offline
- shadower78
- Super građanin
- Pridružio: 07 Apr 2012
- Poruke: 1485
- Gde živiš: Iznad zvijezda
|
Nasao sam jedan clanak koji ima nekoliko opisa dogadaja iz pribliznog vremenskog perioda. Bilo bi dobro da se zadrzimo na samoj pogibiji Muratovoj od strane Milosa Obilica iako se cjela bitka vodila sa hladnim oruzjem.
? Sta kazu turski izvori o Muratovoj pogibiji.??
Clanak,..
Svedočenja o
krvavom Vidovdanu
Srednjovekovni spis o Kosovskom boju
Piše Živan J. Grujičić
Veliku pažnju proučavalaca Kosovske bitke, a posebno kosovske legende, privuklo je pismo koje je Firentinska opština poslala kralju Tvrtku I, 20. oktobra 1389. godine. Razmatrajući svojevremeno izvore o Kosovskom boju, Ljuba Kovačević je zauzeo stav da je pismo Firentinske opštine “najstariji i najvažniji izvor o Kosovskom boju”. Međutim, mnogi kasniji proučavaoci Kosovske bitke i kosovske legende smatrali su isto, uzgred naglašavajući da u pomenutom pismu ima i retorike. U pismu koje je, prema jasno vidljivom datumu, poslato dva meseca nakon Kosovske bitke, veli se da se saznalo kako je Murat napao sa dvojicom sinova srpsku zemlju. Do odlučujuće borbe došlo je na Kosovu polju. Firentinska opština oduševljeno čestita kralju Tvrtku na velikoj pobedi Srba nad Turcima, mada je nejasno zašto se Tvrtku upućuje ta čestitka, kada se već uveliko znalo da je njegovih tri hiljade vojnika na čelu sa vojvodom Vlatkom Vukovićem napustilo Kosovo još u prepodnevnim satima, dakle, na samom početku bitke. Pismo se zadržava i na približnijem opisu Muratove smrti. Kaže se da je Murata ubio Lazarev vojvoda Miloš Kobilić sa dvanaest srpskih velmoža, koji su se prethodno zakleli da će izvršiti taj čin. Oni su mačem prokrčili put kroz neprijateljske čete i redove kamila, koljući se sa Agarenima oko sultanovog šatora, dok je Miloš nožem ubadao u grlo i u stomak turskoga cara. U firentinskom pismu posebno priznanje odaje se vitezu Kobiliću (Obiliću), onom od pomenute dvanaestorice koji je ispunio zavet i izvršio junačko delo, ubivši velikoga neprijatelja.
ZVONA BOGORODIČINE CRKVE
Širok krug čitalaca posebno je privlačila vest da je pobeda na Kosovu polju odjeknula i u Francuskoj. Proučavaoci Kosovske bitke, naime, tvrdili su da je francuski kralj Karlo VI priredio svečano blagodarenje u Bogorodičinoj crkvi u Parizu, a u čast pobede Serboa na Kosovu, i danonoćno bdenije u molitvama za duše poginuli srpskih vitezova. Ta vest je pronađena u “Hronici sen-deniskog kaluđera”. Ova hronika kaže da su zvona sa Bogorodičine crkve dvadeset i četiri časa zvonila u čast hrišćanske pobede na Kosovu, što i te kako pokazuje da je Kosovska bitka s puno žestine odjeknula i u Evropi. Francuzi su posebno iskazali radost, kako beleži Hronika sen-deniskog kaluđera, i zbog smrti turskoga sultana Murata i sina mu Jakoba. Među prva reagovanja na smrt sultana Murata I treba ubrojati i pismo Dimitrija Kidona vizantijskom caru Manojlu II Paleologu, koji se u tom času nalazio u izgnanstvu. Pismo je upućeno iz Carigrada jula 1389. godine, iz istog grada u kojem je đakon Ignjatije pribeležio saznanja o Kosovskoj bici koja su toliko uzbudila i mitropolita Pimena i episkopa Mihaila, i njega samog. Kidanovo pismo ne daje bliže podatke o onome što se zbilo. Muratova smrt povod mu je za mučna razmišljanja o sopstvenim jednovernicima i jednoplemenicima. Konstatuje samo smrt sultana prokletnika, napominjući kako je ovaj tašto verovao da će hrišćani, protiv kojih je podigao vojsku, već na samu vest o približavanju njegove sile “ poskakati od straha u sinje morje”.
O Kosovskoj bici prozborio je početkom XV veka i Klaviho, španski poslanik u Samarakandu. Klaviho je kao izaslanik kastiljanskog kralja Hinka III boravio maja 1404. godine kod tatarskog kana Tamerlana. U putnom izveštaju ostavio je i kraću belešku o Muratovoj pogibiji. Veli da je Murat, odnosno “Amurat”, ubijen u boju snažnim udarcem mača u stomak i rasporen na krst, od pupka do grkljana uzbrdo i od jedne slabine do druge popreko. Po Klavihu, Murata je ubio vitez Miloš Kobilić, verenik Lazareve kćerke Despine (Olivere). Dalje kaže da je Muratov sin, Bajazit, osvetio smrt oca pogubivši odmah Miloša, a kasnije i srpskog cara Lazara. Klaviho je u putopisnom izveštaju ostavio zanimljivu zabelešku kojom objašnjava zbog čega je spominjao Muratovu pogibiju na Kosovu: “A ovo sam napisao zato da bi se znalo koga su zvali Murat (Murate), pošto sve vladaoce turske mi ovde znamo samo pod imenom Murat, a svaki vladalac imao je svoje posebno ime”.
ZMAJEVITI JUNAK
Iscrpno i, svakako, pouzdano svedočenje o Kosovskom boju nalazi se u Žitiju despota Stefana Lazarevića koje je Konstantin Filozof napisao verovatno 1431, dakle, nepune četiri godine posle Stefanove smrti. Konstantin Filozof u delu teksta koji je posvećen Kosovskom boju obraća više pažnje na ličnost čoveka koji je ubio Murata. Piše o njemu: “Beše neko veoma blagorodan, koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i osumnjičiše kao neverna, samo zato što bejaše vitez ponad svih hrišćanskih vitezova. A ovaj, po imenu Miloš, smion kao niko, za koga se i pre boja kazivalo da je od zmajevskog roda i da ga podojila kobila, a zadojila vila nagorkinja, da pokaže vernost otačastvu, nađe zgodno vreme, ustremi se ka samome velikom načelniku Agarena, uzgred kazujući da je prebeglica, na šta mu ovi otvoriše put do šatora. A kada je bio blizu i ugledao cara Amurata zavaljenog na minderu kako glaba čibuk i duvani, iznenada pojuri i zari mač u toga samoga gordoga i strašnoga samodršca, dušu mu poganu isterujući napolje. A tu, posle boja sa mnogim Agarenima, i sam pade taj dični i junački sin Serbone”.
Ako pismo Firentinske opštine kralju Tvrtku I, pisano 20. oktobra 1389, prvo spominje zaveru i zavet nekih velmoža da će ubiti Murata, Konstantinovo Žitije prvo pominje kako je čovek koji se zavetovao da će Murata ubiti bio oblagan od zavidljivaca i osumnjičen da je neveran svome gospodaru Lazaru. Konstantin Filozof saopštava u spisu i tačan datum bitke: “krvavi Vidovdan, 15. junija 1389. godine Gospodnje”.
LAZAREVA BESEDA
U Slovu o knezu Lazaru koje je krajem 1392. godine napisao patrijarh Danilo III o Lazarevom opredeljenju za nebesko carstvo, citiraju se veoma nadahnuto istinske reči koje je Lazar izgovorio pred vitezovima i nepreglednom skupinom srpskih vojnika u sumrak uoči boja: “Bolje je nama u podvigu smrt, nego li sa stidom život. Bolje je nama u boju smrt od mača primiti, nego li pleća dušmanima našima dati. Mnogo poživismo za svet, najzad postarajmo se za mali podvig stradalački primiti. Da poživimo večno na nebesima, dajmo sebi imenovanje vojnika Hristovih, stradalaca blagočastija, da se upišemo u knjige žizna i večnosti. Ne poštedimo telesa naša u borenju, da od onog koji prosuđuje podvige svetle vence primimo”.
Na ovu uzbudljivu i teološki nadahnutu Lazarevu besedu slede i odgovarajuće reči njegovih vojnika: “Veselja i radosti, a ujedno i vojništva, jela i naslađenja katkad bogatih i katkad sirotinjskih trpeza, ljubav i čast, sve obilo od tebe primismo. Što je mnogo za tebe i za blagočastije, i za otačestvo nam umreti? Ne poštedimo sebe, znajući da imamo i posle ovoga otići i s prahom pomešati se. Umrimo da svagda živi budemo. Prinesimo sebe Bogu kao živu žrtvu, ne kao pre malovremenim i obmanljivim gošćenjem naslađenju našem, no u podvigu krvlju svojom. Ne poštedimo život naš da živopisan primer posle ovoga za vekove pokolenjima budemo”.
Dakle, braćo Srbi i sestre Srpkinje, hrišćani, ako dozvolimo da nam bar na tren venama prostruji prastara krv naših junačkih predaka, podsetićemo se zašto je Kosovo svesrpsko porodilište i ognjište, pepelište i grobljište. Podsetićemo se, otrezniti, a i uplašiti od pomisli da - ako izgubimo Kosovo, gubimo i sopstvenu dušu, sopstveni identitet prepoznatljivosti, ne samo na mapi sveta, već i na mapi večnosti. Mene lično, kao autora i istraživača srpske prošlosti, i od same pomisli na to hvata neopisiv strah.
|
Dakle pominje se handzar.
ali se tih melodrama ne sjećam, u ovome postu ti se svašta pomiješalo, ima istina i nešto savremenih izvora doduše turskih (što ne umanjuje njihov značaj), epske poezije, ali je najviše iz filma. Mi danas o toku same bitke znamo vrlo malo i meni je interesantno pisati o tome, ali kako rekoh mislim da ćemo ubrzo biti opomenuti i da tema nije ovo o čemu govorimo.
