offline
- Pridružio: 03 Dec 2005
- Poruke: 164
|
Njegova malenkost – pištolj
Znam te ,puško, kad si pištolj bila,narod bi rekao.
Eto, ta dobro znana izreka ima preneseno značenje i time naš narod hoće reći da neko dobro poznaje nekoga , a kao je ta puška bila pištolj ii dali je zapravo pištolj isto što i puška?
Englezi su davno rekli „pistol“, nijemci „pistole“, a rusi „пистолет“.Očito da skoro nema razlike u nekoliko jezika u nazivu vatrenog ličnog oružja ,koji mi zovemo „pištolj“, a onome ko kaže „revolver“ , treba reći da je revolver samo vrsta pištolja , a da se razlikuje po tome što revolver ima doboš za municiju , koji se okreće ( od glagola „revolvirati“ pritiskom na obarač i tako „ donosi“ sledeći metak do „usta „ cevi , dovodi metak u cijev ).
Prema nekim podacima , pištolj se pojavio u naoružanju krajem 15.stoljeća , a u evropi i Aziji , a veruje se da je naziv izveden od italijanskog grada PISTIJA (Pistoia) . valjda gde je proizveden .
I ako bi se reklo da je uveden kao lično naoružanje u pešadijskim jedinicama , ipak nije tako .Uveden je prije svega u konjici , da bi , postepeno istisnuo koplje konjanika , pa time sam način dejstvovanja konjice. Razvoj pištolja išao je uporedo sa puškom, a puška je riječ nastala od glagola „pucati“, onda je u pitanju zajednički pojam za pušku i pištolj –pucati .Neki podaci svedoče da je u vojsci jugoslovenskih zemalja , Srbije , Crne Gore , i Makedonije , za pištolj govoreno –mala puška , mala šišana , kubira , mali džeferdar, mali karabin. Dakle , puška , samo mala , kao i što jeste .Zato je i naš narod smislio rečenu izreku .
I pištolj i puška su , sve do druge polovine 19.stoljeća imale glatku cijev, bez unutrašnjih žlebova , a punile su se na „usta“ cijevi , a opaljivanje je vršeno prvo fitiljem , straga , i zato su se zvale „ostraguše“.Kasnije se opaljivanje vršilo kremenom i te uške su se zvale narodnim jezikom „kremenjače“.Opaljivanje kapislom je uvedeno nešto kasnije . Nakon dužeg vremena , od sredine do kraja 19.stoljeća , u uptrebi su pištolji sa poluautomatskim opaljivanjem , a prvi su ih proizveli Austijanci (Šonberger – tipa M-1892. ) Valjda je proizveden 1892 . godine , bio je to pištolj kalibra 8mm. Imao je nedostatak u mehanizmu za opaljivanje , pa se nije dugo održao uupotrebi, te je ustupio mjesto boljem sledbeniku , njemačkom pištolju marke „Borchard“ tipa M-1893, kalibra 7,65mm i bio je prvi te vrste u masovnoj upotrebi .Poznatiji je njemački „Parabelus“ od „Borchard-Luger“-a .
Početkom 20.stoljeća usavršavaju se pištolji i razvija proizvodnja , te se uvode u širu upotrebu u Evropi . Iz tog perioda poznatiji su „Švarclose“, njemački modeli iz 1893. te 1895 . i 1898. godine , da bi se na tim tipovima razvijali svi kasniji tipovi, a najpoznatiji su bili : italijanska „Bereta“, model 1934, kalibra 9mm, belgijski „Browing“, kalibra 9mm, njemački „Valter“9mm, američki „Colt“, kalibra 11,43mm i drugi . Nama naj poznatiji „TT“ iz 1930.godine .
U daljem razvoju se malo šta promijenilo u pogledu principa rada pištolja , a jeste nešto sa municijom ,te korištenjem lakih materijala za izradu pojedinih delova naoružanja te vrste .Sem navedenih vrsta i tipova pištolja u vojne svrhe , imamo niz vrsta i tipova u civilne svrhe , sa razlikama u kalibrima i dimenzijama – za tašnu , za džep, pretežno bez futrola , a sportisti su se takmičili u gađanju vojničkom puškom i pištoljem .Istina , manje vojničkim puškama , jer su sportske streljačke puške drugačije .
|