PRVI SVJETSKI RAT (1914–1918) na internetu

2

PRVI SVJETSKI RAT (1914–1918) na internetu

offline
  • Pridružio: 31 Jan 2014
  • Poruke: 1038
  • Gde živiš: na zalasku sunca

Александар: Сад сви имамо да будемо сложни

Дан после аустроугарске објаве рата Србији регент Александар Карађорђевић објавио је прокламацију у којој је поручио "да Србин, кад је сложан, може победити и много већег противника"
http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%.....D0%B8.html



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Neimar i savremeni farmer.
  • Pridružio: 24 Nov 2010
  • Poruke: 9637
  • Gde živiš: U sremu voljenome...

Citat:
Од пруског водника до српског генерала

Сјајна војничка каријера генерала Павле Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније.

Arrow http://www.rts.rs/page/stories/ci/Ве&#.....1072;.html

Жалосно је што већина Срба слабо познаје своју историју....



offline
  • Proučavanje međuvremena
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 22426
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ево мог доприноса бољем познавању историје, бар кад је реч о Штурму...Wink

Генерал војске и маршал сцене


Вероватно је већ свима досадно од понављања да ништа није случајно на овом свету, али шта могу -кад је тако. Могао бих да напишем збирку приповедака под овим називом - ''Ништа није случајно''. Пошто од тога (колико знам себе) вероватно неће бити ништа,остаје ми да вредно пишем ове цртице, надајући се да ће неки већи радник од мене њих сакупити једног дана и објавити.Тој необјављеној збирци припада и ова причица.

Без обзира што се Пожаревац сматра питомином и што се разлио између трију река, све ближи свакој од њих, ипак је тај град ратнички,или бар војнички симбол српства и нашег усуда. Најпре су се овде зауставили изнемогли и посустали Срби под Арсенијем Четвртим Јовановићем - Шакабентом. Била је то друга (тада су многи мислили -последња) сеоба Србаља. Ко није могао,или хтео да се запути преко велике реке, остао је овде да свија гнездо на увек несигурним и клизавим темељима , врло често ископаним у моравском блату. Већ први хајдучки бојеви , самоникле вође какви су били Миленко Стојковић и Петар Добрњац , а посебно бој на Пожаревцу, показали су да и овде има слободарског духа и ратничког умећа. Можда ти народни генерали нису ни чули за знаменити (али и озлоглашени у нашој историји) Пожаревачки мир па су одлучили да своју судбину решавају својим рукама, но свакако су се борили срчано и до последње турске главе. Овде је Милош формирао најелитнију јединицу свих српских и југословенских армија - Гарду. Пожаревац памти и ратни аеродром из Првог светског рата, али жртве албанске голготе и аустроугарских казамата. Овде су и две велике касарне, онакве какве је само ЈНА знала да зида и могла да одржава. Једна од њих дуго се звала по народном хероју Вељку Дугошевићу, изданку хомољских хајдука, самониклом ратнику који је погинуо, као сви народних хероји овога краја због издаје.
Долазимо до разлога ''случајности'' ове приче. Већ извесно време ова касарна носи име Павла Јуришћа- Штурма. Зашто баш његово, а не неког локалног јунака - рецимо МиленкаСтојковића? То је друга прича. Прва прича је везана за посилног тог славног генерала који је био већи Србин (макари лужички) од многих Срба. Његов посилни (или - камердинер) у својим сећањима бележи следеће:

''Опет сам побегао од куће...Како је у Пожаревцу у то време био штаб Треће армије, који се повлачио долином Мораве, ја сам се опет кришом пријавио као добровољац. У почетку сам до Параћина одступао с телеграфским одељењем, а затим сам се нашао у штабу као посилни, или камердинер, код Павла Јуришића Штурма. Имао сам посебан задатак, на који сам био врло поносан, а то је да се бринем о његовим личним стварима, носећи његов несесер и возећи се заједно с њим у његовом аутомобилу. Али, уз пут нам се ауто покварио, покушали смо сви да га поправимо, па како није ишло, упрегли смо коње и вукли га преко Подујева, Приштине све до Пећи. Била је то чудна калварија у којој сам се јао сећао као у бунилу, све око мене се сваког тренутка мењало, различити људи, непредвидиви догађаји, узбуђења, свакојаки призори, али чудно је да сам се у целом том кошмару осећао некако природно, па ми ништа није било тешко и неподношљиво. Ту, у Пећи, од некуд је, поред воловских кола прошао стари краљ Петар, зауставио се на тренутак и питао шофера, чији је то аутомобил. Овај му је, док смо сви стајали мирно, рекао да је то лимузина команданта Треће армије, на шта је стари краљ својим пискавим гласом одговорио: ''Е, Павле, Павле, никад ниси среће имао'' - и окренуо се од нас и отишао. ''

Писац редова? Миливоје Живановић! Тако је судбина укрстила путеве два човека који ће касније, свако на свој начин, прославити Пожаревац и добити заслужена облежја. Генерал је добио целу једну касарну, а Миливоје? Маршал сцене добио је оно што се не стиче ни у једној школи или академији - наклоност публике и место у позоришној вечности. Свако на свој начин живи у сећању овога града и ту,наравно, нема никаквих случајности ,као што би човек помислио на почетку сваке приче...

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2400

http://velikirat.com/en/when-serbia-darkened-the-glory-of-ancient-sparta/

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11872
  • Gde živiš: Vranje

Sirius ::Ево мог доприноса бољем познавању историје, бар кад је реч о Штурму...Wink

Генерал војске и маршал сцене


Вероватно је већ свима досадно од понављања да ништа није случајно на овом свету, али шта могу -кад је тако. Могао бих да напишем збирку приповедака под овим називом - ''Ништа није случајно''. Пошто од тога (колико знам себе) вероватно неће бити ништа,остаје ми да вредно пишем ове цртице, надајући се да ће неки већи радник од мене њих сакупити једног дана и објавити.Тој необјављеној збирци припада и ова причица.

Без обзира што се Пожаревац сматра питомином и што се разлио између трију река, све ближи свакој од њих, ипак је тај град ратнички,или бар војнички симбол српства и нашег усуда. Најпре су се овде зауставили изнемогли и посустали Срби под Арсенијем Четвртим Јовановићем - Шакабентом. Била је то друга (тада су многи мислили -последња) сеоба Србаља. Ко није могао,или хтео да се запути преко велике реке, остао је овде да свија гнездо на увек несигурним и клизавим темељима , врло често ископаним у моравском блату. Већ први хајдучки бојеви , самоникле вође какви су били Миленко Стојковић и Петар Добрњац , а посебно бој на Пожаревцу, показали су да и овде има слободарског духа и ратничког умећа. Можда ти народни генерали нису ни чули за знаменити (али и озлоглашени у нашој историји) Пожаревачки мир па су одлучили да своју судбину решавају својим рукама, но свакако су се борили срчано и до последње турске главе. Овде је Милош формирао најелитнију јединицу свих српских и југословенских армија - Гарду. Пожаревац памти и ратни аеродром из Првог светског рата, али жртве албанске голготе и аустроугарских казамата. Овде су и две велике касарне, онакве какве је само ЈНА знала да зида и могла да одржава. Једна од њих дуго се звала по народном хероју Вељку Дугошевићу, изданку хомољских хајдука, самониклом ратнику који је погинуо, као сви народних хероји овога краја због издаје.
Долазимо до разлога ''случајности'' ове приче. Већ извесно време ова касарна носи име Павла Јуришћа- Штурма. Зашто баш његово, а не неког локалног јунака - рецимо МиленкаСтојковића? То је друга прича. Прва прича је везана за посилног тог славног генерала који је био већи Србин (макари лужички) од многих Срба. Његов посилни (или - камердинер) у својим сећањима бележи следеће:

''Опет сам побегао од куће...Како је у Пожаревцу у то време био штаб Треће армије, који се повлачио долином Мораве, ја сам се опет кришом пријавио као добровољац. У почетку сам до Параћина одступао с телеграфским одељењем, а затим сам се нашао у штабу као посилни, или камердинер, код Павла Јуришића Штурма. Имао сам посебан задатак, на који сам био врло поносан, а то је да се бринем о његовим личним стварима, носећи његов несесер и возећи се заједно с њим у његовом аутомобилу. Али, уз пут нам се ауто покварио, покушали смо сви да га поправимо, па како није ишло, упрегли смо коње и вукли га преко Подујева, Приштине све до Пећи. Била је то чудна калварија у којој сам се јао сећао као у бунилу, све око мене се сваког тренутка мењало, различити људи, непредвидиви догађаји, узбуђења, свакојаки призори, али чудно је да сам се у целом том кошмару осећао некако природно, па ми ништа није било тешко и неподношљиво. Ту, у Пећи, од некуд је, поред воловских кола прошао стари краљ Петар, зауставио се на тренутак и питао шофера, чији је то аутомобил. Овај му је, док смо сви стајали мирно, рекао да је то лимузина команданта Треће армије, на шта је стари краљ својим пискавим гласом одговорио: ''Е, Павле, Павле, никад ниси среће имао'' - и окренуо се од нас и отишао. ''

Писац редова? Миливоје Живановић! Тако је судбина укрстила путеве два човека који ће касније, свако на свој начин, прославити Пожаревац и добити заслужена облежја. Генерал је добио целу једну касарну, а Миливоје? Маршал сцене добио је оно што се не стиче ни у једној школи или академији - наклоност публике и место у позоришној вечности. Свако на свој начин живи у сећању овога града и ту,наравно, нема никаквих случајности ,као што би човек помислио на почетку сваке приче...


Milivoje je dobio ulicu i u njoj praunuka bubnjara i vojnog trubača! Umalo da zaboravim, lik sa njegovim imenom jaše na čelu parade za Konjičke igre.

offline
  • Pridružio: 06 Feb 2010
  • Poruke: 2400

https://www.youtube.com/watch?v=6FgaL0xIazk&li.....w3KxuKsMvT

Овако нешто би могло и код нас да се направи. Не требају нека средства колико добра воља и знање. Само на овом форуму постоје људи који су у стању сигурно да тако нешто направе. Уједињени би створили сасвим одличну емисију која би привукла млађе да се заинтересују за историју, наоружање....

Само размишљам наглас. Smajli

offline
  • Pridružio: 26 Apr 2014
  • Poruke: 2055

Napisano: 06 Okt 2015 19:57

ПАМТИМО: На данашњи дан пре 100 година се на Србију обрушила светска сила!
БЕОГРАД – На данашњи дан пре тачно 100 година, 6. октобра 1915. године, на Србију се обрушила невиђена сила од 600.000 војника, састављена од комбинованих аустроугарско-немачких снага, потпомогнутих Бугарима.
У Војном музеју у Београду отворена је изложба „Србија 1915″, поводом стогодишњице комбинованог аустроугарско-немачког напада на Београд и Србију, који почео на данашњи дан, 6. октобра.
Изложба је потресно сведочанство о херојском отпору гладне српске војске који је пружила далеко надмоћнијој сили ситих и добро опремљених Аустријанаца и Немаца, потпомогнутих Бугарима, традиционално расположеним за напад на Србију.
Поставку, чији је аутор кустос Војног музеја Вук Обрадовић, чине опрема, оружје и фотографије српских војника, као и заплењено непријатељско оружје, ретка аустријска одликовања и фотографије немачко-аустријских зверстава у Србији.
Србију је 1915. године, неколико месеци по почетку Првог светског рата у другој половини 1914. године, који је избио после сарајевског атентата, погодила катастрофална епидемија дизентерије, трбушног и пегавог тифуса. До маја 1915. разболело се 500.000 људи, а умрло је по 35.000 војника и ратних заробљеника, као и 100.000 цивила.

Под командом немачког генерала Аугуста фон Макензена, Србију су напале комбиноване немачко-аустроугарске снаге, укупне снаге 298 батаљона, а историчари тврде да се на Србију тада обрушила сила од 600.000 војника.
Аустријанци и Немци су 6. октобра 1915. године страховитим бомбардовањем почели напад на београдском, моравском и колубарском правцу, а Бугари су им се спремно придружили 13. и 14. октобра нападом ка Нишу и долинама Јужне Мораве и Вардара.
Срби су се грчевито бранили, ишчекујући помоћ савезника која никада није стигла, да би крајем новембра почело повлачење преко Албаније и Црне Горе ка Јадранском мору.
То је означило и почетак погибије укупно 72.000 војника и официра, који су страдали од напада албанских банди, глади и хладноће.
Србија је у Првом светском рату пропорционално изгубила највише становништва од свих зараћених страна, односно 28 одсто укупног становништва или готово 1,3 милиона људи, а око 500.000 деце остало је без родитеља.
Посебно потресан утисак на изложби оставља композиција фотографија коју чине слика старице са главом у рукама у готово празној кући у окупираној Србији, док је поред ње стоји фотографија немачких војника који се башкаре у српској цркви, а ту је група Аустријанаца који позирају ликујући над обешеним српским сељаком.

Посетиоцу ове поставке на Калемегдану намеће се питање да ли су толике жртве биле вредне. Да ли је Србија за један век, све славећи велике победе, успела да проћерда баш све за шта су положени толики животи? Како је могуће да је тако лако заборављена сва патња хиљада непознатих јунака?
Можда би нам светла будућност, која се стално обећава, била макар мало извеснија када би стигли до одговора на ова питања.
http://www.pravda.rs/2015/10/06/pamtimo-na-danasnj.....tska-sila/
Уместо коментара, цитат са краја текста:
...да ли су толике жртве биле вредне. Да ли је Србија за један век, све славећи велике победе, успела да проћерда баш све за шта су положени толики животи? Како је могуће да је тако лако заборављена сва патња хиљада непознатих јунака?
Можда би нам светла будућност, која се стално обећава, била макар мало извеснија када би стигли до одговора на ова питања.


Dopuna: 16 Nov 2015 15:40

Битка у којој је Живојин Мишић извео тактику за уџбенике
У тренутку када је цео свет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним Живојином Мишићем, наша војска успела је да избори победу над Аустроугарима
Citat:На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Окончана је након месец дана успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије.
+ Текст
http://www.pravda.rs/2015/11/16/bitka-u-kojoj-je-z.....e/?lng=cir

offline
  • pein 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 09 Jan 2012
  • Poruke: 20712

Војска Краљевића Марка
http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catn.....pab0cSZFu4
Pa nek moderi nađu odgovarajuću temu.

offline
  • RJ 
  • SuperModerator
  • Gavrilo Milentijević
  • Komandir stanice milicije Gornje Polje
  • Pridružio: 12 Feb 2005
  • Poruke: 29627
  • Gde živiš: ovalni kabinet

Mislim da ovo može u ovu temu - činovi u AU vojsci (KoV)

offline
  • Robert von Miller
  • povjesničar, pedagog
  • Pridružio: 04 Sep 2012
  • Poruke: 1964
  • Gde živiš: Rijeka

koliko je ovo istina neznam, pa me zanima sud poznavaoca

LINK -> ZABRANJENA ISTORIJA SRBA: Srpsku vojsku na albanskoj golgoti nije spasila Francuska, već …

Citat:... pokazuje i dokazuje da srpsku vojsku nisu spasili Englezi i Francuzi, .... , već Italijani i brodovi Mornarice Italije, a ne francuske ...

Pošto je Italija bila u Prvom svjetskom ratu na strani Srbije, a u Drugom protiv Srbije, možda je to razlog zašto su Talijane izbacili iz povijesti

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 909 korisnika na forumu :: 30 registrovanih, 2 sakrivenih i 877 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 5rovic, aramis s, beowl, damirZR, darkangel, DJORDJE-NO-1, Duh sa sekirom, dule10savic, duskovuk63, Eyes Wide Shut, Georgius, hyla, indja, Kubovac, lakiluciano, ljuba, ljuba.b, Lošmi, Mlav, NenadG, S-lash, Sasa Pavlovic, Skywhaler, tmanda323, Vezista2, Vlada1389, vobo, wizzardone, zlaya011, Zori