|
Ја ћу се фокусирати на Шпанију.
Што се тиче 16-ог века на подручију Европе и Новог Света шпанска војска је била појам. Сматрана је за непобедиву што она практично и јесте била.
У то време јединице су наступале у квадратима који су били састављени од војника са различитим типовима наоружања. У првом реду су били војници наоружани тешким копљима дугим пет метара а иза њих су наступали војници наоружани халебардама. То су специјална копља која имају и сечиво попут секире и куку која служи са скидање коњаника са коња. Иначе, у то време коњица све више губи значај и уступа место добро утренираној пешадији. Војници наоружани ватреним оружијем тј. аркебузама и фалконетима су обично стајали на предњим ћошковима тог квадрата и имали су задатак да ватром спречавају опкољавање квадрата или да једноставно засипају непријатељски ред.
Ову тактику су највише користили Шпанци и она је давала одличне резултате.
Током 16-ог све се више појављују утрениране најамничке војске. Најбољи најамници су били Швајцарци(данас чувају Папу) и немачки Ландсхекти.
Командовање квадратом(иако је то више био квадар) није било ни мало једноставно. Сви су морали радити као један и добро слушати заповести грлатог комаданта. Данашњи стројеви корак у војсци је више симболична радња али она вуче корене из доба када је то био део борбене обуке и значајни елемент у самом боју.
Пушке су у почетку биле аркебузе а касније су их замениле мускете.
Аркебузе су тешке пушчетине често опасније по стрелца него по циљ. Могућност експлозије је била велика. Због тежине имале су и металну шипку којом се ослони на земљу.
Ово је кратко што се тиче Шпаније, друге војске су се у нечему разликовале. Касније ћу о морнарици кад мало погледам неке своје списе.
|
