Novi grb Srbije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prema novom Pravilniku o izmenama Pravilnika o obrascima pasoša, diplomatskog pasoša i službenog pasoša ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 36/2026), predviđeno je da crtež iz 2010. zameni grb Srbije na novom obrascu pasoša.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li znaš, da ne tražim - da li ćemo morati da menjamo sadašnje pasoše zbog korica ili ćemo čekati istek važenja? Hvala unapred!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne menja se, tj koriste se stari pasoši do isteka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo kako će izgledati novi srpski pasoši

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 8Ovo se svidja korisnicima: amstel, Titan, 037, debeli, cinoeye, ahhahh, zdrebac, Solunac na steroidima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала на одговору. Иначе би ми добро дошла промена пасоша јер имам слику кад сам био под дејством цитостатика и кортикостероида, да ме мајка није препознала. Зато сада на пасошким контролама службеници ме погледају и обавезно кажу - ''Господине, изгледате много боље'', чак ме и загледају да ли сам то ја...


Можда сам негде то писао (ко да прегледа оволике странице), но да подсетим на оно друштво (''Бели орао'' које је себе прогласило да је једино стручно и професионално удружење у Србији које се систематски бави проучавањем и радом у области науке о грбовима). Можда и јесу једини регистровани (али нису једини који се баве хералдиком) али су направили пустош у савременој српској хералдици. После ''октобарске револуције'' наштанцовали су по српским градовима грбове типа ''пронађи разлику''. Једном сам писао о томе. Не морам да се разумем у хералдику, колико знам да разликујем лукративну екипу.

Њима није сметало што ми као грађанска република на нашем грбу имамо круну, али да занемаримо чак и то (можда нисмо једини). Ужасава ме површност у графичком смислу речи. Та круна, кад је већ спљескана (плошна) физички не може стајати на том штиту. На грбу је најтеже постићи димензионалност и дубину, а овде је нема уопште. Као да је реч о вежби на часу графичког обликовања.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, ahhahh
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od autora koji je po profesiji nastavnik engleskog, koji je 2010. bio amater-početnik, te koji je davao nekakve okultističke komentare, teško se moglo očekivati da na poželjnom nivou ispuni dati mu zadatak - digitalizuje emblazon iz 1882; lakše mu je bilo da nacrta nešto svoje, koliko zna, želi i ume. Tada mi prevashodno nije bilo jasno samo zašto se dozvolilo da takav crtež uopšte bude razmatran za dalju upotrebu, sada je, nažalost, jasnije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

На факултету смо из социологије уметности учили о кичу и шунду. Њихова главна особина је гигантизам и гомилање елемената. Њих даље потенцирају каћиперство, хвалисавост, помодарство, скоројевићство, итд, итд. Сетите се грба браће Карић, не треба вам друго.
Грб је изузетно тешко урадити па је то можда и најтежа графичко-естетичка дисциплина: поред самих графичких захтева и хералдичких норми, он треба да буде објективан, да на први поглед представи свога носиоца у мери, универзалности и - у разним временима и срединама. То ће рећи - треба да буде јасан и некоме на другом крају Земљине кугле.

Ево само десет примера хералдичког шунда који је после двехиљадите године запахнуо Србију. Заиста су штанцовани, уз минимум жеље за оригиналношћу и семантичком различитошћу, а негде су измишљани и латинске девизе. Нека места која су имала своју утемељену традицију добијала су латински мото (!), без икакве жеље ''креатора'' да се потруде и истраже локалну историју. Уместо тога, на презентацију би довели неког убедљивог типуса из ''Крунског савета''(знате већ на кога мислим) пред којим би се ''локалцима'' тресле гаће, с опроштењем.

Оваквих примера има можда и троцифрен број. Неки градови и општине, кад је прошла петооктобарска еуфорија, враћали су своје старе грбове или тражили решења за нове.

Уосталом - ако коза лаже, рог не лаже:

• 1Ovo se svidja korisniku: Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Sirius брате мој, свакако ја не би улазио у укусе, ауторитете удружења и слично...али морам да изразим неслагање са изјавом да су сви новоусвојени грбови слични једни другима. Шта више сваки се јасно разликује од других новоусвојених. Мени је више жао што нису сви градови усвојили нове, већ су задржали социјалистичке псеудо амблеме. Погледајте само грбове Јагодине, Крагујевца, Краљева, Бора, Сенте, Свилајнца, Чајетине, Шабца...па их упоредите са за Димитровградом,Владичиним Ханом, Варварином, Зајечаром, Рачом или Пиротом....И не само то већ имамо и пример Врања који је задржао исте елементе са сатрог социјалистичког грба и заменио их хералдичким.
О круни на грбу републике смо већ много прича испричали...

Ево примера старих и нових грбова, нешто је у оку посматрача, а нешто у том шта је хералдика, а шта псеудо хералдика.
 Ево примера нових и старих....
Горњи Милановац




Владичин Хан




Врање




Шта има више логике, ово-










Или Ово-

• 3Ovo se svidja korisnicima: dac, bojank, K a s p e r
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E baš sam dobar dan izabrao da imam oči.

• 2Ovo se svidja korisnicima: bojank, Kos93
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ко има очи нек чује
Сиријус, изабаро си сбе слике средњег или великог грба. СВи ти грбови имају малу, средњу и велику изведбу.
а тврдња да су после 2000. „сви грбови хералдички шунд“ не стоји, јер се заснива на претераној генерализацији. У стварности постоји велики распон квалитета, и поред слабијих примера има и врло добро урађених грбова који поштују хералдичка правила. Управо у том периоду многе општине су први пут добиле грбове који су у складу са класичном хералдиком, за разлику од ранијих социјалистичких амблема који често нису били хералдички исправни.

Такође није тачно да није било интереса за локалну историју. Код бројних решења види се ослањање на старе печате, историјске симболе и географске специфичности, што показује да је истраживање ипак рађено. Критика употребе латинских девиза такође није довољно јака, јер је латински традиционалан језик у европској хералдици; спорна може бити њихова прикладност у појединачним случајевима, али не и сама појава.

Теза да су сви ти грбови „штанцовани“ занемарује чињеницу да хералдика по природи користи ограничен број симбола и правила, па сличности нису нужно доказ недостатка креативности већ поштовања традиције. Коначно, ни позивање на ауторитете или поједине кругове не доказује да су решења лоша сама по себи, већ више говори о начину доношења одлука него о стварном квалитету грбова.

Eво још једног лепог примера задржавања елемената, али у хералдичком духу изведба-





А кад говоримо о претрпавању елемената на социјалистички стил-




И Мерошина новоусвојени-