Taktički i strategijski raketni sistemi koji nemaju zasebnu temu.

Taktički i strategijski raketni sistemi koji nemaju zasebnu temu.

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3198

Pretragom foruma ne nađoh temu opšteg tipa koja bi pokrivala ove sisteme iz prošlosti i sadašnjosti. Nije loše imati takvu opštu temu, prevashodno da se ne ide u stranu sa diskusijom u nekim drugim temama a ako se ukaže potreba zbog obima napisanog ovde o nekom pojedinačnom sistemu može se diskusija dalje širiti u neke posebne teme.

Za početak nekoliko slika ove nove, po meni prilično "iskanderolike" izraelske kreacije Lora dometa 400km namenjene Azerbejdžanu. Sistem potpisuje IAI, Israel Aerospace Industries. Poljoprivreda je na drugoj temi postavio video opitovanja iz kojeg su slike:










Izraelci su dosta raketne tehnike udomili kod Azera, jedino me malo buni kamionska platfotma. Kod Azera platforme su većinom Kamaz dok ovaj Volat koji je u videu platforma beloruski, ko zna možda i Belorusi su u igri za nabavku.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3198

Temp-S, GRAU Indeks 9K76, NATO klasifikacija SS-12/SS-22 Scaleboard je bio sovjetski mobilni operativno-taktički raketni sistem sa dvostepenom raketom 9M76. Za 9P120 lanser je korišćeno vozilo MAZ 543 a sama raketa je bila smeštena u posebnom kontejneru koji se otvarao pri vertikalizaciji neposredno pred lansiranje. Kontejner je imao prvenstveno kao namenu zaštitu rakete od svih atmosferskih uticaja a kasnije će se pokazati još jedna veoma bitna namena kontejnera. Razvoj sistema je započeo 1960 a ozvaničen 1962 godine pod okriljem NII-1. Ispitivanje sistema je sprovedeno tokom 1964 i 1965 godine, da bi krajem iste bio i uveden u naoružanje. Proizvođen je od 1967 do 1987 godine u pogonima u Votkinsku i Volvogradskim Barikadama. Krajem sedamdesteih godina raketa je modernizovana u cilju poboljšanja dometa i smanjenja CEP-a, raketa 9M76B (M ?). Na osnovu famoznog INF ugovora svi sistemi su povučeni i uništeni osim nekoliko muzejskih primeraka.

TT karakteristike:
-maksimalni domet 800km/900km sa raketom 9M76B (M ?)
-mininalni domet 300km
-masa rakete 10420 kg
-dužina rakete 12400mm
-prečnik rakete 1010mm
- vođenje inercijalno žirostabilisanom platformom
-CEP 400-700m/200-370 sa raketom 9M76B (M ?) (neprovereni podatak kaže da je CEP prve generacije bio i do 2 km a druge i do 1 km)
-bojeva glava: termonukearna AA-16 od 300kT i nuklearna AA-81 od 500 kT
-masa b/g oko 527 kg
-broj stepeni 2, aerodinamički stabilizatori se aktiviraju po lansiranju (one četiri rešetkaste „papučice“ na svakom stepenu rakete). Stabilizazaciju takođe obavljaju 4 pokretne mlaznice na svakom stepenu.
-gorivo motora, čvrsto (podaci za proveru: poliuretanska baza goriva, oznake ŠEU-7FG, komora motora motana od fiberglasa).

Bio je prvi operativni sovjetski sistem tog dometa na čvrsto raketno gorivo a SSSR je bio jedini operator sistema.








Lošija crno-bela slika gde se vidi bolje kontejner:



Raketa:











Nišanjenje, skica napravljena od nekog ko je službovao na sistemu:



Postupak nišanjenja je navodno praktično isti kao na Elbrusu.

Inače kontejner na lanseru se pokazao kao vrlo korisna stvar u obmanjivanju, pogrešnoj proceni i pogrešnom označavanju. Fotrografije koje su postojale nikada nisu pokazvale samu raketu nego je viđen kontejner. Sistem je kada se pojavio dobio NATO oznaku SS-12 i obaveštajno je procenjivan od kada se pojavio na paradi pa nadalje. Negde oko 1973 nakon analize dostupnih snimaka i osmatranja iz prethodnih godina NSA klasifikuje sistem kao „samo jedan veliki Skad“ odnosno da se radi o raketi na tečno gorivo. Ta greška se vuče do dana današnjeg u nekim tekstovima koji se bave sistemom. Kada se pojavila modifikacija rakete krajem sedamdesetih godina mudro su sistem klasifikovali kao novi pod oznakom SS-22 jer je na prelazu decenija bilo jasno da se radi o dvostepenom „čvrstaću“. Tada dolazi i hladan tuš kada se na zapadu definitivno shvata da se nikako ne radi o novom sistemu već o unapređenju postojećeg. Naravno da je shvaćeno da je u ratne planove uneta pogrešna premisa o reaktivnom vremenu samog sistema, vremenu koje je sovjetskom komandantu na nekom operativnom pravcu davalo prednost. Vozilu je trebalo da pređe između 100 i 200 m od kaponira do uređenog vatrenog položaja (betonski plato), otvori se kontejner, podigne se raketa u vertikalni položaj, nišanjanje i adio. Teška greška i promašaj sa potencijalno fatalnim posledicama u nekom hipotetskom sukobu tokom sedamdesetih godina.
Prvobitno Temp-S je bio lociran u azijskom delu SSSR-a zbog Sino-sovjetskog trvenja ali i u Latviji, Ukrajini i na Krimu. Početkom osamdesetih godina modifiikovana verzija stiže u DDR i Čehoslovačku, u DDR navodno 1983 i to na četiri lokacije i na jednu lokaciju u Češkoj na opštenarodnu radost suprotne strane. INF stavlja tačku na postajenje sistema koji negde do 1989 povučen i kompleno uništen u sklopu INF sporazuma.

Pokrivenost evropske terotorije sistemom:



Homogeno tamnije zasenčenje je lansiranje sa teritorije SSSR-a, dok je šrafirano predstavlja lansiranje iz DDR-a i Češke.

Lokacije Temp-S u DDR-u:



Povlačenje iz DDR-a:



Nekoliko slika preostalih objekata u Nemačkoj:









offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 3198

Kompleks 9K716 kodnog naziva "Volga", naslednik Temp-S sistema, o njemu svedoče samo nekoliko slika i tekstova. Vrlo malo se zna iako razvoj nije bio tako davno. Negde 1980 počinje cela priča, bira se platforma za lanser. Poligon u Kapustin Jaru dobija uputstvo o započinjanju priprema za buduće opitovanje perspektivnog raketnog sistema. Priču vodi biro „Kolomna“ a u ulozi glavnog konstruktora se pojavljuje S.P. Nepobedivi koji stoji iza u naoružanje sveže uvedene „Oke“. Za platformu se uzima vozilo BAZ 69481M formule 10x8, praktično lanser „Oke“ sa dodatom petom osovinom, ali i sa dva Kamaz motora od 263 ks. Razvoj je predviđao paletu više raketa koja je započinjala sa raketom dometa 1000 km i mogućnošću upotrebe više različitih bojevih glava pored osnovne, nuklearne bojeve glave. Familija je trebalo da broji čak 14 članova. Sistem je trebao da pokriva domete između 400 km i pomenutih maksimalnih 1000 km. O samoj raketi se vrlo malo zna osim da je trebalo da bude dvostepena, postoji samo jedan crtež, špekuliše se da je prvi stepen trebalo da bude Oka bez b/g a da je drugi stepen sa b/g trebao da bude novo konstruisan. Kanari koji se vide na slikama trebali su biti upravljivi u finalnoj fazi leta. Vođenje je nepoznanica, nagađa se o pojavi novog INS-a, pominje se i mogućnost radarskog vođenja, u ostalom svi detalji su naprasno nestali i ako su možda i postojali. Projekt je obustavljen krajem 1987 kao posledica potpisivanja INF sporazuma pod čijim je udarom „Volga“ direktno bila, kao u ostalom i njen prethodnik. Iako je napravljeno bar tri prototipska lansera na vozilu BAZ 69481M, izgleda da ni jedan nije preživeo novu 1988 godinu, mogu da se nađu samo nekoliko starih fotografija i ništa više. Mnogo više se zna o starijim sistemima nego o ovom novijem.

Lanser:









BAZ 69481M na samom početku:





Raketa u lanseru:



Crtež rakete:



Digitalno viđenje kako je sve moglo izgledati, meni nepoznat autor:

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 31423
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Raketni kompleks "Kurir" 15П159 «КУРЬЕР» С МБР 15Ж59



Sredinom 1970-ih naučno-istraživački instituti i projektni biroi Sovjetskog Saveza došli su do zaključka da je potrebno razviti mobilne raketne sisteme za Strateške raketne snage s malim ICBM-ima. Od 1976. godine jedan od vodećih projektnih biroa "Arsenal" počeo je razvijati takvu raketu u okviru istraživačko-razvojnog projekta "Verenica" («Вереница»); kasnije su ovu temu razradila preduzeća i organizacije IOM-a i Ministarstvo odbrane u istraživačko-razvojnom projektu "Horizont-1" i drugi.
SAD su takođe radile na sličnom projektu.Prema planu Amerikanaca, u slučaju zaoštravanja situacije i pojave pretnje nuklearnim udarom na Sjedinjene Države, mobilni kompleks MGM-134 Midgetman ("patuljak") s malom i lakom ICBM u svakom trenutku bio je spreman za dejstvo sa neuređenih položaja. Nakon primanja naredbe,pokretni lanser bio bi spreman za dejstvo u roku od 10 minuta, a takođe zajedno sa "preživelim" ICBM-ima baziranim u silosima i strateškim nuklearnim podmornicama, naneti uzvratni nuklearni udar.
Rukovodeći se tom taktikom,početkom 1980-ih, KB "Arsenal" nastavlja razvoj mobilnog ICBM kompleksa "Kurir".Osnova novog raketnog sistema trebala je biti raketa težine ne više od 15 tona, koja ima monoblok bojevu glavu s dovoljno velikom snagom. Razvoj je pratila skeptičnost pojedinih stručnjaka jer je za ono vreme delovala "egzotično" i nije ulivala poverenje prvenstveno jer je nekoliko puta bila lakša od svojih prethodnika.Glavni takmac Kurira, američki Patuljak bio je gotovo sličnih karakteristika i verovatno su jedni od drugih "posudili" planove pa su istovremeno razvijali potpuno isti kompleks.Taj Patuljak naterao je sovjetske skeptike da ipak nastave rad jer je po karakteristikama "Patuljak" imao domet od neverovatnih 11.000 km. sa termonuklearnom b/g od 475 kt a što je trebao imati i Kurir.
Glavna karakteristika mobilnog sistema Kurir bila je njegova mogućnost "skladištenja" u najobičnije kamionske kontejnere.Hiljade takvih kontejnera postavljenih na prikolice civilnih kamiona moglo je da krstari diljem tadašnjeg Sovjetskog saveza.Takođe, ti kamioni mogli su veoma lako da se sakriju od budnih očiju američkih izviđačkih satelita na način što bi se garažirali na bilo kom poljoprivrednom gazdinstvu gde postoji hala za parking većih poljoprivrednih vozila.

Da bi sve funkcionisalo kako treba u "Kurir" i u njegov dizajn implementirana su najnaprednija tehnička rešenja razvijena u sovjetskoj raketnoj industriji početkom osamdesetih. Nacrt projekta kompleksa Kurir završen je 1984. godine. Godine 1985. projekat je, zajedno s maketama, prikazan odgovornim predstavnicima Centralnog komiteta CPSU, vojno-industrijskog kompleksa i Ministarstva obrane.
U početku zamisao RK Kurir bila je da se raketa sa svojim kontejnerom postavi u civilni kontejner a sve to montira na kamion-tegljač.
Izabran je komerijalni tegljač MAZ-6422.Gotovo ceo septembar 1984 vršena su ispitivanja sa ovim vozilom i poluprikolicom sa utovarenom raketom. Međutim, verovatno vozilo nije ispunilo tražena očekivanja jer je vojska zahtevala bolje terenske karakteristike i bolju prohodnost van puteva a to MAZ-6422 nije mogao da ispuni. Pristupilo se ispitivanju novog vozila prvobitno četvoroosovinskog MAZ-7909 a na posletku i petoosovinskog MAZ-7929 a koji je i ostao osnovna platforma za kompleks СПУ 15У160М.



U periodu od marta 1989. do maja 1990. godine, na poligonu NIIP-53 (Plesetsk), u toku ispitivanja automatike i samohodnih lansera, izvedena su 4 lansiranja.
Rad na projektu "Kurir" završen je 1991. godine u skladu s političkom odlukom rukovodstva SSSR-a i Sjedinjenih Država da zaustavi razvoj ove rakete i raketa Midgetman.
Prema sporazumu Start-1 Gorbačov je najavio u SAD-u da će SSSR prestati testirati male ICBM-ove. Brojna tehnička rešenja implementirana u raketi Kurir kasnije su korištena u radu na ICBM-u Topol-M.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 747 korisnika na forumu :: 53 registrovanih, 11 sakrivenih i 683 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5.56, _Sale, A.R.Chafee.Jr., aerofreak, aramis s, Arhiv, arsa, Belac91, bobanrakidjic, bojank, boki199777, boolero, canis lupus, celik, cole77, djordje92sm, Doca, drgnk, Fisherman, goxin, hatman, hooraay, idefix, Insan, kybonacci, ljubo70, madza, Marko Marković, MB120mm, Mercury, Milan Miscevic, mnn2, mustangkg, ozzy, pirke2, Radiša, radonjicsasa, Rote Baron, rovac, royst33, sale755, SD, sizif, Srki94, stegonosa, tanakadzo, TangoSix, Taso, Toni, Van, VJ, vladas87, vlvl