Njegovo veličanstvo, Maschinengewehr - Mitraljezi MG-34, MG-42 i varijacije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M 53 koji sam u JNA ja dužio na obuci, imao je osnovnu cijev nagriženu 30 posto i sa njom zaglavljivao je konstantno.

A kada sam ubacio rezervnu cijev, koja je bila praktički nova, on je pucao bez i najmanjeg problema (tada smo govorili da radi ko Singerica).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Feb 2012 23:23

^ jel moguce da je bilo ostecenja i na vanjskim djelovima cjevi? jer ako je zakrivljena u nekoj mjeri (kad je neki klipan uzarenu baci na pod / zemlju jer se sprzio a ona se izvije...) onda ova "singerica" vise nepjeva vec zapinje

s stovanjem

Dopuna: 21 Feb 2012 23:31

da nebude zabune: cjev "garonje" je sastavni dio mehanizma za hranjenje municiom, tj spoljnji dio cjevi, tako da bi svako ostecenje na istoj moglo dovesti do zastoja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

???
Na sta konkretno mislis kada kazes "cjev "garonje" je sastavni dio mehanizma za hranjenje municiom, tj spoljnji dio cjevi"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ ovdje: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

stoji ovo:

Citat:Der sich aufbauende Gasdruck wirkt auf die Stirnfläche der Laufführungshülse und schiebt sie samt Lauf und Verschluss gegen die Schließfeder nach hinten.

da neprevodim sve, samo ovo : Citat:" und schiebt sie samt Lauf und Verschluss gegen die Schließfeder nach hinten" sto bi znacilo : i "gura" (pomjera) se sa cjevi i zatvaracem unazad i sabija oprugu za okidanje .

Samim tim, cjev je djelom pokretna, i svako odstupanje od njenih vanjskih dimenzija moze znaciti - zastoj. Bar na odredjenim mjestima, kao na ustima cjevi koja ulazi u onaj dio za koji vise ineznam kako se zove, i straznji dio / lezizte metka. Tj, vise oni "cetverokuti" sa "gornje i donje" strane. Sama iskrivljenost cjevi moze dovesti do odredjenog trenja, jer je onda cjeli mehanizam van osi. Moracu malo pogledati u pravilo kako se svi ti djelovi zovu...

Istrosenost cjevi moze samo utjecati na preciznost (iako neznam zasto MG mora biti previse precizan. retoricno pitanje... netreba mi odgovor) ili krajnji domet

s stovanjem

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemci u svom arsenalu kopnene vojske uopšte nemaju drugi mitraljez u naoružanju toliko su zadovoljni njime. Sve što sledi od 20 mm dalje su več srednjekalibarni automatski topovi. Znači nemaju kalibra 12,7 mm što se meni osobno čini pametno. 20 mm automatski top 20 M 621 (45 kg) nije neka razlika u težini naprama M2 HB koji teži 38 kg pa i što se tiće jačine trzaja ali zato može biti zrno 20 mm i do 20 puta razornije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@1199
Verovatno se nismo razumeli zbog razlicite terminologije. Bazni deo cevi sa kako ti kazes "cetverokutima" nije bitan za bravljenje sistema oruzja koje uzgred budi receno radi na principu kratkog trzaja cevi i odlozenog otvaranja sa valjcicima (tzv. "vorgrimler" sistem). Cev i njen nosac nemaju u sistemu za hranjenje nikakvu ulogu. To radi zatvarac koji preko valjkastog ispusta i zakrivljene sine pokrece transporter redenika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1199 и Реце
Сви покретни дијелови једног аутоматског оружја чине један међусобно зависан систем. Ако би цијев била малкице закривљена, можда би спорије трзала, затварач би се спорије отварао и можда не би ишао довоњно уназад. Тако да ни полуга која покреће механизам за увођење реденика не би ишла до краја у страну и тиме не би дошло до правилног увођења метка.
И не знам зашто систем забрављивања са ваљчићима називају Форгримлеров систем. Форгримлер је конструисао СтГ-45, на основу које су настали Г-3, МП-5 и још неке конструкције, али оне не раде на принципу кратког трзања цијеви. МГ-42 је конструисао Гринер.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lave
Ne znam zbog cega sistem sa valjcicima zovu tako, ali i na pistolju HuK P-9S funkcija je bazirana na kratkom trzaju cevi i bravljenju sa jednim valjcicem - a momci iz HuK kazu da je to Vorglimler sistem.
Sto se tice deformacije cevi "malcice" ili malo vise, sumnjam da bi uticala na funkciju automatike (sve dok ne bi frikcijom/trenjem o neki deo konstrukcije usporavala ceo sklop). Pravoca cevi odrazila bi se vise na preciznost oruzja. Takvi sistemi su osetljiviji na povecanje mase ili slabiju municiju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Раце и ја сам мислио на повећањо трење због кривљења цијеви.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recce ::@1199
Verovatno se nismo razumeli zbog razlicite terminologije. Bazni deo cevi sa kako ti kazes "cetverokutima" nije bitan za bravljenje sistema oruzja koje uzgred budi receno radi na principu kratkog trzaja cevi i odlozenog otvaranja sa valjcicima (tzv. "vorgrimler" sistem). Cev i njen nosac nemaju u sistemu za hranjenje nikakvu ulogu. To radi zatvarac koji preko valjkastog ispusta i zakrivljene sine pokrece transporter redenika.

Sta se desi ako odlozeni trzaj nefunkcionira u odredjenim uslovima? Zaglavi li tada cjeli sistem? Jeli cjev sastavni dio osistema odlozenog trzaja?

s stovanjem