Ја сам последњи пут био 1998 године, на прослави осамдесетогодишњице пробоја Солунског фронта
Тад је била потребна дозвола Грчких граничара. Дали су нам дозволу и пратили су нас четири
граничара и њихов пас до врха и назад. Били су јако дружељубиви, када су сазнали да смо Срби.
Сад мислим да није потребна дпозвола. До жичаре има асфалтни пут а ту је близу и караула.
Од жичаре до врха, можеш пешке, али пут није тежак. Са Грчке стране, пут према врху Кајмакчалана
је лаган, са Македонске је мало тежи, али ништа страшно. Слично је као Миџор на Старој планини.
Са наше стране као ливада а са Бугарске мало стрмије. Пешачење ће ти бити интересантно јер ћеш
наилазити на доста срушених споменика, комаде уврнуте и зарђале бодљикаве жице, зарасле ровове
Ја сам на више места наишао на купове од по неколико зарђалих топовских граната и фотографисао сам их. Срећан пут и не заборави да фотографишеш
|