се растао од СКС-а, а Светку сам оставио. Код нас може да се има 5 олучених цеви. С поштовањем, Сергеј.

oktagon (39.г, Бостон, САД)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: AR-15, Ruger Mini 30, Swed. Mauser Hasqvarna, Sweden Mauser m96, Thompson 1928A1 LTD, Krieghoff Classic BigFive .375 H-H Mag, Winchester 1895 Russian contract, Winchester 70, Marlin 1894SS, M14, M1 Carbine, Bushmaster Stainless Varmint Special 5.56mm/.223Rem, Blaser R93, Winchester 94, Мосин (КО91,КО38 ), Savage 10FP, Маузер 98К, СКС, Browning Bar, Colt AR-15 HВ .223REM, Winchester 94, Вепр-Супер, Colt M-4, Browning semiauto, CZ 550, M1A Garand, Remington 700, Thompson 1928A1 LTD.

По СВТ вопрос двоякий. Если сравнивать СВТ40 с Гарандом, то по надежности, точности боя и ергономике выигрывает Гаранд. Единственное, где СВТ обходит Гаранд ето по наличию съемного магазина. Гаранд заряжается обоймами. Мое личное мнение, ето то, что СВТ излишне сложная винтовка с елементами конструкции, которые снижают надежность (газовтй регулятор). И Гаранд и СВТ лучше, чем Г43.
Мое мнение о СВТ возможно не совсем объективное, ибо моя вонтовка абсолутно новая и в боях не участвовала. Как вледелец СВТ могу сказаьть, что винтивка конечно очень хорошая. С хорошими патронами группа на 100м около полутора сантометров, приклад конечно расчитн на шинель или ватник, но в принципе одобный, разботка для чистки простая и качество изготовления очень высокое, по крайней мере в 1941м.

По питању СВТ одговор је двојаки. Ако упоређујемо СВТ-40 са Гарандом, по поузданости, прецизности и ергономији побеђује Гаранд. Једина ствар где СВТ превазилази Гаранд јесте постојање одвојивог оквира. Гаранд се пуни клипсовима. Моје лично мишљење је то, да је СВТ превише сложена пушка са елементима конструкције који снижавају поузданост (гасни регулатор). И Гаранд и СВТ су боље од Г-43.
Моје мишљење о СВТ можда није потпуно објективно, пошто је моја пушка апсолутно нова и није учествовала у борбама. Као власник СВТ могу да кажем да је пушка, наравно, веома добра. Са добром муницијом, група на 100 метара је око сантиметар и по, кундак је наравно планиран за шињел или постављену јакну, али је у принципу удобан, растављање за чишћење је просто и квалитет израде је веома висок, у крајњу руку – за 1941. годину.

mad max13 (31.г, Краснојарск)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Тигр, Мосин (КО91,КО3, ТОЗ-78 (ТОЗ 78-01)

Приветствую ну вопервых не ружью а винтовке :-))
А во вторых кроме положительных эмоций ничего другого сказать об СВТ не могу :-)
Для меня и моих друзей это часть истории моей страны и оружия, очень прикладистое, взглядом охотника на вскидку очень удобно ложиться в плечо и удобно целиться, нет вспышки (которая слепит при выстреле), нет практчески отдачи восьми летний ребенок очень комфортно с нее стреляет, что очень удобно при стрельбе по движущейся цели (не задирает ствл), за то время что с нее стреляю небыло ни одного отказа(осечьки, нежовыброса гильзы), со второго раза сборки разборки можно собирать и разбирать хоть с закрытыми глазми(все элементарно просто), удобно перзаряжается (ка СВТ можно сверху из мосинской обоймы), а можно и сменить магазин, так же магазин очень надежно фиксируется защелкой, потерять очень сложно :-)) удобный предохранитель прямо у спускогого крючка(что так же удобно на охоте, при снятии с предохранителя практически нет щелчка), и вообше чень нравятся ее форма глядя на нее понимаеш какое это мощное настоящее оружие. минусов могу сказать только два это сильно глушит стрелка первым выстрелом и затвор открыт (верхнее расположение) Ну вот пожлуй и все могу ответить на уточняющие вопросы, и сильно сомневаюсь, что при равных условиях немецкий гевер и американский гаранд будут иметь преимущество перед СВТ, это неоднократно доказывалось надежностью и живучестью русского оружия в экстремальных условиях

Поздрављам, али прво – не о оружју, већ пушци :-)) (прим. - у писму сам питао за та и та оружја, а не за те и те пушке)
Као друго, осим позитивних емоција, о СВТ не могу да кажем ништа друго.
За мене и моје другове то је део историје моје земље и оружја, веома лепо лежи, из угла ловца веома се удобно смешта на раме и удобно се нишани, нема бљеска (која заслепљује при пуцњу), практично нема трзаја (осмогодишње дете може комформо да пуца из ње), што је згодно при гађању покретних циљева (не издиже се цев). Од када пуцам из ње, није било ни једног отказивања (заглављивања, неизбацивања чауре), од другог склапања-расклапања може се склапати-расклапати макар затвореним очима (све је елемантарно просто), згодно се препуњава (на СВТ може одозго из Мосинкиних клипсова), а може и да се промени оквир, а тај оквир се поуздано фиксира резом – тешко се губи. Кочница је приручна, баш код обараче (што је згодно у лову; при откочивању практично нема шкљоцања) и уопште, шта ми се допада је њена форма – гледајући је, схваташ какво је то моћно оружје. Минуса могу да поменем само два – јако заглушује стрелца првим пуцњем и затварач је отворен са горње стране. Ето то је све што могу да одговорим на конкретно питање и јако сумњам да при једнаким условима немечки Гевер и амерички Гаранд могу да имају предност над СВТ – не једном се доказивала поузданост и жилавост руског оружја у екстремним условима.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

thetaxidriver (38.г, североисток САД)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Сајга, СВД, АКМС-МФ 7.62х39, АКС-74, СКС, Мосин (КО91,КО3, Тигр, AR-15

Приветствую!
По причинe занятости, сейчас подробно написать не могу, завтра или после завтра дам развёрнутый ответ. Но по быстрому могу сказать так, чел твой по ходу дела накачался дезой из Military Channel (или из Discovery вместе с History каналов). Есть такие спутниково-кабельные каналы которые гонят сплошную пропаганду. Там ничего "не-западного" или "не-англо-саксонского" на пушечный выстрел не подпускают к первому месту ни в одном оружейно-технологическом сравнении... Хотя конечно Гаранд на нём там по праву, действитьльно хорошая винтовка (хотя и тяжёлая и дорогая в производстве). Но вот G-43 на "втором" перед Светкой, это чушь. Посмотри по форуму, в топиках где Светлану обсуждают есть фотки фашистов с СВТ в руках. К стати многое в Г-43 "навеяно" СВТ...
До Скорого!
Олег К.

Поздрав!
Због заузетости, данас не могу подробно да напишем – сутра или прекосутра даћу опширнији одговор. Али на брзину могу да кажем то да се тај твој нафиловао дезинформацијама са Military Channel-а (или са Discovery заједно са History каналом). Постоје сателитско-кабловски канали који пуштају само пропаганду. Тамо ничега "не-западног" или "не-англо-саксонског" не пуштају на пушкомет близу првог места ни у једном оружано-техничком упоређивању... Мада је, наравно, Гаранд тамо заслужено, заиста добра пушка (иако и тешка и скупа за производњу). Али да је Г-43 на другом месту испред Светке – то је бесмислица. Погледај по форуму, у топицима где се дискутује о Светлани има слика фашиста са СВТ у рукама. Успут, много тога на Г-43 је позајмљено од СВТ...
До скорог виђења!
Олег К.

Захвалио сам човеку што има воље да напише нешто, написао да "тај мој" није неки "сајбер-курајбер", већ да има доста података у глави, али да се грдно зај... по конкетном питању. Онда, пар дана касније, добио сам ово:

Приветствую,
О СВТ-40 В КРАТЦЕ...
Если отбросить в сторону все сентименталности (связанные в первую очередь с Историей и ВОСПИТАНИЕМ) и смотреть только на техническую сторону дела, то СВТ-40 конечно далека от совершенства. И к большому сожалению она появилась в Советской армии слишком ПОЗДНО. Именно этим я и объясняю факт того что пришлось от неё отказаться и вернуться к Мосе в 1942-43гг. Винтовка конечно достаточно сложная и не очень soldier-friendly. Больше всего ей противопоказывается окопная война. Другая проблема вытекает из её (винтовки) технологической "современности" или сложности. Ну дорогая она слишком как в производстве, так и в эксплуатации. Но в бою она безусловно по моему вИделию должна быть очень хороша.
ПРО ЧИСТКУ
Проблема прежде всего в том что она чувствительна к чистке. Газовый регулятор (относительно) быстро засерается (грязью из окоп и гарью от эксплуатации) и как результат солдаты вынуждены переключать регулятор на мамксимум. Это в свою очередь повышает износ внутренних частей. Но самая главная проблема не в чистке а в том что раз чистка необходима, то разбирать надо часто и там где ПРИДЁТСЯ, а не там где удобнее. Короче. В винтовке присутствует пол дюжины СЛИШКОМ МАЛЕНЬКИХ деталей без которых винтовка радотаь не нудет. Утеря этих деталей при постоянных чистках в окопах (иногда под обстрелом) просто дело времени... Короче, елси у мосинки только три основных части (если считаь штык), то в СВТ их МНОГО. Вторая проблема с СВТ, это то что она как и Мосинка скрепляется кольцами, и для чистки газовой системы их нужно снимать. Проблема с этим, то что разборка и сборка получается делом НАТУЖНЫМ. Тутже могу себае представить солдата разобравшего свою винтовку для чисти. Но тут прилетает вражеский снаряд, и взрывается метрах 20-ти. Тутже, сначала взрывной волной у него сдувает все эти кольца, головки регуляторов, поршни, пружинки. Потом всё это на дне окопа накрывается свежим слоем чернозёма (от взрыва). И пока солдат ползает жопой к верху по дну окопа ища на ощюпь всю эту мелочёвку, в окопы приходят немцы...
ПРО СМАЗКУ
Винтовка эта слишком чувствительна к смазке. Если её смазать например не оружейным (тонким) маслом а простым МОТОРНЫМ, то особенно в холодную погоду (или в грязное время суток) винтовка эта или заклинит или будет сильно барахлить. То затвор будет застревать, то гильзы не выбрасываться (примерзать) то ещё чего...
В мирное время эта проблема в глаза не бросаетя. Ведь кому я не жалуюсь на это, они все сначала смеются а потом мне говорят: "А ты чё, дурак што-ли оружие машинным маслом мазать". Но на войне ведь выбирать не приходится... Вот ППШ, ППС, СКС, АК и даже СВД (и Гаранд к стати тоже) машинным маслом смарзанные врагов крошить будут также как смазанные оружейным...
ПРО СТОИМОСТЬ
Деталей в винтовке много, их производство из за маленьких допусков (tolerances) дешовым быть не может. Штамповка или литьё здесь не канАют. Только фрезеровка или токарная обработка. Сборка самого девайса тоже сложная. Из этого вытекает что делать её надо ТОЛьKO на специализированном заводе со специально подготовленным коллективом. На "коленке" эту винтовку хорошо не сделать, а если сделать плохо, то она вааще стрелять не будет. Так-же во время эксплуатации, необходим постоянный подвоз запчастей к винтовкам в войсках. Ведь как я описывал ранее, утеря маленьких деталей это ДЕЛО ВРЕМЕНИ...
А ТЕПЕРЬ ПРО ДОСТОИНСТВА
Мощный патрон, высокая скорострельность и хорошая точность могут серьёзно подорвать возможнось врага маневрировать на поле боя. В руках человека который УМЕЕТ СТРЕЛЯТЬ, эта винтовка на дистаниях от 0 то 600м (без оптики) смертельна. Лично я, "с закрытыми глазами" на 200 метров бью десять из десяти в грудную мешень. Из за длинного ствола, точность реально на высоте. Так-же очень важна возможность созадаветь высокую плотность огня боеприпасом который с лёгкостью пробивает большинство легко бронированных целей. Это яляется огромным тaктическим приимуществом на поле боя. Ведь тогда 3 или 4 солдата (и уж тем более отделение) вооружённые СВТ-40 имеют достаточно высокие шансы подавить пулемётное гнездо метров с 300~400. Чего ни как нельзя ожидать от солдат с ППШ, МП-40 и даже МП-44. Ведь им тогда надо подойти как минимум на 200~250 метров. А то и на 50~70 (чтоб гранатами закидать)... Или нужен батальон солдат с Мосинками. Другое достоинство, это её удобство в рукопашном бою. Винтовка хоть и длинная, но очень лёгкая. Она как минимум на 50% легче М1 Garand и даже М-14. Винтовка очень изящная, и шейка приклада легко обхватывается даже женской рукой. Это даёт среднему солдату с небольшой кистью руки больше возможности удержать винтовку в руке при ударе (в рукопашном бою). М1, М14 да и Югославский СКС 59/66 к стати тоже, сделаны из очень тяжёлой и толстой девесины.
КОММЮНИКЕ
С точки зрения дизайна точности скорострельности и других чисто боевых качеств, винтовка просто ахуительная. С точки зрения надёжности тоже, НО ТОЛЬКО В УМЕЛЫХ РУКАХ. В руках у "колхозника" винтовка может отказать в самый неподходящий момент, как в принципе и всё АВТОМАТИЧЕСКОЕ...
Намеренно до этого момента я ничего не писал про G-43. В руках я её не держал, а слухи, они и есть слухи. По тому что я видел, могу сказать что Г-43 явно и очень сильно навеяна СВТ. Она по ходу является этаким гибридом СВТ и Маузер К-98.
После личного "знакомства" с СВТ я даже пошутил что её изобрели не в той стране. По всему своему духу и качеству инженерной мысли она являлась бы типичной НЕМЕЦКОЙ винтовкой (очень точная, но нежная и с большим количеством винтиков-шпунтиков и пружинок). Может быть именно этим и объясняется, почему немцы и фины так её полюбили. У фашитов в штурмовых отрядах функцию designated marksman (типа как СВД в России или М-14 в США сегодня) выполняли солдаты воорущённые именно СВТ. Это потом их заставили брать Г-43, но именно что заставили... В Финляндии к стати СВТ стояла на вооружении вплоть до 1960х. А потом, перевооружившись их всем скопом продали в Америку на гражданский рынок... но это уже другая история
Короче, я надеюсь что ты меня поймёшь правильно. СВТ винтовка классная, но есть много но которые и опредилили её судьбу. Многие недостатки СВТ были исправлены потом в СКС и СВД. Оба агрегата явно несут в себе гены Светки. Но ту ведь так-же сыграли свою роль новые реалии современного боя...
Удачи!
Олег К.
П.С. Намалявил тебе столько что аж обидно стало что только ты один прочтёшь
короче я наверное этот текст чуток подредактирую, добавлю чего-нить ещё и запостю его в "ВИНТОВКА ГЛАЗАМИ..."

Поздрав.
О СВТ УКРАТКО...
Ако склоним у страну све сентименталности (везани у првом реду са историјом и ВАСПИТАЊЕМ) и гледам само на техничку страну ствари, онда је СВТ-40 далеко од савршенства. И на велику жалост, она се у совјетској армији појавила сувише КАСНО. Управо тиме ја и објашњавам чињеницу да је морало одрећи је се и вратити на Мосинку у '42-'43. години. Пушка је, наравно, довољно сложена и не пуно soldier-friendly. Више од свега, против ње говори рововски рат. Други проблем произилази из њене (пушкине) технолошке "савремености" или сложености. Па и сувише је скупа, како у производњи, тако и у експлоатацији. Али зато у борби, она по мом виђењу безусловно мора да је добра.
О ЧИШЋЕЊУ
Пре свега је проблем што је осетљива на чишћење. Гасни регулатор се (релативно) брзо засере (блатом из ровова и гарежи од експлоатације) и као резултат тога, војници су принуђени да пребацују регулатор на максимум. То са своје стране повећава хабање унутрашњих делова. Али највећи проблем није у чишћењу, већ у томе што када је потребно чишћење – треба је често растављати тамо где МОРА, а не где је удобније. Укратко – пушка има пола туцета СУВИШЕ МАЛИХ делова без којих пушка неће радити. Губљење тих делова прилоком сталним чишћењима у рововима (некада под ватром) је просто питање времена. Просто, ако Мосинка има само три основна дела (ако рачунамо и бајонет), СВТ их има МНОГО. Други проблем са СВТ, је то што се она, као и Мосинка, спаја прстеновима и због чишћења гасног система њих треба скидати. Проблем са тим што су расклапање и скалапање ЗАМОРАН посао. Такође могу да замислим војника који је расклопио пушку за чишћење. И онда долеће неријатељска граната и пада на двадесетак метара. Ту ће прво ударни талас да одува све те прстенове, главу регулатора, клипове, опругице. Онда све то у рову покрива свежи слој земље (од експлозије). И док војник пузи по рову са дупетом у вис тражећи сву ту ситнарију, у ров долазе Немци...
О МАЗИВУ
Пушка је веома осетљива на мазиво. Ако се на пример не подмаже уљем за пушке (бистрим), већ обичним МОТОРНИМ, посебно по хладном времену (или по блатњавом времену), та ће пушка да заказује или ће јако да се праћака. Затварач неће бравити или чауре неће бити извлачене (замрзавају) и још штошта...
У мирно време тај проблем не упада у очи. Па коме се све нисам жалио на то, а они се испрва смеју и потом ми говоре: "А јеси л' ти нека дилеја да оружје подмазујеш машинским уљем?". Али у рату ипак не можеш да бираш... Ето ППШ, ППС, СКС, АК и чак СВД (и Гаранд такође) подмазани машинским уљем млатиће душмане као да су подмазани уљем за оружје...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

О ЦЕНИ
Делова на пушци је много, њихова производња због уских толеранција не може бити јефтина. Штанцовање или лив овде не раде пос'о. Само глодање и обрада на стругу. Склапање самог дивајса је такође сложено. Из тога проистиче да их треба правити САМО у специјализованој фабрици са специјално обученим колективом. У неодговарајућим условима та пушка не може да се направи, а и ако се лоше направи, уопште неће ни пуцати. Такође, током експлоатације, потребна је нон-стоп испорука резервних делова за пушке у јединицама. Како сам описивао раније, губљење малих делова је ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА...
А САД О ВРЛИНАМА
Моћан метак, висока брзина паљбе и добра прецизност могу озбиљно да лише непријатеља могућности маневра на бојишту. У рукама човека који УМЕ ДА ГАЂА, та пушка је на дистанцама од 0 до 600 метара (без оптике) смртоносна. Ја лично "затворених очију" на 200 метара бијем десет о десет у грудну мету. Због дуге цеви, прецизност је стварно на висини. Такође је веома важна могућност стварања високе густине ватре муницијом која са лакоћом пробија већину лако оклопљених циљева. То је огромна тактичка предност на бојишту. Тада 3 или 4 војника (или још боље одељење) наоружана СВТ-40 имају довољно велике шансе да неутралишу митраљеско гнездо на око 300-400 метара, что никако не треба очекивати од војника са ППШ, МП-40 и чак МП-44, пошто тада треба да приђу на минимум 200-250 метара, чак и на 50-70 (да би засипали гранатама)... Или је потребан батаљон војника са Мосинкама. Друга врлина је што је пушка удобна за бој прса у прса. Иако је пушка дугачка, она је лака. Она је минимум 50% лакша од М1 Гаранда и чак М-14 (прим. – хех, баш и није 50%, већ неких пола киле лакша, али као по правилу, ако је оружје добро избалансирано, стрелци имају осећај да је лакша него што заправо јесте). Пушка је веома елегантна, а врат кундака се лако обухвата чак и женском руком. То даје просечном војнику са невеликом шаком више могућности да пушку задржи у руци током удара приликом борбе прса у прса. М1, М14, па и југословенски СКС 59/66 такође направљени су од веома тешког и дебелог дрвета.
КОМИНИКЕ
Из аспекта дизајна, прецизности, брзине паљбе и других чисто борбених квалитета, пушка је просто добра у п...у м......у (прим. – не нађох адекватан термин у српском, али поента је иста). И такође из угла поузданости, АЛИ САМО У ВЕШТИМ РУКАМА. У рукама "сељака" пушка може да откаже у најнезгоднијем моменту, као у принципу и све АУТОМАТСКО...
Намерно до овог момента нисам писао о Г-43. Нисам је држао у рукама, а гласине су само гласине. По ономе што сам видео, могу да кажем да је очито да је на Г-43 много тога позајмљено од СВТ. Она је фактички хибрид СВТ и Маузера К-98.
После личног "познанства" са СВТ, ја сам се нашалио да је нису измислили и нашој земљи. По свом духу и квалитету инжињерске мисли она је типично НЕМАЧКА пушка (веома прецизна, али нежна и са великом количином шрафића и опругица). Можда управо тиме може да се објасни зашто су је Немци и Финци толико заволели. Код фашиста у јуришним одредима функцију "designated marksman"-а (типа СВД у Русији или М-14 у САД сада) испуњавали су војници наоружани управо СВТ-ом. После су их натерали да узму Г-43, али баш натерали... Узгред, у Финској је СВТ била у наоружању готово до '60-их, а када су се преоружали, сва заједно су их продали у Америку, на цивилно тржиште... али то је нека друга прича.
Укратко – надам се да ћеш ме правилно схватити. СВТ је одлична пушка, но има много "али" који су јој предодредили њену судбину. Многи недостаци СВТ касније су исправљени на СКС и СВД. Она агрегата очито носе у себи гене Светке. Али ту је улогу такође одиграла реалност савременој боја.
Срећно!
Олег К.
П.С. Нажврљао сам ти толико да ми је постало увредљиво да само ти то прочиташ. Ја ћу текст малчице да уредим, додам још понешто и постујем у теми "Пушка очима власника".


Потпуно расклопљена СВТ-40. Про редовном чишћењу, не расклапа се до овог нивоа.

stg41 (38г.)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Remington 700, Маузер 98К, Marlin 1895.

Драган, здравствуйте.
По поводу СВТ.
Плюсы:
1. Унифицированный патрон.
2. 10-и зарядный магазин.
3. Полуавтоматический режим огня.
4. Нормальная дальность действительного огня.
5. Возможность установки оптики.
6. Полноразмерный шомпол.
Минусы:
1. Масса.
2. Длина.
3. Сложность конструкции.
4. Загрязнение винтовки после 120-140 выстрелов (следствие - задержки)
5. Сильный звук от выстрела.
6. Самый большой минус - постоянное ожидание задержки после приличного настрела.
Исторический факт - немцы вооружали часть своих подразделений трофейными СВТ. Всё-таки, плотность огня ни кто не отменял. Чистить надо только своевременно. Болт в этом плане намного надёжнее для окопной войны.
С уважением.
Рушан.

Здраво Драгане.
У вези СВТ.
Плусеви:
1. Унифициран метак
2. Десетометни оквир
3. Полуаутоматски режим ватре
4. Нормална даљина ефективне ватре
5. Могућност постављања оптике
6. Шипка за чишћење пуне величине
Минуси:
1. Маса
2. Дужина
3. Сложена конструкција
4. Прљање пушке после 120-140 хитаца (последица – застоји)
5. Гласан пуцањ
6. Највећи минус – нон-стоп очекивање застоја после много испаљених метака
Историјска је чињеница да су Немци део својих јединица наоружали заплењеним СВТ. Ипак, густину ватре ништа није могло да замени. Треба је само редовно чистити. Обртночепни затварач је у том аспекту много поузданији за рововски рат.
С поштовањем
Рушан


Поређење: СКС и СВТ-40.


Али било је и "штуцованих" СВТ – СКТ (К је од Карабин).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

falcon1971 (38г., Москва)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Lee Enfield Mk3, СКС, Маузер 98К, КО-44

Доброго вечера, уважаемый Драган!
По поводу "СВеТки" могу сказать следующее: владею ей в течении шести лет. Стрелял из нее три-четыре раза в год по 5-6 магазинов. Газовый регулятор выставлен на 1.5. Автоматика винтовки всегда работала исправно. Не было ни одного отказа автоматики.
Из достоинств, на мой взгляд: высокая кучность (во всяком случае у моего экземпляра), мягкая отдача, простота разборки-сборки (субъективно для меня), красивая (если такое определение вообще применимо к оружию).
Из недостатков: большая длина, отсутствие взаимозаменяемости магазинов (сам сталкивался с этой проблемой).
Что касаемо охаивания "СВеТки"... На мой взгляд, все просто: данное оружие создавалось из расчета на регулярную армию, выбитую еще в июне-сентябре 41-го. Призванные "запасники", зачастую, просто не обладали самыми элементарными техническими навыками, необходимыми для должного ухода за любым мало-мальски сложным оружием. Дай им в руки G43, или "Гаранд" результат был таким же: "...винтовка капризная, сложная в обращении, дайте мне "трехлинейку" - с ней возится вообще не надо..."
С уважением, Саша.

Добро вече, поштовани Драгане!
У вези "Светке" могу да кажем следеће: њен сам власник шест година. Пуцао сам из ње три-четири пута годишње по 5-6 оквира. Гасни регулатор је постављен у положај 1.5. Аутоматика пушке је увек радила исправно. Није било ни једног отказа аутоматике.
Врлине, из мог угла: висока прецизност (макар је то случај са мојим примерком), мек трзај, једноставност растављања/састављања (субјективно, за мене), лепа (ако је та дефиниција уопште применљива на оружје).
Мане: велика дужина, немогућност међусобне замене оквира (сам сам се суочио са тим проблемом).
Што се тиче опањкавања СВТ... По мом мишљењу, све је просто: то оружје се конструисано за регуларну армију, разбијену још у јуну-септембру '41. године. Регрутовани "резервисти" често просто нису имали најелементарније техничке навике неопходне за потребно старање за било које иоле сложено оружје. Дај им у руке Г-43 или "Гаранд", резултат би био исти: "...пушка је каприциозна, сложена за руковање, дајте ми "трјохлињејку" – са овом не треба да се бакћемо... ".
С поштовањем, Саша.

железячник (Канада)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: СКС, Марлин .22, Мосин (КО91,КО3

Привет!
Сравнивать СВТ мне не с чем, других двух моделей нет.
Видел мельком G43, несколько раз видел Гаранд.
Претензии к СВТ: установка оптики фактически не предусмотрена, а то что было сделано явно искусственно, как будто вопрос об оптике встал когда модель была уже запущена в производство. Разумеется, кронштейн, требующий пере-пристрелки - это нелепость.
В остальном меня все устраивает. Магазин емкий, сборка-разборка несложная, винтовка легкая, отдача слабая. С точки зрения солдата это плюсы, а насчет подверженности загрязнению судить не могу по понятным причинам - берегу.
если будут еще вопросы - обращайтесь!

Поздрав!
Не могу да упоређујем СВТ ни са чим – друга два модела немам.
Видео сам на кратко Г-43 и неколико пута Гаранд.
Рекламације о СВТ: постављање оптике практично није предвиђено, а то што је било урађено је очито вештачки – као да се питање оптике поставило тек када је тај модел већ пуштен у производњу. Разуме се, носач оптике који тражи поновно упуцавање је бесмислица.
Остало ме задовољава. Капацитетни оквир, склапање-расклапање није компликовано, пушка је лака, трзај слаб. Из угла војника, то су плусеви, а по питању осетљивости на прљање не могу да судим из разумљивих разлога – пазим на њу.
Ако буде још питања – јавите!

genii-70 (39г. Киев, Украина)

Здравствуйте, Драган.
К сожалению, насколько у Вас тяжело с русским, настолько же у меня - с Сербским... что сказать конкретно о винтовке:
1. Не могу провести корректное сравнение с Гарандом и G-43, поскольку и то и другое в руках не держал.
2. Недостатки есть у всех систем, и СВТ-40 - не исключение.
3. Эти 3 винтовки - плоды различных конструкторских школ да и сконструированы под требования различных армий.
4. СВТ-40, насколько я помню, из этих 3-х систем первая стала массовой и широко применялась в боях на Восточном фронте, во всяком случае в 41-42гг, да и после... Я могу ошибаться, но мне кажется, что Восточный фронт был самым тяжелым местом во всей 2-й Мировой войне и системы, прошедшие обкатку на этом участке боевых действий - работали везде...
5. Известно, что СВТ-40 была принята на вооружение полицейских частей Вермахта (хотя Вермахт принимал на ограниченное вооружение практически всё, что можно было как-то использовать).. Но в РККА G-43 на вооружение не принимали...
6. Вроде бы никто не отрицает положительного влияния конструкции СВТ-40 на конструктивные решения, применённые затем на G-43...
Теперь, собственно, о винтовке:
положительные стороны:
- легкая
- удобная (очень "прикладистая" - на вскидку глаз сразу попадает на прицельную линию)
- сбалансированная (как по мне - очень удачно)
- технически проста (во всяком случае - у меня проблем с механической частью не возникало)
- эффективный дульный тормоз: отдача воспринимается как существенная, но вполне комфортная и даже - мягкая...
- надежная, но лично у меня опыта "окопной войны" нет. В моей эксплуатации - проблем нет. Были только задержки с чешским боеприпасами, связанные с недовыбросом гильзы после выстрела, а так же с этими же боеприпасами были сдвоенные выстрелы (и один раз даже 3 выстрела очередью!). Связываю это с конкретным боеприпасом (может быть даже с 1-й партией). От Sellier& Bellot отказался - и всё.
Недостатки:
- длинная: 1225 мм - много. Хотя - это же не карабин!
- выстрел - очень громкий. Это - продолжение преимуществ дульного тормоза: звуковая волна отражается и "глушит" и стрелка, и всех кто оказался рядом
- возможность использовать только один тип оптического прицела, и при этом - специально сконструированного под эту винтовку! Это - перебор Токарева и военных, которые требовали наличия возможности заряжать магазин обоймами от винтовки Мосина. Если бы не это требование, и сделать выброс стрелянной гильзы не вертикально вверх, а в сторону - то и проблем бы не было. Отмечу, что это является недостатком ТОЛЬКО СНАЙПЕРСКОГО ВАРИАНТА! Хотя сам прицел - ХОРОШ! Спасибо тому же Токареву!
- следующий недостаток прямо вытекает из написанного выше: наличие только одного способа установки оптического прицела - только на "родной" кронштейн. Объективности ради: ни Гаранд, ни G-43 так же не являются универсалами по этой части.
- ну и последнее: на мой взгляд не является удачным метод закрепления винтовки в ложе. Я думаю, что именно это помешало СВТ-40 стать отличной снайперской системой для своего времени.
В любом случае: я доволен своей винтовкой! Я рад, что одна их лучших полуавтоматических (самозарядных) винтовок своего времени была разработана и выпускалась в стране, в которой я имел честь родиться.
С уважением, Евгений.

Здраво Драгане.
На жалост, онолико колико је Вама тешко са руским, толико је и мени – са српским... да напишем нешто конкретно у пушци:
1. Не могу да проведем коректно поређење са Гарандом и Г-43 јер ни једно ни друго оружје нисам држао у рукама.
2. Сви системи имају недостатке – и СВТ није изузетак.
3. Те три пушке су плод различитих конструкторских школа па и конструисани према потребама различитих армија.
4. СВТ-40 је, колико се сећам, од та три система прва постала масовна и широко се примењивала у борбама на Источном фронту, у сваком случају у '41-'42. години, па и касније... Можда грешим, али ми се чини да је Источни фронт било најтеже место током читавог 2. Светског рата и системи који су прошли ватрено крштење на том театру борбених дејстава – радили су свуда...
5. Познато је да је СВТ-40 била усвојена у наоружање полицијских јединица Вермахта (мада је Вермахт прихватао на ограничено коришћење практично све што је могло да се некако искористи)... Али у Црвеној армији Г-43 нису узимали у наоружање...
6. На пример, нико не пориче позитиван утицај конструкције СВТ-40 на конструктивна решења касније примењена на Г-43...
Сада, баш о пушци...
добре стране:
- лака
- удобна (веома лепо лежи, када се постави на раме, поглед одмах пада на нишанску линију)
- избалансирана (мени се чини – веома успешно)
- технички проста (у сваком случају, ја нисам имао проблема са механичким аспектом)
- ефикасна гасна кочница: трзај се прима као природан, али и потпуно комфоран и чак – мек.
- поуздана, али ја лично немам искуство рововског рата. У мојој експлоатацији није било проблема. Били су само застоји са чешком муницијом везани за неизбацивање чауре после пуцња, а такође са том истом муницијом били су дуплирани хици (и један пут чак и три пуцња рафалом). Везујем то за конкретан тип муниције (можда и са том серијом). Престао сам да користим "Селије и Бело" и то је све.
недостатци:
- дуга је 1225 мм – много! Ипак то није карабин!
- пуцањ, веома гласан. То је нузпојава предности гасне кочнице: звуни талас се одбија од ње и заглушује у стрелца и све који се нађу поред.
- могућност употребе само једног типа оптичког нишана, при том – посебно конструисаног за ту пушку! За то су одговорни Токарев и војне структуре, који су захтевали да постоји могућност пуњења оквира клипсовима од пушке Мосина. Да није било тог захтева и да избацивање чауре није на горе, већ на страну – не би било ни проблема. Подвлачим, ово је недостатак САМО СНАЈПЕРСКЕ ВЕРЗИЈЕ! Мада је сам нишан – ДОБАР! Хвала том истом Токареву!
- следећи недостатак директно произилази и вишенаписаног: постојање само једног начина монтаже оптичког нишана – само на фабрички носач (прим. – истина је да постоје разни "буџеви" носача оптике, али је оригинални најелегантније решење). Објективности ради: ни Гаранд, ни Г-43 из тог аспекта нису универзални.
- и последње: по мом мишљењу, није најсрећније решен начин фиксирања пушке у усаднику (прим. - мисли се на начин фиксирања металних делова за оне дрвене). Ја мислим да је управо то сметало СВТ-40 да постане одлична снајперска пушка свог времена.
У сваком случају, ја сам задовољан својом пушком! Драго ми је што је једна од најбољих полуаутоматских пушака свог времена била конструисана и производила се у земљи у којој сам имао част да се родим.
С поштовањем, Јевгениј.


О овоме конкретно пише човек који помиње пробему са пуњењем клипсовим и оптичком нишану на СВТ.


Ипак, ако инсистирате, могуће су и разне дораде и постављање различитих монтажа на СВТ – класична бочна, па још и мењана дрвенарија. Успут, Лаки, ако се по препоруци 10х10 или Лугера запутиш у "Муш" да бациш поглед на неку полигоналну цев, моћићеш тамо да видиш како у бирцузу на зиду виси и једна СВТ са нестандардном монтажом и кундаком са образином.

Јевгениј је лепо приметио да Црвена армија није прихватила у наоружање Г-43. Наравно, знали су да разлуче жито од кукоља и узму од Немаца шта ваља.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Snowmen27 (48г. Нориљск)

СВТ-40 у меня уже 15 лет. В России их не так много, а у нас на Севере (Норильск)их вообще единицы. Я знаю 5 охотников, кто имеет СВТ-40. Моя 43-го года. Охотимся мы здесь в основном зимой, морозы у нас очень большие. Ни одного отказа не было пока, при морозе до -38 С я охочусь на дикого северного оленя. Газорегулятор стоит на моей на 2, гильза выбрасывается на 1м.Бой хороший, а если патроны с военных складов (продавали в свое время в магазинах "Военная охота")то вообще кучность очень стабильная и отличная. На 100м с белорусской оптикой х 12 целевыми патронами в советскую 3-х копеечную монету три пули укладывал стабильно. Поэтому качество боеприпасов основное значение имеет в хорошей стрельбе. Стрелял зимой при -25 С, на льду озера, на 200м стрелял в сваю из трубы 200х11мм марки 09Г2С. Стенку трубы насквозь не пробил, с внутренней стороны образовалась шишка с хороший пупок, с одной стороны оторвало от стенки. Если та труба сохранилась, -сфотографирую.На 500м стрелял в сосновое бревно толщиной 30см: при попадании в ценральную часть насквозь не пробивало. Ближе к краю бревно пробивалось, находил свои пули на льду позади бревна в 5-10м.Как и любое оружие требует ласку и уход. Прощаться со Светкой не собираюсь. Поменяю ложе, и она снова как невеста.
Минусы:
-большая длина винтовки, неудобно на охоте;
-дешевое ложе;
-громкий бой, оглушает;
-до 200м "шьет" зверя, приходится отпускать животину на 250-400м
Вот коротке о СВТ-40.

Имам СВТ-40 већ петнаест година. У Русији их нема толико много, а код нас на Северу (Нориљск) их има на прсте да их пребројиш. Ја знам пет ловаца који имају СВТ-40. Моја је из 1943. године. Обично овде ловим зими, а мраз је веома јак. Ни једног отказа до сада није било – при мразу од -38°С идем улов на северног јелена. Гасни регулатор на мојој стоји на 2, чауре избацује на 1 метар. Гађа добро, а ако су меци из војних складишта (продавали су их својевремено у продавницама "Војни лов"), онда је прецизност стабилна и одлична. На 100 м са белоруском оптиком увећања 12х и такмичарским мецима стабилно смештам три метка у монету од три копејке. Зато квалитет муниције је важно за добро гађање. Пуцао сам зими при -25°С на залеђеном језеру, гађао на 200м шип од цеви 200х11 марке 09Г2С (прим. – не дознајем се у руску браварију и каква је то цев). Зид цеви није пробијен, а са унутрашње стране образовала се "чворуга" као пупак, а с једне стране је отпало од зида цеви. Ако се та цев читава – сликаћу је. На 500м сам гађао у боров трупац дебео 30 цм: код погодка у средишњи део, није било пробоја. Ближе крајевима трупац је био пробијан, а зрна сам налазио на леду 5-10 метара иза трупца (прим. – ови Руси изгледа да не воле ловачку муницију – само војна, пуне кошуљице). Као и свако оружје, тражи мажење и пажење. Немам намеру да мењам Светку. Заменићу усадник и поново ће бити као нова млада.
Минуси:
- велика дужина пушке, неудобно у лову
- јефтин усадник
- гласан пуцањ, заглушује
- до 200 м "просвирава" звер, мора да се пути животиња на 250-400 метара.
Ето укратко о СВТ-40.

palex (40г., Москва)
Осим СВТ-40, поседује пушке са олученим цевима: Сајга-МК, Маузер 98К, Мосин (КО91,КО3

Привет Драган.
Такое что пишут у вас на форуме, это всё от незнания
Для создателей г-43 пробразом была СВТ
СВТ очень надежная винтовка и по стрельбе в том числе
Сообщите ваш мэйл, скину что нибудь на скорую руку
А вот кронштейн Токарева на мой СВТ-40 стоит новодельный.
Но сделаный одив один с оригиналом. Нареканий у меня к нему нет.
Отличит только специалист
А вот прицел ПУ у меня стоит именно родной ПУ СВТ
С ув. Алексей

Поздрав Драгане.
То што тако пишу код вас на форуму - то је све од незнања.
Творцима Г-43 узор је била СВТ.
СВТ је веома поуздана пушка и по питању ватре.
Напишите ми ваш мејл, послаћу нешто набрзака
А носач оптике Токарева на мојој СВТ-40 је новонаправљени,
али је направљен као идентичан са оригиналом. Немам примедби на њега.
Разлику може да види само стручњак
А нишан ПУ је баш фабрички ПУ СВТ
С поштовањем, Алексеј.


Питао сам човека да ли је носач оптике на овој фотки његове СВТ оригинални, јер су постали ретка роба, па отуда и његово помињање тог носача у поруци.

Привет Драган
Для меня СВТ-40 очень надежная винтовка.
По крайней мере отказов у меня не было, хоть и настрел у нее уже большой. Не только с моим участием. Повоевать ей пришлось.
Газотвод у нее как у новой, выставляю всегда регулятор на 1.2.
Главное всегда после долгой стрельбы не забывать чистить газоотводную систему. Неперезарядов у меня не наблюдается абсолютно никогда. Вобщем очень надежная винтовка. Не даром немцы очень любили свт-40 и часто ее использовали. Фото тех лет красноречиво об этом говорят. Главное хорошо знать ее устройство и не запускать ее чистку.
На мыло скинул вам небольшой материал. Там к тому же чуть написано и о г-43.
С ув. Алексей

Поздрав Драгане
За мене је СВТ-40 веома поуздана пушка.
У крајњу руку, код мене није било отказа, мада је испалила много метака и не само оних које сам ја испуцао. Била је и у рату.
Систем за позајмицу гасова је као код нове пушке, регулатор увек стављам на 1.2.
Главно је да увек после доста пуцања не заборави чишћење система за позајмицу гасова. Код мене апсолутно никада није било случајева непрепуњавања. Генеранло, то је веома поуздана пушка. Нису тек тако Немци волели СВТ и често је користили. Фотографије из тог времена лепо говоре о томе. Главно је да се да се добро познаје њена конструкција и да се не пропушта чишћење.
На мејл сам вам послао невелики материјал. Тамо је такође написано и мало о Г-43.
С поштовањем, Алексеј

Инсистирао сам да напише нека његова искуства са пушком, па ми је то написао у другој поруци, а материјал кога ми је послао јесте скен неког чланка о СВТ-40 кога постављам испод.













Што више податак о СВТ-40 сазнајем, све више ми се допада као историјски артефакт.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Kako nema zljebova....??Postupak se i zove Whitvorth polygonal rifling....
Лепо си ономад написао: Old school vs. New school. Ја за полигоналну цев узимам оно што је направио HuK, а ову Витвордову за коју кажеш да је на Ли-Енфилдима, окарактерисао бих (видим да нисам једини) само као модификацију класичне жљебљене цеви. Разлике у терминологији – ништа страшно.

Lucky_One ::Zorge ::У конкретном случају, претпоставка о краћој "Мосинкиној" ручици затварача (чак и од гро репетирки тог доба) због другачије конституцији војника, баш и не пије воду. Ту се просто ради о жртвовању функције на уштрб технологичности. Да су сви затварачи "Мосинки" прављени са ручицом каква је нпр. на снајперским верзијама (дужа од те стандардне хоризонталне и повијена на доле)
OK...ja bas i ne mislim tako....pogledaj samo bilo koju sablju koja je vrsnjak Mosinke zatim velicinu uniformi tadasnjih ljudi.....
Пишем ти о мањој дужини ручице Мосинке од њених савременица и онога шта заједно са грубим (ратним) финиширањем то узрокује.

Lucky_One ::Ah,da...konacno da dodjem do reci....
Evo ovako,vec sam rekao da su svi podatci za G-43 maltene identicni i da o njoj nema ili ja nisam uspeo pronaci nista novo.Generalno puska je hvaljena.Nas strucnjak Branko Bogdanovic u svoj knjizi Sto godina pusaka na teritoriji Jugoslavije na strani 125.kaze da je G-43 jednostavna za proizvodnju i laka za upotrebu.Svo ovo vreme sam pokusavao da nadjem bilo kakve podatke koji bi ukazivali na odredjene nedostatke ove puske i naleteo sam samo na podatak da nije zdravo koristiti manevarsku munuciu i da je bilo malo teze da se ocisti barutna komora.
Dalje,na vise mesta ze razlikuje I serija i II serije i napominje se da su drugu seriju u vecini slucajeva izradjivali logorasi koji su na vise nacina sabotirali izradu G-43 na razlicite nacene pa je ta druga serija bila sklonija zastojima ali i eksploziji cevi......Posle rata G-43 se proizvodio u Ceskoj i Brazilu dok su njome bile opremljene armije Francuske,Spanije i Izraela...Tragajuci po raznim sajtovima za G-43 naisao sam na jednu lepu stvar.Danasnjim vlasnicima tj.kolekcionarima G-43 savetuje se na prvom mestu koriscenje NASE municije.
'Е л' то све? Пази кад сам заиста разочаран штурошћу тога што си изнео. Па барем да си поделио са нама неки од свих тих идентичних података који хвале Г/К-43.

Бранко Богдановић је ту књигу писао пре двадесетак година и да је сада пише, имао би кудикамо више података него што је имао пре. Сигуран да сам није имао могућности да у разним условима распали пар стотина метака и из 43-ке и "Свете" и да је провери у овим или оним условима, вуцара са собом по којекаквим местима, колико су људи са свих страна света које и ти и ја лако можемо да контактирамо, нити је имао на раполагању толику литературу коју можемо да добијемо са пар кликова мишем, а коју је он морао да набавља годинама "аналогним путем". Стога се устручавам да доведем у питање тих пар пасуса које је г-дин Богдановић написао у књизи; увек човек може просто да погреши или да му у сваком моменту мозак не ради на максимуму – људски је грешити. Као пример, ево цитат из чланка из "Калибра" број 68, кога је управо он потписао - "StG-44 – родоначелник савремених јуришника", страна 18, при дну средњег ступца: "Руси су са посебним задовољством користили заплењене StG-44, а од не малог значаја је и то што су Хуга Шмајсера "одвели" у Ижевск и одмах укључили у Техничку комисију Црвене армије. Иако се то нигде не спомиње, сасвим је могуће да је управо он "позајмио" Михаилу Калашњикову тајну "штампања" лимова приликом стварања АК-47.". Зашто ти ово пишем? Зато што сам сигуран да ове податке које ћу ти написати 100% зна и Б. Бoгдановић, али је просто заборавио да је убаци у једначину. Ако су Шмајсера "одвели" у Ижевск и држали га тамо, није постојала баш велика шанса да се сретне са Калашњиковим јер је овај радио у екипи Дегтјарева у Коврову (ту је и склепао оне прототипове). А Ижевск и Ковров баш и нису суседна места, чак ни по руским критеријумима. Зна се и да су први серијски АК произведени '48. у Ижевску (у то време, па све до лета '52., Шмајсер је био ту) и то управо са штанцованим сандуцима, али да су ти штанцовани имали изузетно велики проценат шкарта. Ала им је Шмајсер "позајмио" технологију, до мојега... А ко је онда "позајмио" ту исту технологију штанцовања лимова Судајеву да је примени на ППС-42 произвођеног у граду под опсадом, па и АС-44, развијаног од '44, а произведеног у малој серији и тестираног у јединицама током пролећа и лета '45., па и Булкину за ТКБ-415 и осталој совјетској екипи која се занимала новим оружјем? Успут, тај исти Б. Богдановић пише у том истом чланку о StG-44, да су за развој технологије (не конструисање) пресованих лимова Немци ангажовали фабрику "Merz-Weken" из Франкфурта – нема ни помена Шмајсера, ни било кога од тадашњих немачких конструктора оружја. Совјети су се од '51. вратили изради сандука глодањем због тога што им је у толики шкарт у штанцовању било јефтиније да сандуке глодају из комада челика и тако све до настанка АКМ (са штанцованим сандуком, али без шкарта) током '59. године (исте године су Шмајсеру у родној Немачкој давали већ шестогодишњи помен). Мислим, није ми то баш најуверљивији сценарио са Шмајсеровом "позајмицом" технологије Калашњикову. Summa summarum: не верујем безрезервно свакој написаној речи, макар долазила и од стручњака.

То што он пише да је пушка Г/К-43 била једноставна за производњу баш и не стоји. Једноставна у односу на било шта друго полуаутоматско/аутоматско коришћено у то време? Не чини ми се да је тако – нит' има мање склопова, нити је једноставније конструкције. Идеја Немаца јесте била да направе што је могуће јефтинију пушку (што се и види на самом оружју), али ја ту нешто и не видим довољно јефтиног штанцераја, већ има доста глодања – то није јефтино. Једноставна за употребу? Па наравно: убациш оквир (или је нахраниш са два петометна клипса од Маузера), повучеш ручицу затварача уназад, пустиш, а онда само нишаниш и повлачиш обарач. Мислиш да је код других полуаутомата то компликованије? Можда је мислио да је једноставна за одржавање? Шта то код ње чини разлику од полуаутоматских пушака-вршњакиња, па да се закључи да је једноставна за одржавање; ја нешто не видим ту разлику? Како мислиш 1. и 2. серија? Мислиш на Gewehr-43 као прву серију, а на другу када су цев поткратили за пет сантима и пушку прекрстили у Karabiner-43? Чини ми се да је то у питању – ако грешим, исправи ме правим податком. Осим промена технологије израде сандука и у основи ситних прчкања "у ходу" у покушају побољшавања, не видим неких битних разлика у произведеним пушкама у све три немачке фабрике које су је производиле током рата које би могло да праве разлику између 1. и 2. серије. Ако је то у питању и друга серија (уједно и знатно масовнија; више је К-43-ки од Г-43-ки) је по томе што сам пишеш, склона застојима и чак прскању цеви, то је далеко од твоје тврдње да то ЈЕСТЕ врхунско оружје. Да ли се посла рата пушка производила у Бразилу - не знам, а за Чехословачку знам да се користила кратко време после рата, Израел? Па мањи је списак онога што нису користили. Француска и Шпанија? Обзиром на релативно мали укупни тираж 43-ке и да је гро њих "појео" Источни фронт, питам се колико их је преостало Шпанцима и Французима да се после рата, који их је поприлично "оружано испостио", "покрпе" док се не снабдеју нечим новим? А препоруке за употребу наше муниције, као и чешке комерцијалне "Селије и Бело", налазио сам и ја, али за муницију произведену после '70. године.

Де, стварно, који су то извори, сем пар редова из Богдановићеве књиге, из којих си извукао закључке у супералативу о Г/К-43?

На крају, занимљива игрица – колико комада СВТ видите у рукама немачких војника на овој фотки?