Evo ovako u PVO se nikad ali bas nikad ne puca tek tako. Prost razlog je otkrivanje polozaja koji moze se moze smrtonosno zavrsiti po posadu i PAT ce biti unisten od avijacije.
PVO je citav sistem, znaci nije to pojedinac ili jedan odred ljudi pa kad nalete na neprijatelja na bojnom polju oni zapucaju. To je nesto potpuno drugo.
Ovo je puno komplikovanije, evo sta bi bilo sve potrebno pa da se izvrsi efikasno bojevo gadjanje aviona.
Kao prvo trebas imati radar koji ce ti preko radio sistema javiti odakle avion nalece na tebe jer ne leti on moze veoma brzo da proleti a ako pri tome uradi svoje manevre kako treba onda ga jedan PAT nece ni potreviti. Obicno ga gadja cela baterija. Zatim moras imati radio operatera koji ce ti preneto tu vest sa radara. E onda cekas iz zasede pa i nadgledas, optimalno bi bilo ako bi imao radar koji prati tu avione i onda ti kaze e evo ga ide na tebe iz tog i tog smera. Tako bi mogao lakse da ga uhvatis na nisan. Ostalo je sad razlika izmedju nisanskih sprava. Imas na Boforsu i na par Pragi (ratna improvizacija) laserski merac brzine i visine koji dosta pomaze u tom poslu, negde su radjeni raznovrsne improvizacije pa taj merac na Pragi izmeri recimo daljinu i za BOV 3 i tako.
Poprilicno komplikovana stvar zato necu da te zamaram. U svakom slucaju se nikad ne gadja nasumice nego se ceka neprijatelj da se pojavi i kad se pojavi onda ga uzmes na nisan, pratis ga i u datom trenutku dejstvujes. Kada i kako odredjuje tvoja nisanska sprava. Neka racuna preticanje jer je povezana sa racunarom a stvar je ta da mora da dobije podatke od laserskog meraca brzine i daljine i tako.
Da sad objasnim sta je sve potrebno pri nisanjenju iz PAT-a e sad to je vec komplikovanije. Jednostavno postoje razliciti sistemi zato bih to ostavio jer nije isto nisaniti iz BOV 3 sa PAT-om M 55 A 4 trocevcem u kalibru 20/3 mm Hispano kao recimo iz Prage V3S ili Bofors L 70.
Ono sto je bitno, granata ispaljena iz recimo PAT-a M 55 A4 20/3 mm dostize svoju maksimalnu visinu od 4.500 metara i tu puca sama od sebe.
Ako se negde desi recimo neki veci okrsaj izmedju avijacije i PVO (kao iznad Smedereva 1999. godine) onda sutra dan mozes po nekim mestima da kupis gelere lopatama jer se toliko municije ispali onda ona ako ne potrevi nista a to je obicno tako, pukne na eto u slucaju 20/3 mm na visini od 4.500 metara i dole ne pada granata vec samo delovi.
Ne znam koliko imas godina ali evo nesto iz prakse. Za vreme bombardovanja se moglo videti ako si bio u blizini polozaja dosta vatre nasih PAT-ova medjutim nekoliko trenutaka si mogao da cujes hm, kako da opisem, neko tupo pucanje. Tesko za objasniti. Nekako kao bob bob bob bob eto tako nesto. I to neverovatno dosta toga e to su te granate koje eksplodiraju kada dodju da najvise tacke.
PVO ne dejstvuje samo protiv aviona nego i protiv razlicitih projektila, tu je onda bitno i da sto vise orudja dejstvuje jer se moze stvarati zavesa ali to vec ide daleko. Svaka baterija ima svoj odredjeni prostor po kojim dejstvuje i tako se recimo desavalo da neko dva sata baca bombe i one ne prolaze ali nijedna kroz tu zavesu. Tu je bitno imati kvantitet PAT-ova. Desi se da i neko lansira raketu sa namerom da gadja avion a istu raketu obori ista PVO.
U svakom slucaju, nikad ali bas nikad ne pucamo nasumice. Uostalom imas sanse da sluzis u ARJ PVO ako nisi sluzio vojsku i da vidis kako ce ti lepo objasniti.
eksterna balistika (dakle od izlaza zrna iz cevi pa nadalje celom putanjom)verovali ili ne , jos uvek se nije razvila do tog stepena da bude egzaktna nauka i da ima opste prihvacene jednobrazne i 100% tacne definicije i formule! vecina ispitivanja se i dalje ne mogu vrsiti sa digitronom za stolom, vec kroz eksperimente! (ju kakav uvod :-) ) a sad za one koje predhodno izlaganje nije udavilo pa su odustali od daljeg citanja (valjda ima takvih)
prilikom racunanja gde ce zavrsiti zrno ispaljeno u vazduh, i koju ce kineticku energiju imati pri padu vodi se racuna o nekoliko osnovnih podataka, a neki se zanemaruju jer ih je ne moguce izracunati (uticaj vetra itd) ali svi ti podaci sluze samo da bi se doslo do dva osnovna 1. visina koju ce zrno dostici (odnosno polozaj u odnosnu na strelca kada ce brzina zrna biti 0 ) i 2.brzinu koju ce zrno ostvariti, a taj podatak se izvodi iz prvog dodavajuci u jednacinu tezinu zrna( koja je poznata) . ovo je bitno , jer ce gotovo svako zrno ispaljeno u vazduh, cak i pod uglom od 45% , na kraju zavrsiti kao telo pri slobodnom padu, tj pasce pod uglom od 90% na zemlju! kad imate visinu gde pocinje slobodan pad, i treba da izracunate brzinu koju ce ostvariti do kontakta sa zemljom, onda nailaze prvi problemi, jer je onda ulaze u jednacinu aerodinamicki elementi zrna koje se tumba, i tu je racunanju kraj, onda pocinju nagadjanja..... ovo su u par navrata pokusavali da izracunaju najbolji svetski balisticari za potrebe sudjenja za dela ''ubistvo iz nehata'' jer je mnogo ljudi poginulo od lutajucih zrna, ili kako mi kazemo ''senlucenja''! probacu da skinem neke od tih nalaza vestaka pa cu okaciti! da procitamo sta kazu strucnjaci, a ne polu informisani tipovi kao ja :-)
pa gledajuči sve vaše komentare ali iz sopstvenih izvora, mislm da zrno ispaljeno vertikalno u vis, pri povratku moze da načini lakše rane, ali smrtonosno nije, jedino ako se radi o teškom zrnu (12,7), koje pogodi tjeme pri padu. Međutim, zrna ispaena pod oštrijim uglom od 90 stepeni i te kako može biti opasno. I još samo da dodam,po meni ljudi koji posjećuju forum ovakve vrste, ni "pod razno" ne bi trebali razmatrati da šenluče okolo bezveze, ili ako im je baš "ćeif", neka koriste manevarsku municiju
Svako zrno ispaljeno pod 90° će padati tumbajući se, te stoga nije toliko opasno kao ono ispaljeno pod manjim uglovima. Zašto?-Zato što na zrno najjače deluju vazdušne sile u njegovoj gornjoj mrtvoj tački i ne može zadržati žiroskopsku stabilnost koju mu je saopštila ožljebljena cev. Ako je metak ispaljen pod manjim uglom, imaće paraboličnu putanju (koja mu omogućava zadržavanje žiroskopske stabilnosti, te samim tim omogućava veću brzinu, te i energiju).
Inače, zrno kada pada (tačnije, bilo koji objekat) ne ubrzava "doveka", već do određene granice, kada se sila privlačenja zemljine teže izjednači sa otporom vazduha. Brzina u tom (i svakom sledećem) trenutku se naziva konačna brzina padanja. Za čoveka je to između 185-200 km/h u zavisnosti od položaja tela.
Malo mašinstva na delu, nadam se, bez ljutnje. (:
Ustvari, osnovni razlog zbog koga ispaljeni projektil nece pasti na istu tacku je tzv. "Koriolis efekat" tj pojava da se zbog zemljine rotacije tacka pada pomera sa istoka prema zapadu.
