Bane san ::Добри стари "мултитул".
Није јатаган, колико видим, упркос компактности и масивности, мањи примерак.
Нож какав се правио диљем Балкана (закључно с Бугарском), довољно мали да га не третирају као опасно оружје, а опет довољно велик да то ипак буде. Чисто ако тадашње власти (читај Османлије), крену да попреко гледају рају под оружјем. Слично је било са каснијим К&К културтрегерима, који су толерисали сечиво до једне стопе дугачко. Носио се за појасом, као јатаган, али мање запињао и сметао. Могао је да одради сву силу свакодневних задатака, закључно са борбеним (ово у клинчу, против нечег дужег, у вичним рукама- чабар! ).
Форма класична, још класичнија декорација- концентрични кругови да дршци.
Имам сличан, али мало нежнијег сечива, са белом коском на дршци. Наравно, не слоновача (иако сви дилери антиквитета упорно предпостављају ту могућност, колико је ико видео слонова у Фочи или Сарајеву? Онај везиров, из Травника, код Андрића, био је уникат, и то млад, са млечним кљовама... ) , већ нека говеђа кошчина.
Онако, слободним оком, негде из 19. века, и то друга половина.
Али, све је то неко моје мишљење, које може, али не мора бити тачно.
Nisam vlasnik pomenutog seciva, cqk ga nisam ni video uzivo. Kolega ga je pronasao u podrumu ili na tavanu stare kuce. Lokacija okolina Bojnika na jugu Srbije. Pitao me za misljenje, a ja i ako nisam strucan znam gde strucne da nadjem. Kaze da je od prilike 50-60cm dugacak.
|