|
Каквих црних 220!?
Горе је чак него "босански рулет", кад се ексером тражи фаза у утичници, са шансом за омашку 50:50!
Уређај би био пуњач акумулатора, радили смо то као клинци. Нисам сигуран шта се качи на + а шта на -. Ми смо спајали у кадици пластичној, па са чега је "брботало", то је...
Вода да прекрије, појачавали проводљивост сољу, тузланском.
Смрди као запуштена штала, развијају се којекакви гасови (обавезно проветравање), и сасвим фино поскида сву корозију. После рибања четком (тврдом али не баш жиВчаном!) и детерџентом, испирање, сушење и подмазивање.
Радили смо то прво са крндељима од бајонета, да на нам није жао ако оманемо.
После смо бахато тако чистили и сабље, уз "бесплатну" поуку како их ваља прво расклопити и третирати електролизом у течности САМО метал. Наиме, направисмо од готовине вересију, тј пристојну официрску коњичку К & К лишисмо гуштерове (змијске или већ ) коже која се претворила у слузаву масу и оде у 3 лепе... Остаде само дрвена основа, која сада изгледа као да је јуче прављена.
Све је почело од података да музеји чисте електролизом. У недостатку музеалаца, саватавасмо технологе, који су причу свели на никловање или хромирање. Концепт уклањања корозије електролизом био им је сасвим ван логичког хоризонта!
Чекајте, бре! Поставиш скаламерију да се са неке шипке никл пребацуле на предмет. Дакле, обрнут поступак, само се контра повеже, и то је било задовољавајуће за аматере.
Помену неко и киселине- не препоручујем!
Вероватно и ту постоји цака, али ефекти које смо добијали у покушајима (од соне, да не кажем "стоне", до лимунтуса ) створи се неки слој музгави преко метала, који пак постане прљаво сив, лепљиво никакав и порозан.
|
