Snajperska puška Zastava M07 7,62x51mm NATO

• 1Ovo se svidja korisniku: LonelyWolf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

(ja nisam pucao, ali znam po nesto teoretski)
Stabilnost zrna je uslovljena brzinom zrna, tj. kada zrno putuje nadzvucnom brzinom onda je stabilno. Moja pretpostavka je da je to tako zato sto kade se telo krece nadzvucnom brzinom, onda ne pravi talase ispred sebe (tj. ne moze da gura vazduh, vec ga sece). Ili jos prostije, uticaj zrna ne moze da se prenese ispred zrna, jer je poremecaj jednak brzini zvuka (posto je gravitacioni talas). Brzina zvuka je 334 m/s.
Ili da prevedemo na srpski, zrno tog kalibra na nekih 800m postaje nestabilno, i prakticno je nemoguce nisaniti njime.
Za rasipanje zrna (duzina po MOA), odnosno raunanje toga, sluzi kalkulator. MOA znaci minut of angle, ili na srpski minut ugla (sto je 1/60 od stepena, pun krug 360 stepeni). Rasipanje na duzini L bi bilo
r= L*sin(MOA). Sin(1 moa)=0,000290888 ili 29,09 cm na 1000m. Nekako su mi drazi miliradijani jer je sin(1 milradian)= 0.000999999 ili 1m na 1km. 2 pi() radijana je pun krug.

• 2Ovo se svidja korisnicima: LonelyWolf, Darko Matuško
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::...Stabilnost zrna je uslovljena brzinom zrna, tj. kada zrno putuje nadzvucnom brzinom onda je stabilno...
Meni neke stvari nisu jasne. Ako je zrno stabilno samo kada ima nadzvucnu brzinu kako se stabilizuju projektili koji ne dostizu tu brzinu (napr. 45 ACP ili 7,65 itd...). Cini mi se da stabilnost zrna zavisi od vise faktora i obezbedjuje se razlicitim resenjima. Od "opernih" projektila sa aerodinamickim porsinama koji se ispaljuju iz glatkocevnih orudja pa do rotacije koju daju zlebovi u cevi itd...
CheefCoach ::...uticaj zrna ne moze da se prenese ispred zrna, jer je poremecaj jednak brzini zvuka (posto je gravitacioni talas).
Kakav "gravitacioni tallas"???
A to da projektil svojim kretanjem sabija vazduh ispred sebe - sabija ga. I sabija ga u vecoj ili manjoj meri, zavisno od brzine. Ako predje brzinu zvuka, on i dalje sabija vazduh ispred sebe jer to sto se krece supersonicnom brzinom ne znaci da je u vakuumu. Jedina promena je sto pri vecoj brzini raste vazdusni otpor. Ali nisi objasnio zasto je narusena stabilnost zrna u momentu "transsonike". Taj pomenuti "uticaj zrna koji se prenosi ispred njega" sta je ustvari i od kakvog je znacaja? Sta on konkretno znaci za preciznost, stabilnost i predvidivost putanje? Ukoliko si u stanju, pojasni nam to. I nemoj uvoditi "gravitacione talase" i slicne nebuloze u objasnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

CheefCoach ::(ja nisam pucao, ali znam po nesto teoretski)
Stabilnost zrna je uslovljena brzinom zrna, tj. kada zrno putuje nadzvucnom brzinom onda je stabilno. Moja pretpostavka je da je to tako zato sto kade se telo krece nadzvucnom brzinom, onda ne pravi talase ispred sebe (tj. ne moze da gura vazduh, vec ga sece). Ili jos prostije, uticaj zrna ne moze da se prenese ispred zrna, jer je poremecaj jednak brzini zvuka (posto je gravitacioni talas). Brzina zvuka je 334 m/s.
Ili da prevedemo na srpski, zrno tog kalibra na nekih 800m postaje nestabilno, i prakticno je nemoguce nisaniti njime.
Za rasipanje zrna (duzina po MOA), odnosno raunanje toga, sluzi kalkulator. MOA znaci minut of angle, ili na srpski minut ugla (sto je 1/60 od stepena, pun krug 360 stepeni). Rasipanje na duzini L bi bilo
r= L*sin(MOA). Sin(1 moa)=0,000290888 ili 29,09 cm na 1000m. Nekako su mi drazi miliradijani jer je sin(1 milradian)= 0.000999999 ili 1m na 1km. 2 pi() radijana je pun krug.

Podzvucni kalibri su jako precizni i odlicno grupiraju medjutim za snajpiranje na vece daljine nebi bili dobri zbog velike parabole tj pada zrna a parabola je veca sto je brzina manja.Problem nadzvucnih kalibara o kojem ti pricas nebi postojao kada bi stalno isli podzvucnom brzinom,tj nepreciznost na nakon nekih npr 800m nastaje zbog toga sto tada zvucni val stize zrno koje prelazi u podzvucnu brzinu i dolazi do odredjenog utjecaja na zrno u tom trenutku i poremecaja putanje (cak se cuje i prasak kao kod probijanja zvucnog zida) tako da je ironicno da podzvucni kalibri imaju konstantno stabilniju putanju ali veliku parabolu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Recce
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog cega su 7.9 i 54R u osnovnim laboracijama koje se koriste od pocetka dvadesetog veka stabilni tokom cele putanje do krajnjeg maksimalnog dometa,daleko preko 1000m.Oni ne osecaju prelaz sa nadzvucne na podzvucnu brzinu.Verovatno za njih vaze neki drugi zakoni fizike,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Osjecaju,na 1000 metara nisu precizni iako su ucinkoviti tj ubojiti.Za precizno gadjanje na 1000 metara npr najbolji je 50 BMG zbog teskog zrna na koji poremecaj najmanje djeluje i upotrebljava se za sva precizna gadjanja preko 600-800 metara.7,9 npr ce i na vecim daljinama u masovnom puskaranju ubiti covjeka ako ga pogodi ,ali o nekom preciznom gadjanju sa njim na toj daljini nema govora dok je Amer na natjecanju u gadjanju na 1000 m spremio grupu od 5 -10 cm (slagat cu) sa 50 BMG sto je za lakse kalibre nemoguce

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slusaj, ja se bavim proucavanjem vode (koja je manje stisljiva), a ne vazduha. Kad prodje ponoc, i ja postanem pospan, pisem svasta. Ali fizika nije tako razlicita. Kada telo (metak) putuje kroz vazduh onda on taj vazduh sabija, a sabijanje povecava pritisak. Kod vode se to jako lepo vidi jer krene da slaze vodu ispred tela, onda gravitacija krene da deluje na to slaganje vode, da ga umiri, i dobijes gravitacioni talas. Gravitacija deluje nekom silom, kojom gura vodu ispred tela (to se zove uticaj). I to funkcionise sve dok telo ne krene da se krece vecom brzinom nego sto je gravitacija u stanju da pripremi teren za njega. Npr. brod kada dostigen kriticnu brzinu, pocne da glisira, izdigne mu se pramac iznad vode. Dakle sabije vazduh se krece brzinom zvuka (jer se zvuk prenosi sabijanjem vazduha). Kada metak (avion) ide nadzvucno, vazduh ne moze da se prilagodi takvom ,,nasilju", i da se skloni sa puta, te prema tome uticaj zrna na vazduh ispred sebe (ali ne na neposredno ispred sebe) ne postoji i uticaj vazduha na zrno je potpuno razlicit nego uticaj pri podzvucnim brzinama. Sta se tacno desava kada rezim (iz nadzvucnog u podzvucni) nisam siguran, mozda se desi uticaj vazduha ispred zrna, a mozda (kao sto je Darko napomenuo) dolazi do talasa koje je napravlo zrno (tj. uticaj iza). Mozda se cak i pritisak nagomilan ispred, kome smeta kineticka enrgija metka, naglo oslobodi na metak, koji sada nema dovoljnu energiju da se uspesno suprotstavlja pritisku ispred (tipa elasticni sudar sa ,,zvucnim zidom").
Mehanika fluida nije potpuno objasnjena i cudne stvari se desavaju sa promenom brzine.
I tacno je da obrtanje oko sobstvene ose povcava stabilnost. Prosto receno energija koja se koristi za rotiranje zrna, se suprotstavlja energiji koja zeli da promeni pravac.
Ako zanemarimo uzgon vazduha, svaki metak pada sa istim ubrzanjem. Prilikom gadjanja metku se zadaju dve komponente brzine, jedna prema cilju, dok je druga uvis (jer se cev oruzja okrene malo uvis). Sto je komponenta brzine prema cilju veca, metak ce preci vecu daljinu, dok ga vertikalna komponenta brzine ne obori na tlo.
Sada jes jedna stvar koju sam primetio, ali tek nakon iskljucenja racunara, jesta da je neobicna metoda merenaj rasipanja pusaka. Zar nije logicnije da se puska stegne u neku stegu, umesto sto se daje strelcu za pucanje? Covek vrsi rasipanje isto kao i puscana cev.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa da,prava metoda za mjerenje preciznosti tj grupiranja je stega jer strijelac grijesi ali eto moguce ja da cak i dobar strijelac slozi grupu od 10 cm na 1000m toliko je precizna puska kalibra 12,7/99 na toj daljini,sa manjim metkom to bi bilo vjerovatno nemoguce da puca 100 godina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh bre, 'ajmo redom
Darko Matuško ::...Za precizno gadjanje na 1000 metara npr najbolji je 50 BMG zbog teskog zrna na koji poremecaj najmanje djeluje i upotrebljava se za sva precizna gadjanja preko 600-800...sto je za lakse kalibre nemoguce...
Tezi projektil je manje podlozan odredjenim uticajima (napr. bocnom vetru i sporije gubi energiju) ali nije nuzno precizniji. Na daljinama od 1000-1500m odavno su se pokazali kao bolji kalibri 338LM, 408 CheyTac pa cak i nova punjenja od 6,5mm. Za to sto pojedine armije koriste .50BMG postoje razlozi koji nisu vezani samo za balastiku vec i za logistiku, cenu i primenu koja najcesce nije ultra-precizan snajperski hitac vec "anti - material gun".
CheefCoach ::...sabijanje povecava pritisak. Kod vode se to jako lepo vidi jer krene da slaze vodu ispred tela, onda gravitacija krene da deluje na to slaganje vode, da ga umiri, i dobijes gravitacioni talas. Gravitacija deluje nekom silom, kojom gura vodu ispred tela (to se zove uticaj). I to funkcionise sve dok telo ne krene da se krece vecom brzinom nego sto je gravitacija u stanju da pripremi teren za njega...
Moguce je da se ne razumemo izmedju ostalog i zato sto koristimo razlicitu terminologiju ali, pojam gravitacionog talasa u fizici se vezuje za kvantnu teoriju relativiteta gde se posmatra peridicna deformacija kontinuuma prostor/vreme. Ursellov broj (U) odnosi se na drugacije velicine od onih o kojima je ovde rec. Pomenuo si glisiranje (ako se dobro secam, tu se koristi Frudov broj za prikaz odnosa inercijalnih i gravitacionih sila). Ali to NISU gravitacioni talasi. Ipak, kao covek od struke mogao bi pojasnis na koji nacin se brzo telo/projektil stabilizuje kavitacijom pri kretanju kroz tecnost. Taj segment "podvodne balistike" mi je nejasan a pominjan je pri objasnjavanju dejstva podvodnog streljackog oruzja.
CheefCoach ::...I tacno je da obrtanje oko sobstvene ose povcava stabilnost. Prosto receno energija koja se koristi za rotiranje zrna, se suprotstavlja energiji koja zeli da promeni pravac...
Taj ziroskopski efekat je samo deo price. Tu znacajnu ulogu ima i ravnomeran raspored mogucih anomalija projektila u jedinici vremena. Jer, ako na povrsini metka postoji neravnina ili u gustini/tezini materijala zrna greska koja bi uticala na njegovo kretanje, konstantno obrtanje ce takvu anomaliju pozicionirati prakticno u svim pravcima radijalno tj. ukoliko u jednom trenutku "vuce" ulevo, vec u sledecem ce imati tendenciju da ide uvis, pa desno pa nadole...
CheefCoach ::...Ako zanemarimo uzgon vazduha, svaki metak pada sa istim ubrzanjem...
Jeste, to je sila gravitacije i obelezava se sa "g" a iznosi 9,81 m/s* tj. telo ispusteno iznad povrsine nase planete padace brzinom koja je svake sledece sekunde veca za skoro 10m/s
*ova zvezdica znaci "na kvadrat" tj. obelezava ubrzanje
CheefCoach ::...Zar nije logicnije da se puska stegne u neku stegu, umesto sto se daje strelcu za pucanje? Covek vrsi rasipanje isto kao i puscana cev...
Samo donekle tacno. Ponekad se radi ispitivanje preciznosti iz stege ali praksa je pokazala da je, narocito na vecim daljinama, dobro uvezban strelac precizniji i ostvaruje uze grupe.
Ali, zasto se ja ovde pravim pametan? Rec je o uticajima koje trpi projektil kada iz nadzvucne brzine postaje sporiji od zvuka. Ni ja nisam ekspert, ali niko od ucesnika diskusije nije pomenuo vrtlozno kretanje pri opstrujavanju koje je jedan od osnovnih uzroka narusavanja stabilnosti.
@DVC je pomenuo da su 7,9 i 30-06 imuni na ovu boljku. To je tacno. Ali samo delimicno. Pomenutu stabilnost ne dele svi projektili ovog kalibra vec samo oni (mahom vojni) u odredjenom rasponu tezina (i posledicno, duzine zrna). A za njih su optimizovani (tokom decenija upotrebe) korak uvijanja zlebova u cevi (koji je napr. kod 7,9 jedinstven i ne niko ga i ne menja).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I u hidrotehnici se spominje gravitacioni talas. Za potpuno drugu stvar. I pritisak se meri u metrima (vodenoga stuba). Sta ces!
Nas su ucili da je kavitacija neprijatelj! Javlja se kada pritisak padne ispod atmosferskog, tj. u situaciji kljucanja vode. Sad dva razlicita profesora su dala dva drugacija objasnjenja sta se ti desava; ali ono koje se meni vise svidja jeste da dolazi do implozije mehurica vodene pare. Takav mehuric se sabije u malo telo ogromne tvrdoce koje jede beton kao da je sir. Pritisak opada na mestima kde je voda brza (velika kolicina kineticke energije koje pojede potencijalnu i tako to).
Isto se desava lopaticama pumpi, a mislim i turbinama na podmornicama.
Sad sam potrazio kavitaciju i balistiku, i po svemu sudeci neko se dosetio sa ako stvori mehurice ispred podvodnog projektila, da ce taj projekitil ici po mesavini vode i gasa, pa prema tome imace manji hidraulicki otpor.
Kad si spomenuo opstrujavanje, setio sam se da smo se pomalo bavili time na casovima mehanike fluida. Otprilike fluid ne moze da isprati konture objekta. Metak pocepa vazduh na strujnice, a one nisu u stanju da se saviju dovoljno da se spoje na zadnjem delu metka, vec prave rep iza njega (i stvaraju vakum). Ako si na to mislio?
Ali otisli smo previse u off. Poenta je bila da metak ima svoje fizicke mogucnosti, da je mogucnost metka 7.62 NATO da bude precizan do 800m, a posle toga postaje nepredvidljiv, i da je blesavo uporedjivati oruzje koje puca tim metkom na daljinama vecim od 800m. Inace negde na ovom forumu u temi za M 48 pusku je pisalo da je ona imal pogodak na nekoliko kilometara. Naime genijalac je sa pozicije 1 na strelistu gadjao metu broj 8, promasio i metu i streliste i ustrelio neku zenu koja je radila na polju nekoliko kilometara dalje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stišljiv i nestišljiv fludi su vrlo različti, u praksi potpuno.
Čif od kad se vi građevinci bavite toliko dinamikom fluida, time se i na mašinstvu bavi samo mali broj smerova ? A tek posebno od kada se bavite nadzvučnim strujanjem kojim se bavi još manje, samo u predmetu Dinamika GASOVA ?
El stvarno imate neki smer koji se bavi fluidikom ?
Čif u stišlivom fluidu nema kavitacije tako lako, nema je praktično uopšte, može u aerotehnici da se javi kondezacija koja je možda slična ali nije ista, osobito kod leta projektila, tu su događaji koji su presudni formiranje Mahovog konusa i Prantl-Majerova ekspanzija, dok je kod nestišlivog fluida dominatan proces formiranje kavitacione kaverne (koju rešavaš tim uređajem koji si pomenuo eno ga na Škvalu)
Rotacija projektila je PRESUDNA da projktil koji NIJE OPEREN bude STABILAN jer sa odgovarajućom rotacijuom ulazi u zonu DINAMIČKE STABILNOSTI (ne STATIČKE kao opereni projektili) BEZ OBZIRA da li je podzvučan.
Za fenomene transonike su takođe najbitnije dve nabrojane pojave uz tzv. kritičnu brzinu koja je za njih vezana. U transonici dolazi do brze promene slike Mahovih konusa i Prantl-Majerovih ekspanzija pa je to u konačnici razlog za pojavu distrubacije na let + ono što se dešava na dnu projektla...
Riko je dao odgovor samo malo nevidljiv, savrešenstvo projektila u njegovoj simetriji i površini (uz ogradu da putanja ne bude drastično promenjena kao let MB mine npr....) zapravo dosta dobro omogućuje pravilan raspored konusa. Zrno izrađeno u JEDNOM ZAHVATU (može više PROLAZA) od potpuno HOMOGENE legure i naknadno neagresivno još doterana HRAPAVOST POVRŠINE i dodao bih zadnji konus + upušteno dno (za šta je potreban DRUGI vrlo TEŽAK po zahtevu preciznosti ZAHVAT).
Es gledo film Šuter, kada objašnjava zrno, to ti je to u jednoj rečenici a i lepo brate opisuje vetar (ostalo je Holivud jbg.)
Istina prolaz kroz transoniku može biti različit usled mnogih drugih faktora još, težine, momenata inercije..... pa i da to ne bude dovoljno za te vaše pojmove preciznosti tj.rasipanja za koje nadalje nisam stručan...